Šta sve vlasnici brendova i (ne)zaštićenih robnih marki moraju da znaju o zaštiti svoje intelektualne svojine i kako je to povezano sa registracijom naziva domena?
Šta je žig?
Žig je pravno zaštićen znak kojim fizičko ili pravno lice obeležava svoje robe i usluge u prometu, kako bi potrošači mogli da ih razlikuju od istovrsnih ili sličnih roba i usluga koje na tržištu nudi neko drugo fizičko ili pravno lice.
Žig se registruje u Zavodu za intelektualnu svojinu. Registracijom, nosilac žiga stiče isključivo pravo da njime obeležava svoje robe i usluge u prometu na teritoriji zemlje u kojoj je zaštita priznata, da ga koristi prilikom reklamiranja i tome slično.
Druga lica ne smeju da koriste isti ili sličan znak za obeležavanje istih ili sličnih roba i usluga bez saglasnosti nosioca žiga. Žigom zaštićeni znaci nazivaju se ponekad i robnim markama.
Nosilac žiga najčešće želi da na internetu bude prisutan putem internet adrese koja sadrži pojam koji je istovetan njegovoj robnoj marki. Da bi to postigao, mora da registruje naziv internet domena koji sadrži taj pojam.
Šta je naziv internet domena?
Naziv internet domena je oznaka registrovana na određenog korisnika (registranta) i upisana u registar naziva internet domena kojim upravlja nadležna organizacija. Za .RS i .СРБ domene nadležna je
Fondacija „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS). Naziv domena se sastoji od dva dela razdvojena tačkom, pri čemu desni deo određuje internet domen najvišeg nivoa (npr. .RS ili .СРБ) u okviru kog je naziv domena registrovan (npr. domen.rs ili domen.срб). Nazivi internet domena se registruju kod ovlašćenih registara (to su firme koje poseduju ovlašćenje RNIDS-a za obavljanje poslova registracije).
Da li registracijom žiga stičete pravo na registraciju istovetnog naziva internet domena?
Ne. Prilikom registracije naziva internet domena ne traži se dokaz da je registrant (korisnik naziva domena) nosilac žiga. Nazivi internet domena se registruju po pravilu „prvi u vremenu, jači u pravu”, jednostavnije rečeno – ko prvi nazivu domena, njegov je. Zbog toga se može desiti da neko pre vas registruje naziv internet domena koji sadrži pojam istovetan ili sličan vašoj robnoj marki.
Kako se rešavaju sporovi između nosioca žiga i lica koje je registrovalo istovetni ili sličan naziv internet domena?
Postoje dva načina rešavanja takvih sporova. Prvi je pred redovnim sudom, u postupku zbog povrede žiga. Međutim, zbog dužine trajanja sudskih postupaka, ustanovljen je i alternativni način rešavanja sporova – pred vansudskim panelima. U Srbiji je pri Privrednoj komori Srbije (www.pks.rs), a u saradnji sa RNIDS-om, formiran jedan takav vansudski panel. Reč je o Komisiji za rešavanje sporova povodom registracije nacionalnih internet domena.
Za koje sporove je nadležna Komisija za rešavanje sporova povodom registracije nacionalnih internet domena Srbije?
Nosilac žiga pred Komisijom može pokrenuti postupak protiv lica koje je registrovalo naziv internet domena, pod uslovom da je reč o registraciji na .RS ili .СРБ domenu. Ukoliko su u pitanju generički domeni (.COM, .NET i dr) nadležni su vansudski paneli u inostranstvu.
Po prijemu tužbe, domaća Komisija za rešavanje sporova formira tročlano arbitražno veće. Arbitražno veće usvaja tužbeni zahtev ukoliko su kumulativno ispunjena tri uslova:
- registrovani naziv internet domena je istovetan predmetu tužiočevog žiga, ili mu je sličan u meri da može stvoriti zabunu i dovesti u zabludu učesnike u prometu,
- registrant nema pravo ili legitiman interes da koristi sporne nazive internet domena i
- registrant je naziv internet domena registrovao i koristio protivno načelu savesnosti, poštenja i dobrih poslovnih običaja.
Koliko traje postupak?
Postupak po pravilu traje najduže 60 dana, od dana konstituisanja veća. Rok za okončanje postupka se može produžiti samo izuzetno, ukoliko postoje posebne okolnosti koje bi takvo produženje opravdale. U svakom slučaju, Arbitražno veće je dužno da vodi računa da se postupak ne odugovlači.
Koliko košta rešavanje spora pred Komisijom?
Tužilac je dužan da prilikom podnošenja tužbe uplati i taksu za sprovođenje postupka, koja obuhvata naknadu za administrativne troškove postupka i naknade za rad arbitara.
Prema važećoj Odluci o visini takse, troškovi postupka u kome je tužilac fizičko lice (a tužbom su obuhvaćeni jedan ili dva naziva domena) iznose 80.000 dinara. Ukoliko je tužilac pravno lice, a tužbom je obuhvaćeno do pet naziva domena, troškovi iznose 180.000 dinara.
Izdaci za svedočenje, veštačenje i slično nisu obuhvaćeni taksom i njih snosi strana koja te aktivnosti predlaže. Taksu uvek i u celosti snosi tužilac i ti troškovi se ne nadoknađuju, bez obzira na ishod spora.
Da li je odluka Komisije obavezujuća?
Da. Odluka arbitražnog veća je konačna i protiv nje nema mesta žalbi. RNIDS je dužan da po isteku roka od deset dana od dana prijema odluke postupi po odluci Komisije.
Ukoliko je neka od strana u sporu nezadovoljna odlukom Komisije, ima pravo da se za pravnu zaštitu obrati nadležnom sudu Republike Srbije. U tom slučaju, RNIDS će zastati sa izvršenjem odluke Komisije do prijema pravnosnažne sudske odluke.
Preporuka
Pročitajte zašto je dobro da imate svoje nazive .RS i .СРБ domena, kako da ih pravilno odaberete i gde i kako da ih registrujete.
Preuzmite:
Pravilnik o postupku za rešavanje sporova povodom registracije nacionalnih internet domena
Brošura: O žigu i registraciji naziva internet domena
