Zašto internet radi i u doba pandemije?
Šta možemo da uradimo sami?
Šta je ispod haube?
Backbone, BGP?
CDN, IXP?
DNS?
Odgovori se nalaze u tekstu, a važne preporuke su date na kraju članka.
Ovih dana svi zavisimo od interneta. Ne samo od kvaliteta internet-veze, već i od raspoloživosti i sigurnosti usluge koju dobijamo, kako od svog lokalnog internet provajdera (optički, kablovski, ADSL, WiFi, 3G, 4G, mobilni), tako i od provajdera raznih internet usluga (DNS, pretraživanje, online TV, video striming), provajdera kolaboracionih platformi, provajdera platformi za druženje i razmenu slika, recepata, utisaka, stavova, državnih platformi za prijavu poreza, prijavu dece u vrtiće, prijavu dece u škole, edukativnih platformi za osnovnu i srednju školu, više i visoke studije. U stvari, još malo, pa nam je ceo život online!!!
Kako to da internet radi i kada ima tri puta više saobraćaja? Šta bi se desilo kada bi se na ulicama bilo kog velegrada odjednom pojavilo tri puta više automobila?
Kako to da internet radi i kada se pojavi 10 puta više edukativnih video-sadržaja? Koja bi to zgrada biblioteke ili fakulteta mogla da primi 10 puta više knjiga, profesora, studenata?
Kako to da internet radi i kada se promene navike korisnika, a pogotovo kada mnogi od tih korisnika nisu dobronamerni? Koja bi to granica i policija zaustavila mnogostruko povećan automobilski saobraćaj, uz detaljnu kontrolu zloupotreba?
Jednostavno: Internet je napravljen da izdrži nuklearna pustošenja! „Arhitekturu“ interneta pandemija nije ni zagrebala. Čvrsto stoje „spoljni gabariti“, a „temelji nisu potkopani“!
Komplikovano: Armija stručnjaka najrazličitijih profila danonoćno „drži vodu“, a nebrojano mnogo high-tech uređaja opslužuje naše potrebe. Nepregledni ormani prepuni opreme u nekim hladnim i mračnim sobama, u visoko obezbeđenim zgradama, navlače tkanje virtuelne realnosti preko naših očiju. Danas više nego ikada do sada!
Ispod haube
Ovo je retko pričana priča o okosnici, tzv. kičmi interneta, gde se nalaze serveri, ruteri, storidži... Sve brži, sve moćniji, sve manjih dimenzija i sve ih je više.
Ali, da krenemo od početka, od naših čula vida, sluha, dodira...
Gledano iz ugla svih krajnjih korisnika, internet je svetlucanje mobilnog telefona u mraku, imejl pročitan na laptopu, možda neki virtuelni borac popularne online igre koji izviri iz gejming konfiguracija sa multi-screen ekranima ili u, novije vreme, serije i filmovi koje gledamo na pametnom TV-u.
Izbor krajnjih uređaja za pristup internetu daleko prevazilazi današnju temu, pa ćemo preći dalje na mrežne elemente i izbore koje možete napraviti kako bi vam internet bio bolji.
Parametri kvaliteta interneta su mnogi: brzina preuzimanja (download), brzina slanja (upload), kašnjenje (ping latency), varijacija kašnjenja (jitter), gubitak paketa...
Dosta je bitno prihvatiti činjenicu da kvalitet interneta varira u toku dana, u toku nedelje, u zavisnosti od uređaja sa koga se pristupa, DNS servera koji se koristi, lokacije, vrste i opterećenosti servera za merenje parametara kvaliteta, ali i od vrste pristupa (mobilni, kabl, ADSL, optika, WiFi), ponašanja korisnika u blizini, ali i korisnika koji pristupaju istim sadržajima i aplikacijama kao i vi. U tri reči: Nema garancija kvaliteta!
Na mnoge aspekte kvaliteta interneta korisnici mogu sami da utiču, ali mnogi su u nadležnosti vašeg internet provajdera, a neki su i kod pružaoca internet usluga (društvene mreže, online TV, gaming, gambling, email, Viber/ Skype/ WhastApp/ Signal/ Telegram), a i kontakt sa vašim internet provajderom najčešće može imati najviše uticaja na popravljanje kvaliteta interneta.
