Заронимо у интернет

FacebookTwitterLinkedinEmail
03/05/2020
Заронимо у интернет
Извор: Pixabay.com

Зашто интернет ради и у доба пандемије?

Шта можемо да урадимо сами?

Шта је испод хаубе?

Backbone, BGP?

CDN, IXP?

DNS?

Одговори се налазе у тексту, а важне препоруке су дате на крају чланка.

Ових дана сви зависимо од интернета. Не само од квалитета интернет-везе, већ и од расположивости и сигурности услуге коју добијамо, како од свог локалног интернет провајдера (оптички, кабловски, ADSL, WiFi, 3G, 4G, мобилни), тако и од провајдера разних интернет услуга (DNS, претраживање, online TV, видео стриминг), провајдера колаборационих платформи, провајдера платформи за дружење и размену слика, рецепата, утисака, ставова, државних платформи за пријаву пореза, пријаву деце у вртиће, пријаву деце у школе, едукативних платформи за основну и средњу школу, више и високе студије. У ствари, још мало, па нам је цео живот online!!!

Како то да интернет ради и када има три пута више саобраћаја? Шта би се десило када би се на улицама било ког велеграда одједном појавило три пута више аутомобила?

Како то да интернет ради и када се појави 10 пута више едукативних видео-садржаја? Која би то зграда библиотеке или факултета могла да прими 10 пута више књига, професора, студената?

Како то да интернет ради и када се промене навике корисника, а поготово када многи од тих корисника нису добронамерни? Која би то граница и полиција зауставила многоструко повећан аутомобилски саобраћај, уз детаљну контролу злоупотреба?

Једноставно: Интернет је направљен да издржи нуклеарна пустошења! „Архитектуру“ интернета пандемија није ни загребала. Чврсто стоје „спољни габарити“, а  „темељи нису поткопани“!

Компликовано: Армија стручњака најразличитијих профила даноноћно „држи воду“, а небројано много high-tech уређаја опслужује наше потребе. Непрегледни ормани препуни опреме у неким хладним и мрачним собама, у високо обезбеђеним зградама, навлаче ткање виртуелне реалности преко наших очију. Данас више него икада до сада!

Испод хаубе

Ово је ретко причана прича о окосници, тзв. кичми интернета, где се налазе сервери, рутери, сториџи... Све бржи, све моћнији, све мањих димензија и све их је више.

Али, да кренемо од почетка, од наших чула вида, слуха, додира...

Гледано из угла свих крајњих корисника, интернет је светлуцање мобилног телефона у мраку, имејл прочитан на лаптопу, можда неки виртуелни борац популарне online игре који извири из гејминг конфигурација са multi-screen екранима или у, новије време, серије и филмови које гледамо на паметном ТВ-у.

Избор крајњих уређаја за приступ интернету далеко превазилази данашњу тему, па ћемо прећи даље на мрежне елементе и изборе које можете направити како би вам интернет био бољи.

Параметри квалитета интернета су многи: брзина преузимања (download), брзина слања (upload), кашњење (ping latency), варијација кашњења (jitter), губитак пакета...

Доста је битно прихватити чињеницу да квалитет интернета варира у току дана, у току недеље, у зависности од уређаја са кога се приступа, DNS сервера који се користи, локације, врсте и оптерећености сервера за мерење параметара квалитета, али и од врсте приступа (мобилни, кабл, ADSL, оптика, WiFi), понашања корисника у близини, али и корисника који приступају истим садржајима и апликацијама као и ви. У три  речи: Нема гаранција квалитета!

На многе аспекте квалитета интернета корисници могу сами да утичу, али многи су у надлежности вашег интернет провајдера, а неки су и код пружаоца интернет услуга (друштвене мреже, online TV, gaming, gambling, еmail, Viber/ Skype/ WhastApp/ Signal/ Telegram), а и контакт са вашим интернет провајдером најчешће може имати највише утицаја на поправљање квалитета интернета.

Интернет у стану – уради сам

Уређаји који служе за приступ интернету се углавном повезују WiFi везом или бакарним Етернет каблом. И ту је прва, такозвана, тачка концентрације. Кућни рутер који обједињује захтеве свих уређаја у вашем стану/кући/канцеларији може бити јефтин и слабих карактеристика, WiFi може бити мале излазне снаге (добро за здравље, али лоше за брзину интернета), комшијски WiFi уређај може да смета, а поготово у густо насељеним срединама, веома често је већ и DNS сервер „форсиран“, а да корисници тога нису свесни. Готово увек се исплати уложити у савременији рутер/WiFi уређај, добар избор фреквенцијских канала на којима WiFi ради, али и подесити неки од високо перформантних и високо безбедних DNS сервера. За паметни ТВ и тзв. стоне рачунаре увек бирајте жичану везу бакарним Етернет каблом. И поред напора за спровођење кабла, исплати се сваки уложени минут и динар...

Посебну пажњу треба усмерити и ка „сајбер хигијени“. Користите анти-вирус програме, ажурирајте своје оперативне системе и придржавајте се препорука (не отварајте сумњиве мејлове, не посећујте непоуздане сајтове...), јер малициозне активности неодговорних хакера могу искористити (и оптеретити) ресурсе ваших уређаја у нелегалне сврхе!

