Сведоци смо интензивног преласка трговине из офлајн у онлајн „верзију“. Пандемија је многе мале привреднике натерала на брзу, а често и принудну дигиталну трансформацију. Неприпремљени за „нову стварност“, многи су прибегли решењима која су им се учинила најбржа и најједноставнија. Такав приступ у први план je избацио друштвене мреже као платформе за онлајн развој пословања. По логици „сви су већ тамо“ и уз перцепцију „све је бесплатно“, многи мали привредници су се приклонили таквом решењу. Међутим, да ли је такав приступ заиста најбољи?
Основни предуслов сваке успешне трговине је поверење, у онлајн свету чак и много више него у офлајн свету, где купац робу може да види уживо, да је додирне или проба. На интернету је то неизводљиво. На интернету купац мора да верује продавцу. Зато е-трговци морају посебно да раде на изградњи поверења својих купаца. А колико поверења купац може да има у продавца који постоји само на Фејсбуку, на страници (или профилу) без ПИБ-а и матичног броја, без имена и презимена власника, са џи-мејл (gmail) адресом као јединим контактом, коју може да направи било ко и у њу стави назив било које фирме? Реално, врло мало.
Осим тим основним подацима о фирми, који се лако могу проверити (зашто их неко не би објавио ако нема шта да крије?), поверење се гради и континуитетом – могућношћу да купац продавца може да нађе увек на истој адреси. Ако купац не нађе продавца на адреси на којој је навикао, неће га тражити по интернету, већ ће отићи до првог следећег ког му Гугл понуди. То су највеће предности и мане интернета – надохват сте целом свету, баш као и сви други. Тај параметар континуитета је на друштвеним мрежама под великим знаком питања, јер власници мрежа често мењају њихове алгоритме и правила коришћења у складу са својим пословним потребама, чиме неке од е-трговаца приморавају да их, из различитих разлога, напусте. Е-трговац који је своје онлајн пословање засновао на друштвеној мрежи као јединој онлајн локацији за своју е-продавницу ризикује да остане без те е-продавнице, а тиме без купаца и целокупног пословања. И често на то никако не може да утиче. То је превисока цена за коришћење платформе која се, на први поглед, чини потпуно бесплатном.
Бесплатно коришћење друштвених мрежа је само привид, јер, иако се коришћење (осим оглашавања) не плаћа новцем, плаћа се силним подацима које сваки корисник оставља на њима, што је посебно проблематично у случају кад се мреже користе за пословање. Неко је некад рекао: „Нема бесплатног ручка“, што је посебно тачно кад је реч о послу, и офлајн и онлајн.
Решење за овакав проблем само се намеће – изградња онлајн пословања на властитој интернет локацији, на којој е-трговац сам диктира правила и прописује начине пословања. На локацији изграђеној на властитом називу интернет домена. Притом, није свеједно ни који домен се користи, јер избор домена треба да зависи од избора тржишта. Чињеница је да у локалним претрагама Гугл фаворизује локалне, националне домене, и сајтове на њима поставља на мало боље позиције у својим резултатима претрага. Како су пре пандемије вируса корона бројни мали привредници били усмерени на тржиште Србије, гро њих је то остао и кад су почели да користе интернет у свом пословању, па би за све њих логичан избор био национални (.rs или .срб), а не генерички домен (.com), који се понекад, без правог разлога, перципира као бољи. Чињеница је да је .com, као бренд, најјачи на светском тржишту и, као сваки бренд, преноси на .com домен и карактеристике које он, у ствари, нема. Зато се .com домен перципира као бољи и квалитетнији, иако он то у многим случајевима није. Сви домени су глобално подједнако добро видљиви на интернету, и генерички и национални, с тим што су национални домени фаворизовани у претрагама које се врше из земље за коју су везани. Сходно томе, у случају Србије, .rs и .срб су бољи избор од .com домена.
Наши национални домени имају још пар предности које могу помоћи е-трговцу да додатно изгради поверење својих купаца. На пример, када је е-продавница на нашем националном домену, потенцијалном купцу је омогућено да провери од кога купује. Ако је назив домена регистрован на фирму, како би требало, у РНИДС-овом WHOIS сервису могу се добити информације о фирми на коју је тај назив домена регистрован. А онда, са тим подацима, потенцијални купац може да оде на сајт АПР-а и провери каква је то фирма. То није могуће са .com доменом, јер ниједан WHOIS сервис не приказује податке о фирмама на које су регистровани називи .com домена.
Осим тога, колико год e-commerce сајт био обезбеђен са свих страна, и по питању плаћања и по питању сигурности података, пречесто се заборавља назив домена на коме тај сајт стоји. Преузимањем контроле над називом домена, хакери могу да приступе порукама компанијске е-поште (чиме угрожавају пословање фирме), као и да преусмере назив домена на сајт који они контролишу (чиме угрожавају податке потенцијалних купаца). Хакован назив домена може озбиљно да угрози кредибилитет е-трговца и наруши тешко стечено поверење.
Срећом, називе наших националних домена могуће је заштитити на чак три различита начина. Прва врста заштите је „Сигуран режим“ (Secure Mode), који не дозвољава да се промена било ког критичног податка о називу домена изврши без посебног одобрења његовог корисника. „Закључавање на страни клијента“ (Client Side Lock), односно овлашћеног регистра, подразумева иницијалну забрану измена свих података о називу домена осим продужења регистрације, а за уношење промена неопходна је дозвола приступа подацима од стране овлашћеног регистра код ког је назив домена регистрован. „Закључавање на страни регистра“ (Registry Lock) је највиши ниво заштите који за сваку измену у вези са подацима о називу домена предвиђа додатну проверу аутентичности захтева од стране РНИДС-а.
Уз то, са почетком пандемије, омогућена је и услуга која спречава хакере да потенцијалног купца скрену са пута ка жељеном сајту и доведу га на свој сајт на ком могу да му украду податке. Реч је о DNSSEC услузи, која врши додатну контролу размене података на интернету и онемогућава хакерима да убацују своје, лажне податке и кориснике интернета одводе на погрешне адресе.