Internet u stanu – uradi sam
Uređaji koji služe za pristup internetu se uglavnom povezuju WiFi vezom ili bakarnim Eternet kablom. I tu je prva, takozvana, tačka koncentracije. Kućni ruter koji objedinjuje zahteve svih uređaja u vašem stanu/kući/kancelariji može biti jeftin i slabih karakteristika, WiFi može biti male izlazne snage (dobro za zdravlje, ali loše za brzinu interneta), komšijski WiFi uređaj može da smeta, a pogotovo u gusto naseljenim sredinama, veoma često je već i DNS server „forsiran“, a da korisnici toga nisu svesni. Gotovo uvek se isplati uložiti u savremeniji ruter/WiFi uređaj, dobar izbor frekvencijskih kanala na kojima WiFi radi, ali i podesiti neki od visoko performantnih i visoko bezbednih DNS servera. Za pametni TV i tzv. stone računare uvek birajte žičanu vezu bakarnim Eternet kablom. I pored napora za sprovođenje kabla, isplati se svaki uloženi minut i dinar...
Posebnu pažnju treba usmeriti i ka „sajber higijeni“. Koristite anti-virus programe, ažurirajte svoje operativne sisteme i pridržavajte se preporuka (ne otvarajte sumnjive mejlove, ne posećujte nepouzdane sajtove...), jer maliciozne aktivnosti neodgovornih hakera mogu iskoristiti (i opteretiti) resurse vaših uređaja u nelegalne svrhe!
Pristupna mreža (Last mile) – pažljivo izaberite provajdera
Najpopularniji je pristup internetu preko mobilnih mreža. Kašnjenje je značajno veće nego kod optike, kabla i ADSL-a, ali to je problem koji će 5G mobilna mreža rešiti. Ograničeni resursi frekvencijskog spektra su sve manji problem, ali dolaze do izražaja na velikim skupovima (koncerti, utakmice, konferencije), kada zakoni fizike ne dozvoljavaju veće kapacitete. Verovali ili ne, ali proleće i listanje drveća predstavljaju često nezaobilaznu prepreku za elektromagnetne talase, pogotovo viših učestalosti koje koriste 4G i 5G mreže.
Kablovski operateri koriste koaksijalni kabl, koji ima široku propusnu moć, pa uz nove tehnologije prenosa mogu korisnicima da ponude brzine od par stotina Mbps, koje se, nažalost, često dele između korisnika u istom ulazu, bliskim ulicama, ponekad i celim naseljima. Kablovski operateri ubrzano unapređuju svoje mreže, od svojih centralnih lokacija prema krajnjim korisnicima, i menjaju koaksijalne kablove optičkim kablovima, čija propusna moć gotovo da nema granicu. Danas su brzine i od 100 hiljada Mbps sasvim uobičajene i široko dostupne, pa se i tačke koncentracije sve više približavaju korisnicima, što za posledicu ima sve manju degradaciju parametara kvaliteta u časovima vršnog opterećenja (tipično oko 13 časova i ponovo između 21 i 23 časa).
ADSL operateri koriste kablove koji su se ranije koristili samo za telefonske usluge, ali su napretkom tehnologije (ADSL2+, VDSL, Vectoring) postali sposobni da na kratka rastojanja prebace stotine Mbps. I ADSL operateri ubrzano postavljaju optiku sve bliže krajnjim korisnicima, a uređaji za povezivanje krajnjih korisnika su prosečno na par stotina metara, što omogućava stotinjak Mbps, praktično bez agregacije sa komšijama. Ukoliko je mreža adekvatno projektovana i, naročito važno, ukoliko su projektanti mreže predvideli eksploziju online video saobraćaja, koja se dogodila prethodnih godina i decenija.
Optički pristup je za neke sadašnjost, a za mnoge željena budućnost. U potpunosti se menja paradigma korišćenja interneta. Prenos podataka je praktično bez grešaka i omogućava neslućenu interaktivnost, kapaciteti se teško mogu napuniti sadržajima koji već uveliko prevazilaze mogućnosti ljudskih čula vida i sluha. Postoje izazovi nabavke nove generacije uređaja, koji će do kraja moći da iskoriste potencijale gigabitnih linkova, ali oni će biti prevaziđeni. Ovih dana jedan od velikih srpskih operatera je na svoju GPON mrežu povezao i prvog 10 Gbps korisnika.