Приступна мрежа (Last mile) – пажљиво изаберите провајдера

Најпопуларнији је приступ интернету преко мобилних мрежа. Кашњење је значајно веће него код оптике, кабла и ADSL-а, али то је проблем који ће 5G мобилна мрежа решити. Ограничени ресурси фреквенцијског спектра су све мањи проблем, али долазе до изражаја на великим скуповима (концерти, утакмице, конференције), када закони физике не дозвољавају веће капацитете. Веровали или не, али пролеће и листање дрвећа представљају често незаобилазну препреку за електромагнетне таласе, поготово виших учесталости које користе 4G и 5G мреже.

Кабловски оператери користе коаксијални кабл, који има широку пропусну моћ, па уз нове технологије преноса могу корисницима да понуде брзине од пар стотина Mbps, које се, нажалост, често деле између корисника у истом улазу, блиским улицама, понекад и целим насељима. Кабловски оператери убрзано унапређују своје мреже, од својих централних локација према крајњим корисницима, и мењају коаксијалне каблове оптичким кабловима, чија пропусна моћ готово да нема границу. Данас су брзине и од 100 хиљада Mbps сасвим уобичајене и широко доступне, па се и тачке концентрације све више приближавају корисницима, што за последицу има све мању деградацију параметара квалитета у часовима вршног оптерећења (типично око 13 часова и поново између 21 и 23 часа).

ADSL оператери користе каблове који су се раније користили само за телефонске услуге, али су напретком технологије (ADSL2+, VDSL, Vectoring) постали способни да на кратка растојања пребаце стотине Mbps. И ADSL оператери убрзано постављају оптику све ближе крајњим корисницима, а уређаји за повезивање крајњих корисника су просечно на пар стотина метара, што омогућава стотињак Mbps, практично без агрегације са комшијама. Уколико је мрежа адекватно пројектована и, нарочито важно, уколико су пројектанти мреже предвидели експлозију online video саобраћаја, која се догодила претходних година и деценија.

Оптички приступ је за неке садашњост, а за многе жељена будућност. У потпуности се мења парадигма коришћења интернета. Пренос података је практично без грешака и омогућава неслућену интерактивност, капацитети се тешко могу напунити садржајима који већ увелико превазилазе могућности људских чула вида и слуха. Постоје изазови набавке нове генерације уређаја, који ће до краја моћи да искористе потенцијале гигабитних линкова, али они ће бити превазиђени. Ових дана један од великих српских оператера је на своју GPON мрежу повезао и првог 10 Gbps корисника.

Окосница (Backbone) интернета – информишите се

Окосница интернета је виртуелно место где се између себе повезују провајдери и то везама капацитета који су незамисливи за крајње кориснике. Тешко је замислити како би један корисник за својим радним столом уопште искористио везу од 100 хиљада Mbps. SSD дискови нису толико брзи да сниме фајлове, сервери који шаљу те фајлове нису довољно моћни да пошаљу фајлове тим брзинама, видео снимци ни у највећој резолуцији (која при томе превазилази могућности нашег ока) не достижу 100 хиљада Mbps. Те брзине се користе само на највишим тачкама агрегације у такозваним carrier’s carrier мрежама, где се сабира саобраћај стотина хиљада интернет корисника.

Како би независне мреже комуницирале између себе, давних, хладноратовских дана прошлог века, осмишљен је Border Gateway Protocol – BGP4, који је и дан-данас једна од основних карика у self-healing архитектури интернета, која је од нуле осмишљена како би се одржале комуникације у доба великих глобалних промена. BGP4 је заслужан што интернет и даље ради, када су неке везе у прекиду и омогућава активирање алтернативног усмеравања саобраћаја.

IXP – Internet Exchange Point

Некада давно постојала је и хијерархијска подела интернет провајдера на Tier-1, Tier-2, Tier-3, али су та времена давно прошла, јер су интернет провајдери прво почели да се повезују између себе (peering), а када се то повезивање усложило због великог броја интернет провајдера (и још већег броја међувеза између њих), направљене су такозване тачке за размену интернет саобраћаја (Internet Exchange Point – IXP), које су постале централне тачке за размену интернет саобраћаја у целом свету.

У Србији је централна тачка за размену интернет саобраћаја SOX - Serbian Open eXchange, са опремом по свим већим Датацентрима у Београду и Нишу и удаљеним локацијама у Бечу и Софији.

Тренутно су највеће светске тачке за размену интернет саобраћаја у Лондону, Амстердаму и Франкфурту и на њих су повезани готово сви велики интернет провајдери овога света. У региону југоисточне Европе постоје националне и регионалне тачке за размену интернет саобраћаја, а ми ћемо побројати само највеће: Vienna Internet Exchange – VIX.AT, Serbian Open eXchange – SOX.RS, Budapest Internet Exchange – BIX.HU, Croatian Internet Exchange – CIX.HR, Slovenian Internet Exchange – SIX.SI, у Бугарској NETIX.BG, BIX.BG и B-IX.BG, у Грчкој GR-IX.GR, у Румунији Balcan-IX.NET и RoNIX.RO, у Чешкој NIX.CZ.

