На којој адреси станује интернет?

FacebookTwitterLinkedinEmail
07/07/2020
Danko Jevtovic Na kojoj adresi stanuje internet domen.rs

Интернет је данас свеприсутан. Експоненцијални раст мреже свих мрежа јесте резултат визије безграничног повезивања групице техничких ентузијаста из Калифорније и генијално једноставних протокола који су омогућили такве слободе.

Интернет је еволуирао у комплексан систем, али једноставан за корисника. Користећи популарне могућности интернета, занемарујемо како све то ради, а прича је у суштини једноставна и занимљива.

Шта је интернет - четири подсистема

Линкови и саобраћај 

Подаци путују комуникационим каналима телекомуникационих оператора. Систем за усмеравање (рутирање) података, користећи BGP (Border Gateway Protocol), налази најбољи пут од извора података до корисника и омогућава проналажење алтернатива. Kорисници најчешће видe мобилне и вај-фај мреже, али су оне тек задњи корак (last mile) у повезивању на овај велики систем.

Идентификатори 

Да би подаци путовали, морају да постоје адресе. Сваки рачунар, свака тачка на интернету има свој идентификатор – IP (Internet Protocol) адресу. Интернет је глобална мрежа и адресе морају бити глобално јединствене. IP адресе су бројеви и незгодне су за памћење, па су уведени словни идентификатори (називи домена) који показују на IP бројеве. Ти називи чине адресни систем интернета (DNS – Domain Name System) и такође морају бити глобално јединствени.

Сервиси и хостинг

Сервиси су услуге које се пружају преко интернета и раде преко различитих интернет протокола. Могу бити системски, они који омогућавају функционисање интернета (DNS, BGP4, …), или кориснички. Информације којима корисници приступају налазе се на рачунарима који се називају сервери или хостови. Веб-локације (сајтови) користе закупљен простор и ресурсе сервера код хостинг провајдера (пружаоца услуге) да би заинтересованима омогућили да приступе садржајима на тим локацијама.

Садржаји и платформе

Од једноставних веб-сајтова, преко чет апликација до сложених платформи какве су Фејсбук и Инстаграм, садржај је разлог зашто користимо интернет. Важно је разумети да су платформе и друштвене мреже, са тачке гледишта интернета, само један од сервиса који нуде садржај, нешто што функционише поврх интернета (Over-the-Top), који има улогу транспортно-приступне мреже.

Интернет протоколи

Да би све то заједно могло да функционише, потребан је договор о начину комуникације, односно интернет протоколи. Основна фамилија интернет протокола јесте TCP/IP, настала седамдесетих година прошлог века са идејом да се омогући што једноставније повезивање различитих мрежа. Примена интернет протокола је слободна, не постоје обавезујућа ограничења, и та слобода је омогућила бројне иновације и развој интернета. Жеља корисника за  јединственим глобалним интернетом довела је до тежње за интероперабилношћу, односно до потребе да сви буду компатибилни са стандардима.

Дух интернета види се и у називу стандарда: Захтев за коментарe RFC серије (Request for Comments rfc-editor.org). Стандарде развија и усваја IETF (Internet Engineering Task Force ietf.org), отворено стручно тело чији је мото „Ми одбијамо краљеве, председнике и гласање; ми верујемо у груби консензус у извршни кôд”.

Интернет протоколи су осмишљени да слободно повежу, па у њих нису оригинално уграђене претпоставке за контролу, надзор и различите категорије квалитета саобраћаја, као ни за наплату зависно од тога који се протоколи користе и колико су сервери удаљени. Због тога је интернет обједињена глобална мрежа, па је зато и тешко обезбедити гарантовани квалитет и брзину сервиса, као и заштитити кориснике од злоупотреба. Данас се много ради на заштити, првенствено енкрипцијом (шифровањем података) и криптографским проверама.

Јединствени идентификатори

Интернет идентификатори, да би имали смисла, морају бити глобално јединствени. Доменски систем је хијерархијски, наводи се од нижег ка вишем и нивои су одвојени тачком. Код назива домена, на пример rnids.rs, први део „rnids” је ознака домена другог нивоа, а „rs” је ознака домена највишег нивоа. Домени највишег нивоа могу бити национални или генерички. Ознаке националних домена највишег нивоа најчешће су двословне (додељују се за земље и територије по ISO 3166-1 alpha-2 листи кодова). Од тог правила се одступа кад је реч о националном IDN домену највишег нивоа, као што је наш .срб. У свету постоји преко 1.500 домена највишег нивоа. Називи домена могу имати и више нивоа. Регистровани назив домена може бити интернет адреса, или може бити део адресе где се испред назива домена, одвојено тачком, може наћи ознака сервиса или назив интернет хоста (нпр. www.rnids.org.rs).