Okosnica (Backbone) interneta – informišite se
Okosnica interneta je virtuelno mesto gde se između sebe povezuju provajderi i to vezama kapaciteta koji su nezamislivi za krajnje korisnike. Teško je zamisliti kako bi jedan korisnik za svojim radnim stolom uopšte iskoristio vezu od 100 hiljada Mbps. SSD diskovi nisu toliko brzi da snime fajlove, serveri koji šalju te fajlove nisu dovoljno moćni da pošalju fajlove tim brzinama, video snimci ni u najvećoj rezoluciji (koja pri tome prevazilazi mogućnosti našeg oka) ne dostižu 100 hiljada Mbps. Te brzine se koriste samo na najvišim tačkama agregacije u takozvanim carrier’s carrier mrežama, gde se sabira saobraćaj stotina hiljada internet korisnika.
Kako bi nezavisne mreže komunicirale između sebe, davnih, hladnoratovskih dana prošlog veka, osmišljen je Border Gateway Protocol – BGP4, koji je i dan-danas jedna od osnovnih karika u self-healing arhitekturi interneta, koja je od nule osmišljena kako bi se održale komunikacije u doba velikih globalnih promena. BGP4 je zaslužan što internet i dalje radi, kada su neke veze u prekidu i omogućava aktiviranje alternativnog usmeravanja saobraćaja.
IXP – Internet Exchange Point
Nekada davno postojala je i hijerarhijska podela internet provajdera na Tier-1, Tier-2, Tier-3, ali su ta vremena davno prošla, jer su internet provajderi prvo počeli da se povezuju između sebe (peering), a kada se to povezivanje usložilo zbog velikog broja internet provajdera (i još većeg broja međuveza između njih), napravljene su takozvane tačke za razmenu internet saobraćaja (Internet Exchange Point – IXP), koje su postale centralne tačke za razmenu internet saobraćaja u celom svetu.
U Srbiji je centralna tačka za razmenu internet saobraćaja SOX - Serbian Open eXchange, sa opremom po svim većim Datacentrima u Beogradu i Nišu i udaljenim lokacijama u Beču i Sofiji.
Trenutno su najveće svetske tačke za razmenu internet saobraćaja u Londonu, Amsterdamu i Frankfurtu i na njih su povezani gotovo svi veliki internet provajderi ovoga sveta. U regionu jugoistočne Evrope postoje nacionalne i regionalne tačke za razmenu internet saobraćaja, a mi ćemo pobrojati samo najveće: Vienna Internet Exchange – VIX.AT, Serbian Open eXchange – SOX.RS, Budapest Internet Exchange – BIX.HU, Croatian Internet Exchange – CIX.HR, Slovenian Internet Exchange – SIX.SI, u Bugarskoj NETIX.BG, BIX.BG i B-IX.BG, u Grčkoj GR-IX.GR, u Rumuniji Balcan-IX.NET i RoNIX.RO, u Češkoj NIX.CZ.
CDN – Content Delivery Network
Istovremeno sa decentralizacijom interneta i munjevito rastućom popularnošću platformi za pretraživanje, distribuciju video sadržaja, distribuciju video igrica, online gaming, nastala je potreba da se najrazličitiji internet sadržaji smeštaju u neposrednoj blizini krajnjih korisnika, kako bi subjektivni osećaj konzumiranja internet sadržaja bio na najvišem nivou. To je praktično značilo da su internet giganti „posejali“ svoje servere po celom svetu, ali primarno koolocirano sa tačkama za razmenu internet saobraćaja, jer odatle lako mogu da „dohvate“ sve mreže, tj. njihove korisnike, a potom postepeno i u mreže samih internet provajdera.
U Srbiji se nalazi mnogo servera koji pripadaju CDN mrežama, a opslužuju korisnike ne samo u Srbiji, već i u širem regionu Jugoistočne Evrope, kroz linkove domaćih internet provajdera, ali i domaće tačke za razmenu internet saobraćaja – SOX, koja ima izuzetnu regionalnu povezanost.
Prirodno je postaviti pitanje ko „orkestrira“ distribuciju internet sadržaja, tj. ko odlučuje koji server će isporučiti internet sadržaj kojem korisniku? Rešenje je ponudio dobri, stari DNS.