CDN – Content Delivery Network

Истовремено са децентрализацијом интернета и муњевито растућом популарношћу платформи за претраживање, дистрибуцију видео садржаја, дистрибуцију видео игрица, online gaming, настала је потреба да се најразличитији интернет садржаји смештају у непосредној близини крајњих корисника, како би субјективни осећај конзумирања интернет садржаја био на највишем нивоу. То је практично значило да су интернет гиганти „посејали“ своје сервере по целом свету, али примарно коолоцирано са тачкама за размену интернет саобраћаја, јер одатле лако могу да „дохвате“ све мреже, тј. њихове кориснике, а потом постепено и у мреже самих интернет провајдера.

У Србији се налази много сервера који припадају CDN мрежама, а опслужују кориснике не само у Србији, већ и у ширем региону Југоисточне Европе, кроз линкове домаћих интернет провајдера, али и домаће тачке за размену интернет саобраћаја – SOX, која има изузетну регионалну повезаност.

Природно је поставити питање ко „оркестрира“ дистрибуцију интернет садржаја, тј. ко одлучује који сервер ће испоручити интернет садржај којем кориснику? Решење је понудио добри, стари DNS.

DNS – Domain Name System

Поред хладноратовског BGP4 механизма, постоји и вршњак DNS, такозвани телефонски именик интернета, који је организован у више логичких целина –Ауторитативне, Рекурзивне и DNS кеш сервере. DNS систем дистрибуира податке по изразито разгранатој мрежи сервера.

12 независних компанија/институција држи такозвану root-DNS табелу на 1088 локација широм света. И све те root-DNS табеле садрже исте податке, како би се у случају хаварије називи интернет домена тачно и правовремено преводили у IP адресе.

У Србији велики број DNS сервера налази се у сва три нивоа хијерархије.

У највишем нивоу DNS хијерархије, 7 независних компанија/институција држи 9 такозваних root-DNS инстанци у Београду и све су, ради лакшег и бржег приступа, повезани на SOX, баш као и национални оператер српског DNS система РНИДС.

Поред root-DNS оператера, на SOX су повезани и 9.9.9.9, 1.1.1.1, 8.8.8.8, јавни DNS resolver-и, који крајњим корисницима пружају додатне DNS услуге безбедног и брзог разрешавања интернет адресе у IP адресу.

Цео екосистем DNS сервера, поред своје основне функције превођења назива интернет домена у IP адресе, заправо учествује и у балансирању и рутирању саобраћаја  у „мирнодопским“ околностима, док BGP4 „реагује“ само у случају потребе за превазилажењем проблема у раду неког од линкова.

Закључак

Квалитет интернета представља скуп мерљивих параметара на које утиче превише параметара да би се на њих могло директно утицати. Али добра информисаност, мањи корективни поступци и добар избор интернет провајдера у складу са вашим потребама свакако ће побољшати ваш субјективни осећај квалитета интернета.

Много је урађено на изградњи интернет инфраструктуре, на свим нивоима, од приступних мрежа, преко сервисних платформи, па све до стварања услова за сарадњу са интернет гигантима, који су послали своје сервере у Србију, чиме су подигли и квалитет и расположивост интернет садржаја и интернет услуга, управо у ситуацијама попут тренутне пандемије.

Ако помислите да сервери у Србији нису неопходни и да разлика од 16 ms до 316 ms није велика, запитајте се зашто се интернет странице аустралијских фирми отварају спорије него интернет странице српских фирми. Запитајте се колико пута ваш браузер затражи податке са интернета, приликом учитавања само једне странице, колико назива интернет домена мора да претвори у IP адресе. Хиљаде упита, само за једну једноставну страницу. И ако се за сваки упит чека одговор од 316 ms, разлика у времену потребном да се учита страница може бити значајна.

На врху сваке интернет хијерархије, па и код нас у Србији, налазе се DNS и IXP системи, који су због своје важности за функционисање локалног и глобалног интернета, проглашени критичном ИКТ инфраструктуром, не само у Србији, него и у целој Европској унији.

Надамо се да смо овим текстом успели да вам приближимо комплексну архитектуру интернета, али и да наговестимо да се ово стање интернета у Србији градило и гради се, већ 25 година и то у ретко успешном примеру партнерства државних институција (РАТЕЛ, МТТТ, КИТ, МУП, ВС, локалне самоуправе), страних и домаћих телекомуникационих компанија, невладиног сектора, али и мањих приватних компанија.

И за крај:

  1. Интернет нема гаранције квалитета
  2. Тестирајте квалитет свог интернета
  3. Урадите сами:
    • Сајбер хигијена
    • Повезати уређаје каблом
    • Проверити подешавања WiFi-а
    • Изабрати безбедан и брз DNS сервер
    • Пажљиво изабрати интернет провајдера
    • Набавити кућни рутер у складу са потребама
FacebookTwitterLinkedinEmail