Internet je danas sveprisutan. Eksponencijalni rast mreže svih mreža jeste rezultat vizije bezgraničnog povezivanja grupice tehničkih entuzijasta iz Kalifornije i genijalno jednostavnih protokola koji su omogućili takve slobode.
Internet je evoluirao u kompleksan sistem, ali jednostavan za korisnika. Koristeći popularne mogućnosti interneta, zanemarujemo kako sve to radi, a priča je u suštini jednostavna i zanimljiva.
Šta je internet - četiri podsistema
Linkovi i saobraćaj
Podaci putuju komunikacionim kanalima telekomunikacionih operatora. Sistem za usmeravanje (rutiranje) podataka, koristeći BGP (Border Gateway Protocol), nalazi najbolji put od izvora podataka do korisnika i omogućava pronalaženje alternativa. Korisnici najčešće vide mobilne i vaj-faj mreže, ali su one tek zadnji korak (last mile) u povezivanju na ovaj veliki sistem.
Identifikatori
Da bi podaci putovali, moraju da postoje adrese. Svaki računar, svaka tačka na internetu ima svoj identifikator – IP (Internet Protocol) adresu. Internet je globalna mreža i adrese moraju biti globalno jedinstvene. IP adrese su brojevi i nezgodne su za pamćenje, pa su uvedeni slovni identifikatori (nazivi domena) koji pokazuju na IP brojeve. Ti nazivi čine adresni sistem interneta (DNS – Domain Name System) i takođe moraju biti globalno jedinstveni.
Servisi i hosting
Servisi su usluge koje se pružaju preko interneta i rade preko različitih internet protokola. Mogu biti sistemski, oni koji omogućavaju funkcionisanje interneta (DNS, BGP4, …), ili korisnički. Informacije kojima korisnici pristupaju nalaze se na računarima koji se nazivaju serveri ili hostovi. Veb-lokacije (sajtovi) koriste zakupljen prostor i resurse servera kod hosting provajdera (pružaoca usluge) da bi zainteresovanima omogućili da pristupe sadržajima na tim lokacijama.
Sadržaji i platforme
Od jednostavnih veb-sajtova, preko čet aplikacija do složenih platformi kakve su Fejsbuk i Instagram, sadržaj je razlog zašto koristimo internet. Važno je razumeti da su platforme i društvene mreže, sa tačke gledišta interneta, samo jedan od servisa koji nude sadržaj, nešto što funkcioniše povrh interneta (Over-the-Top), koji ima ulogu transportno-pristupne mreže.
Internet protokoli
Da bi sve to zajedno moglo da funkcioniše, potreban je dogovor o načinu komunikacije, odnosno internet protokoli. Osnovna familija internet protokola jeste TCP/IP, nastala sedamdesetih godina prošlog veka sa idejom da se omogući što jednostavnije povezivanje različitih mreža. Primena internet protokola je slobodna, ne postoje obavezujuća ograničenja, i ta sloboda je omogućila brojne inovacije i razvoj interneta. Želja korisnika za jedinstvenim globalnim internetom dovela je do težnje za interoperabilnošću, odnosno do potrebe da svi budu kompatibilni sa standardima.
Duh interneta vidi se i u nazivu standarda: Zahtev za komentare RFC serije (Request for Comments rfc-editor.org). Standarde razvija i usvaja IETF (Internet Engineering Task Force ietf.org), otvoreno stručno telo čiji je moto „Mi odbijamo kraljeve, predsednike i glasanje; mi verujemo u grubi konsenzus u izvršni kôd”.
Internet protokoli su osmišljeni da slobodno povežu, pa u njih nisu originalno ugrađene pretpostavke za kontrolu, nadzor i različite kategorije kvaliteta saobraćaja, kao ni za naplatu zavisno od toga koji se protokoli koriste i koliko su serveri udaljeni. Zbog toga je internet objedinjena globalna mreža, pa je zato i teško obezbediti garantovani kvalitet i brzinu servisa, kao i zaštititi korisnike od zloupotreba. Danas se mnogo radi na zaštiti, prvenstveno enkripcijom (šifrovanjem podataka) i kriptografskim proverama.
Jedinstveni identifikatori
Internet identifikatori, da bi imali smisla, moraju biti globalno jedinstveni. Domenski sistem je hijerarhijski, navodi se od nižeg ka višem i nivoi su odvojeni tačkom. Kod naziva domena, na primer rnids.rs, prvi deo „rnids” je oznaka domena drugog nivoa, a „rs” je oznaka domena najvišeg nivoa. Domeni najvišeg nivoa mogu biti nacionalni ili generički. Oznake nacionalnih domena najvišeg nivoa najčešće su dvoslovne (dodeljuju se za zemlje i teritorije po ISO 3166-1 alpha-2 listi kodova). Od tog pravila se odstupa kad je reč o nacionalnom IDN domenu najvišeg nivoa, kao što je naš .срб. U svetu postoji preko 1.500 domena najvišeg nivoa. Nazivi domena mogu imati i više nivoa. Registrovani naziv domena može biti internet adresa, ili može biti deo adrese gde se ispred naziva domena, odvojeno tačkom, može naći oznaka servisa ili naziv internet hosta (npr. www.rnids.org.rs).
