Прилагођавање веб-сајта пословању преко интернета, као и отпочињање тог вида пословања не подразумева само програмерску или дизајнерску подршку. Да би се промет роба и услуга на мрежи обављао на законит начин, потребно је узети у обзир одредбе најмање неколико закона који у виду lex specialis прописа детаљно регулишу ову област, а зависно од врсте робе или услуге која је предмет понуде, у конкретном случају се могу примењивати и закони који регулишу различите облике пословања, а њихове одредбе могу бити веома рестриктивне.
Електронска трговина према Закону о трговини
Иако је трговина као привредна делатност прилично широко постављена – у својој законској дефиницији представљена као скуп пословних активности у вези са набавком и продајом робе, као и пружање услуга са циљем остваривања добити – електронска трговина је само њен ужи део. Подела на продају на велико и на мало од важности је и за електронску трговину из разлога што је е-трговина подврста даљинске трговине као облика малопродаје.
Трговина
↓
Трговина на мало
↓
Даљинска трговина
↓
Електронска трговина
Дакле, Закон о трговини (ЗОТ) регулише електронску трговину на општем нивоу, и то тако што јој додељује место унутар мреже свих облика трговине, односно дефинише је као вид даљинске трговине која се остварује на начин да се робa/услуга нуди, наручује и продаје путем интернета.
ЗОТ електронску трговину даље дели на три подврсте, односно прописује да се иста може обављати у следећим облицима:
- Електронска продавница
- Електронска платформа
- Дроп-шипинг (dropshipping – директна испорука) платформа
Електронска продавница представља основни облик електронске трговине, где продавац или вршилац услуга нуде своју робу односно услуге преко интернета. Овај облик електронског пословања уједно је и најзаступљенији облик електронске трговине, с обзиром на то да све више е-трговаца, поред традиционалних канала за пласирање роба или услуга, користе и своје интернет продавнице, често имплементиране на постојеће компанијске веб-странице или странице за промоцију бренда.
Од е-продавнице, ЗОТ разликује е-платформе које имају улогу да повезују продавце и пружаоце услуга на интернету са њиховим потенцијалним клијентима, као посебан облик интернет пословања. Исти пропис електронску платформу дефинише као средство путем којег лице које има својство пружаоца услуге информационог друштва, у смислу закона којим се уређује електронска трговина, пружа услугу повезивања странама које тргују електронским путем (продавац и купац робе, пружалац и наручилац услуге итд). Дакле, због своје специфичне, посредничке улоге е-трговца, из чега произилазе и другачији облигационоправни односи, ова форма заслужује да буде третирана на посебан начин. Важно је напоменути да лице које управља електронском платформом може такође обављати и продају сопствене робе/услуге преко те платформе, из чега се може закључити да ЗОТ е-платформу посматра шире од е-продавнице. Примери оваквих платформи били би Ибеј, Букинг итд.
Трећи облик електронске трговине представља дроп-шипинг, чија специфичност се огледа у томе што понуђач на интернету, дроп-шипер, не долази у контакт са робом, већ примљену наруџбину прослеђује произвођачу односно трговцу са налогом да робу испоручи на адресу купца. Од дроп-шипера треба разликовати дроп-шипинг платформе, које служе за организовање, оглашавање великог броја дроп-шипера којима ове платформе дају одређену технолошку и организациону логистику. Такав је, на пример, Алиекспрес. Поред обезбеђивања дроп-шипинг подршке, поменуте велике платформе могу и саме да се нађу у функцији дроп-шипера. Ова форма посредовања при интернет трговини је последњих година постала веома популарна, па је њихов развој пратила и експанзија интернет компанија са платформама које, између осталог, нуде услуге оглашавања дроп-шипинг посредника.
Поред поменутих одредби о е-трговини, ЗОТ је значајан и из разлога јер се правила о начину оглашавања и истицања цена, декларацијама, продајним подстицајима, али и механизмима за заштиту тржишта попут забране нелојалне конкуренције, такође у пуном обиму примењују и на електронску трговину.
Закон о електронској трговини
У односу на Закон о трговини, који као генерални закон регулише тржиште роба и услуга, електронска трговина заслужује и свој lex specialis, који ће бити скројен посебно за потребе трговине у специфичном онлајн окружењу. Управо Закон о електронској трговини (ЗЕТ) додатно регулише услове и начине склапања уговора у електронској форми који су предуслов за електронску трговину, у чему се огледа и његов највећи значај.
ЗЕТ нас већ у својим уводним одредбама информише да је његов циљ, између осталог, уређење услова и начина пружања услуга информационог друштва, обавезе информисања корисника услуга, комерцијална порука, правила у вези са закључењем уговора у електронском облику, као и одговорност пружаоца услуга информационог друштва. Ова правна норма одмах намеће и потребу дефинисања појма услуга информационог друштва, ради бољег разумевања и прецизније примене закона. Дакле, услуга информационог друштва подразумева услугу која се пружа на даљину, по правилу, уз накнаду путем електронске опреме за обраду и складиштење података на лични захтев корисника услуга, а посебно трговину путем интернета, нуђење података и оглашавање путем интернета, електронске претраживаче, као и омогућавање тражења података и услуга које се преносе електронском мрежом, обезбеђивање приступа мрежи или складиштење података корисника услуга. С тим у вези, можемо закључити да ЗЕТ, под услугом информационог друштва подразумева, између осталог, и трговину путем интернета.
ЗЕТ у својим одредбама ставља акценат на регулисање комерцијалне поруке и уговора у електронској форми, и изједначавања дејства истог са традиционалним формама уговора, попут писане и усмене. Наравно, са изузецима које прописују посебни закони.
Закон о заштити потрошача
Уколико се е-трговина обраћа физичким лицима као крајњим купцима, с обзиром на њихов статус потрошача, е-трговац мора обратити пажњу и на прописе који регулишу њихову заштиту, а која је, услед дејства императивних норми (правила закона које уговорне стране не могу мењати сагласношћу воља) које је регулишу, веома стриктна.
Закон о облигационим односима
Као што и сам ЗЕТ упућује, Закон о облигационим односима супсидијарно се примењује на све ситуације које нису регулисане посебним прописима који регулишу трговину. Овај закон је нарочито важан за уређење права и обавеза између е-трговца и корисника услуга информационог друштва које није потрошач.
Закон о заштити података о личности
Иако није директно везан за електронску трговину, овај закон, чија је актуелна верзија преузела решења европског ГДПР-а, намеће низ обавеза е-трговцима у погледу прикупљања, обраде и складиштења података о личности физичких лица који се појављују у својству корисника.
Зависно од претежне делатности за коју се е-трговац определи, поред наведених, требало би узети у обзир и посебне законе који регулишу поједине специфичне области. Такође, продаја појединих роба или услуга намеће обавезу прибављања претходног овлашћења надлежног органа или подразумева другачија правила пословања у односу на она која важе за делатности у општем режиму.