Да би систем могао да преведе доменску адресу у IP адресу и приступи серверу на коме је садржај, потребно је да постоји списак домена највишег нивоа. Тај списак се налази у табели на највишем хијерархијском нивоу DNS система, такозваној рут-зони (root zone). IP адресе DNS сервера за рут-зону су широко познате. DNS упитом, за „rs” се добијају IP адресе РНИДС-ових DNS сервера за .rs зону највишег нивоа, па се затим упитом тог сервера за rnids.rs добија IP адреса сервера на коме се налази веб-сајт.

Главна адреса интернета

Систем за пренос интернет саобраћаја је децентрализован и осмишљен да се динамички прилагоди променама и катастрофалним отказима линкова. DNS систем је пак једини централизовани систем на интернету и због тога је посебно критичан. За непрекидну доступност интернета заслужан је RSS (Root Server System root-servers.org), који садржи информације о адресама DNS сервера за домене највишег нивоа. RSS се састоји од 13 независних система сервера, са преко 1.000 инстанци којима управљају различите организације. RSS бесплатно користе сви корисници интернета који тако направе преко три милиона упита сваке секунде.

Рут-зона стоји на врху хијерархије доменског система и због тога је најважнији део целокупног интернета. Управљање рут-зоном даје управљачки ауторитет, а тиме и контролу над интернет доменима највишег нивоа, што даље контролише целокупни DNS систем. Занимљиво је да је прихватање овог ауторитета у суштини добровољно, односно није регулисано прописима. Корисници желе да приступају интернет садржајима, за шта им је потребан приступ адресном систему, те стога прихватају IP адресе RSS-а, а тиме и ауторитет рут-зоне.

IANA и ICANN – ко управља?

Доделу домена највишег нивоа започео је Џон Постел (Jon Postel), један од пионира интернета. За управљање интернет идентификаторима, он је 1988, у оквиру Института за информационе науке Универзитета Јужне Калифорније (USC Information Sciences Institute - ISI), покренуо IANA функцију (Internet Assigned Numbers Authority iana.org).

Поред управљања рут-зоном, кроз доделу и одржавање информација о доменима највишег нивоа, IANA функција управља и делегацијом блокова регионалним IP регистрима (за Европу ripe.net) и одржава листе параметара интернет протокола (за потребе IETF).

Интернет корпорација за додељене називе и бројеве, (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers icann.org), ICANN, формирана је 1998, када је преузела IANA функцију. ICANN је непрофитна организација регистрована у Калифорнији, у САД. Право ICANN-а да управља интернет идентификаторима, у глобалном јавном интересу, базира се на систему уговора и прихватању тог система од стране корисника интернета. Правилнике (policies) формира ICANN заједница сачињена по моделу одоздо-нагоре (bottom-up multistakeholder).

Структура ICANN заједнице и начин одлучивања јединствен је онолико колико је и интернет јединствена појава. У процесу учествују заинтересовани актери (stakeholders), укључујући интернет регистре, регистраре, пословне и некомерцијалне организације, кориснике интернета, невладине организације и представнике држава (тренутно 178 земаља).

Регистри генеричких (gTLD) назива домена су уговором обавезани да примењују правилнике који су донети кроз ICANN PDP (Policy Development Process), док су регистри националних домена (ccTLD) слободни да сами формирају услове регистрације, уз препоруку поштовања RFC стандарда и најбоље праксе.

Зашто су адресе важне за нас?

Многи Фејсбук изједначавају са интернетом, али је Фејсбук само један сајт, прецизније платформа. Када користимо Фејсбук, лако је заборавити сложеност интернета и све промене које је интернет донео нашим животима. Када смо повезани, цео глобални интернет нам је надохват руке, али на коју од стотина милиона локација ћемо отићи, које садржаје можемо видети и сервисе користити, зависи од система идентификатора.

Називи домена могу чинити појмове који нешто значе, што их чини вредним јединственим ресурсом. Цена појединачних назива домена као престижних локација на интернету може достићи милионе долара. То отвара питања права првенства при регистрацији, заштите интелектуалне својине и жигова, ауторских права, злоупотреба итд. Важност система идентификатора који проистиче из ауторитета рут-зоне превазилази државне границе, локалне законе и економије и културна правила. Стога је дискусија о управљању интернетом важнија и динамичнија него икада до сада. Форуми о интернету траже одговор на питање приватности, заштите личних података, слободе изражавања, интелектуалне својине, легалног и илегалног надзора, спречавања злоупотреба, заштите безбедности, односа глобалног друштва и националних закона.

Ова тема је посебно важна за мале земље као што је Србија, јер је њима интернет главни пут за укључење у глобалне токове, напредак друштва и даљи развој.

FacebookTwitterLinkedinEmail