Da bi sistem mogao da prevede domensku adresu u IP adresu i pristupi serveru na kome je sadržaj, potrebno je da postoji spisak domena najvišeg nivoa. Taj spisak se nalazi u tabeli na najvišem hijerarhijskom nivou DNS sistema, takozvanoj rut-zoni (root zone). IP adrese DNS servera za rut-zonu su široko poznate. DNS upitom, za „rs” se dobijaju IP adrese RNIDS-ovih DNS servera za .rs zonu najvišeg nivoa, pa se zatim upitom tog servera za rnids.rs dobija IP adresa servera na kome se nalazi veb-sajt.
Glavna adresa interneta
Sistem za prenos internet saobraćaja je decentralizovan i osmišljen da se dinamički prilagodi promenama i katastrofalnim otkazima linkova. DNS sistem je pak jedini centralizovani sistem na internetu i zbog toga je posebno kritičan. Za neprekidnu dostupnost interneta zaslužan je RSS (Root Server System root-servers.org), koji sadrži informacije o adresama DNS servera za domene najvišeg nivoa. RSS se sastoji od 13 nezavisnih sistema servera, sa preko 1.000 instanci kojima upravljaju različite organizacije. RSS besplatno koriste svi korisnici interneta koji tako naprave preko tri miliona upita svake sekunde.
Rut-zona stoji na vrhu hijerarhije domenskog sistema i zbog toga je najvažniji deo celokupnog interneta. Upravljanje rut-zonom daje upravljački autoritet, a time i kontrolu nad internet domenima najvišeg nivoa, što dalje kontroliše celokupni DNS sistem. Zanimljivo je da je prihvatanje ovog autoriteta u suštini dobrovoljno, odnosno nije regulisano propisima. Korisnici žele da pristupaju internet sadržajima, za šta im je potreban pristup adresnom sistemu, te stoga prihvataju IP adrese RSS-a, a time i autoritet rut-zone.
IANA i ICANN – ko upravlja?
Dodelu domena najvišeg nivoa započeo je Džon Postel (Jon Postel), jedan od pionira interneta. Za upravljanje internet identifikatorima, on je 1988, u okviru Instituta za informacione nauke Univerziteta Južne Kalifornije (USC Information Sciences Institute - ISI), pokrenuo IANA funkciju (Internet Assigned Numbers Authority iana.org).
Pored upravljanja rut-zonom, kroz dodelu i održavanje informacija o domenima najvišeg nivoa, IANA funkcija upravlja i delegacijom blokova regionalnim IP registrima (za Evropu ripe.net) i održava liste parametara internet protokola (za potrebe IETF).
Internet korporacija za dodeljene nazive i brojeve, (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers icann.org), ICANN, formirana je 1998, kada je preuzela IANA funkciju. ICANN je neprofitna organizacija registrovana u Kaliforniji, u SAD. Pravo ICANN-a da upravlja internet identifikatorima, u globalnom javnom interesu, bazira se na sistemu ugovora i prihvatanju tog sistema od strane korisnika interneta. Pravilnike (policies) formira ICANN zajednica sačinjena po modelu odozdo-nagore (bottom-up multistakeholder).
Struktura ICANN zajednice i način odlučivanja jedinstven je onoliko koliko je i internet jedinstvena pojava. U procesu učestvuju zainteresovani akteri (stakeholders), uključujući internet registre, registrare, poslovne i nekomercijalne organizacije, korisnike interneta, nevladine organizacije i predstavnike država (trenutno 178 zemalja).
Registri generičkih (gTLD) naziva domena su ugovorom obavezani da primenjuju pravilnike koji su doneti kroz ICANN PDP (Policy Development Process), dok su registri nacionalnih domena (ccTLD) slobodni da sami formiraju uslove registracije, uz preporuku poštovanja RFC standarda i najbolje prakse.
Zašto su adrese važne za nas?
Mnogi Fejsbuk izjednačavaju sa internetom, ali je Fejsbuk samo jedan sajt, preciznije platforma. Kada koristimo Fejsbuk, lako je zaboraviti složenost interneta i sve promene koje je internet doneo našim životima. Kada smo povezani, ceo globalni internet nam je nadohvat ruke, ali na koju od stotina miliona lokacija ćemo otići, koje sadržaje možemo videti i servise koristiti, zavisi od sistema identifikatora.
Nazivi domena mogu činiti pojmove koji nešto znače, što ih čini vrednim jedinstvenim resursom. Cena pojedinačnih naziva domena kao prestižnih lokacija na internetu može dostići milione dolara. To otvara pitanja prava prvenstva pri registraciji, zaštite intelektualne svojine i žigova, autorskih prava, zloupotreba itd. Važnost sistema identifikatora koji proističe iz autoriteta rut-zone prevazilazi državne granice, lokalne zakone i ekonomije i kulturna pravila. Stoga je diskusija o upravljanju internetom važnija i dinamičnija nego ikada do sada. Forumi o internetu traže odgovor na pitanje privatnosti, zaštite ličnih podataka, slobode izražavanja, intelektualne svojine, legalnog i ilegalnog nadzora, sprečavanja zloupotreba, zaštite bezbednosti, odnosa globalnog društva i nacionalnih zakona.
Ova tema je posebno važna za male zemlje kao što je Srbija, jer je njima internet glavni put za uključenje u globalne tokove, napredak društva i dalji razvoj.