DNS – Domain Name System
Pored hladnoratovskog BGP4 mehanizma, postoji i vršnjak DNS, takozvani telefonski imenik interneta, koji je organizovan u više logičkih celina –Autoritativne, Rekurzivne i DNS keš servere. DNS sistem distribuira podatke po izrazito razgranatoj mreži servera.
12 nezavisnih kompanija/institucija drži takozvanu root-DNS tabelu na 1088 lokacija širom sveta. I sve te root-DNS tabele sadrže iste podatke, kako bi se u slučaju havarije nazivi internet domena tačno i pravovremeno prevodili u IP adrese.
U Srbiji veliki broj DNS servera nalazi se u sva tri nivoa hijerarhije.
U najvišem nivou DNS hijerarhije, 7 nezavisnih kompanija/institucija drži 9 takozvanih root-DNS instanci u Beogradu i sve su, radi lakšeg i bržeg pristupa, povezani na SOX, baš kao i nacionalni operater srpskog DNS sistema RNIDS.
Pored root-DNS operatera, na SOX su povezani i 9.9.9.9, 1.1.1.1, 8.8.8.8, javni DNS resolver-i, koji krajnjim korisnicima pružaju dodatne DNS usluge bezbednog i brzog razrešavanja internet adrese u IP adresu.
Ceo ekosistem DNS servera, pored svoje osnovne funkcije prevođenja naziva internet domena u IP adrese, zapravo učestvuje i u balansiranju i rutiranju saobraćaja u „mirnodopskim“ okolnostima, dok BGP4 „reaguje“ samo u slučaju potrebe za prevazilaženjem problema u radu nekog od linkova.
Zaključak
Kvalitet interneta predstavlja skup merljivih parametara na koje utiče previše parametara da bi se na njih moglo direktno uticati. Ali dobra informisanost, manji korektivni postupci i dobar izbor internet provajdera u skladu sa vašim potrebama svakako će poboljšati vaš subjektivni osećaj kvaliteta interneta.
Mnogo je urađeno na izgradnji internet infrastrukture, na svim nivoima, od pristupnih mreža, preko servisnih platformi, pa sve do stvaranja uslova za saradnju sa internet gigantima, koji su poslali svoje servere u Srbiju, čime su podigli i kvalitet i raspoloživost internet sadržaja i internet usluga, upravo u situacijama poput trenutne pandemije.
Ako pomislite da serveri u Srbiji nisu neophodni i da razlika od 16 ms do 316 ms nije velika, zapitajte se zašto se internet stranice australijskih firmi otvaraju sporije nego internet stranice srpskih firmi. Zapitajte se koliko puta vaš brauzer zatraži podatke sa interneta, prilikom učitavanja samo jedne stranice, koliko naziva internet domena mora da pretvori u IP adrese. Hiljade upita, samo za jednu jednostavnu stranicu. I ako se za svaki upit čeka odgovor od 316 ms, razlika u vremenu potrebnom da se učita stranica može biti značajna.
Na vrhu svake internet hijerarhije, pa i kod nas u Srbiji, nalaze se DNS i IXP sistemi, koji su zbog svoje važnosti za funkcionisanje lokalnog i globalnog interneta, proglašeni kritičnom IKT infrastrukturom, ne samo u Srbiji, nego i u celoj Evropskoj uniji.
Nadamo se da smo ovim tekstom uspeli da vam približimo kompleksnu arhitekturu interneta, ali i da nagovestimo da se ovo stanje interneta u Srbiji gradilo i gradi se, već 25 godina i to u retko uspešnom primeru partnerstva državnih institucija (RATEL, MTTT, KIT, MUP, VS, lokalne samouprave), stranih i domaćih telekomunikacionih kompanija, nevladinog sektora, ali i manjih privatnih kompanija.
I za kraj:
- Internet nema garancije kvaliteta
- Testirajte kvalitet svog interneta
- Uradite sami:
- Sajber higijena
- Povezati uređaje kablom
- Proveriti podešavanja WiFi-a
- Izabrati bezbedan i brz DNS server
- Pažljivo izabrati internet provajdera
- Nabaviti kućni ruter u skladu sa potrebama
