Регистрација жига и назива домена

FacebookTwitterLinkedinEmail
24/05/2014
Како је употреба жига повезана с регистрацијом назива интернет домена?
Извор: pixabay.com

Шта све власници брендова и (не)заштићених робних марки морају да знају о заштити своје интелектуалне својине и како је то повезано са регистрацијом назива домена?

Шта је жиг?

Жиг је правно заштићен знак којим физичко или правно лице обележава своје робе и услуге у промету, како би потрошачи могли да их разликују од истоврсних или сличних роба и услуга које на тржишту нуди неко друго физичко или правно лице.

Жиг се региструје у Заводу за интелектуалну својину. Регистрацијом, носилац жига стиче искључиво право да њиме обележава своје робе и услуге у промету на територији земље у којој је заштита призната, да га користи приликом рекламирања и томе слично. 

Друга лица не смеју да користе исти или сличан знак за обележавање истих или сличних роба и услуга без сагласности носиоца жига. Жигом заштићени знаци називају се понекад и робним маркама.

Носилац жига најчешће жели да на интернету буде присутан путем интернет адресе која садржи појам који је истоветан његовој робној марки. Да би то постигао, мора да региструје назив интернет домена који садржи тај појам.

Шта је назив интернет домена?

Назив интернет домена је ознака регистрована на одређеног корисника (регистранта) и уписана у регистар назива интернет домена којим управља надлежна организација. За .RS и .СРБ домене надлежна је

Фондација „Регистар националног интернет домена Србије“ (РНИДС). Назив домена се састоји од два дела раздвојена тачком, при чему десни део одређује интернет домен највишег нивоа (нпр. .RS или .СРБ) у оквиру ког је назив домена регистрован (нпр. domen.rs или домен.срб). Називи интернет домена се региструју код овлашћених регистара (то су фирме које поседују овлашћење РНИДС-а за обављање послова регистрације).

Да ли регистрацијом жига стичете право на регистрацију истоветног назива интернет домена?

Не. Приликом регистрације назива интернет домена не тражи се доказ да је регистрант (корисник назива домена) носилац жига. Називи интернет домена се региструју по правилу „први у времену, јачи у праву”, једноставније речено – ко први називу домена, његов је. Због тога се може десити да неко пре вас региструје назив интернет домена који садржи појам истоветан или сличан вашој робној марки.

Како се решавају спорови између носиоца жига и лица које је регистровало истоветни или сличан назив интернет домена?

Постоје два начина решавања таквих спорова. Први је пред редовним судом, у поступку због повреде жига. Међутим, због дужине трајања судских поступака, установљен је и алтернативни начин решавања спорова – пред вансудским панелима. У Србији је при Привредној комори Србије (www.pks.rs), а у сарадњи са РНИДС-ом, формиран један такав вансудски панел. Реч је о Комисији за решавање спорова поводом регистрације националних интернет домена.

За које спорове је надлежна Комисија за решавање спорова поводом регистрације националних интернет домена Србије?

Носилац жига пред Комисијом може покренути поступак против лица које је регистровало назив интернет домена, под условом да је реч о регистрацији на .RS или .СРБ домену. Уколико су у питању генерички домени (.COM, .NET и др) надлежни су вансудски панели у иностранству.

По пријему тужбе, домаћа Комисија за решавање спорова формира трочлано арбитражно веће. Арбитражно веће усваја тужбени захтев уколико су кумулативно испуњена три услова:

  1. регистровани назив интернет домена је истоветан предмету тужиочевог жига, или му је сличан у мери да може створити забуну и довести у заблуду учеснике у промету,
  2. регистрант нема право или легитиман интерес да користи спорне називе интернет домена и
  3. регистрант је назив интернет домена регистровао и користио противно начелу савесности, поштења и добрих пословних обичаја.

Колико траје поступак?

Поступак по правилу траје најдуже 60 дана, од дана конституисања већа. Рок за окончање поступка се може продужити само изузетно, уколико постоје посебне околности које би такво продужење оправдале. У сваком случају, Арбитражно веће је дужно да води рачуна да се поступак не одуговлачи.

Колико кошта решавање спора пред Комисијом?

Тужилац је дужан да приликом подношења тужбе уплати и таксу за спровођење поступка, која обухвата накнаду за административне трошкове поступка и накнаде за рад арбитара.

Према важећој Одлуци о висини таксе, трошкови поступка у коме је тужилац физичко лице (а тужбом су обухваћени један или два назива домена) износе 80.000 динара. Уколико је тужилац правно лице, а тужбом је обухваћено до пет назива домена, трошкови износе 180.000 динара.

Издаци за сведочење, вештачење и слично нису обухваћени таксом и њих сноси страна која те активности предлаже. Таксу увек и у целости сноси тужилац и ти трошкови се не надокнађују, без обзира на исход спора.

Да ли је одлука Комисије обавезујућа?

Да. Одлука арбитражног већа jе коначна и против ње нема места жалби. РНИДС је дужан да по истеку рока од десет дана од дана пријема одлуке поступи по одлуци Комисије.

Уколико је нека од страна у спору незадовољна одлуком Комисије, има право да се за правну заштиту обрати надлежном суду Републике Србије. У том случају, РНИДС ће застати са извршењем одлуке Комисије до пријема правноснажне судске одлуке.

Препорука

Прочитајте зашто је добро да имате своје називе .RS и .СРБ домена, како да их правилно одаберете и где и како да их региструјете.

Преузмите:

Правилник о поступку за решавање спорова поводом регистрације националних интернет домена
Брошура: О жигу и регистрацији назива интернет домена
 

FacebookTwitterLinkedinEmail