Назив домена као роба 21. века

FacebookTwitterLinkedinEmail
24/09/2020
Секундарно тржиште домена

Први назив домена, symbolic.com, регистрован је давне 1985. године. Данас, готово 35 година касније, свет не изгледа онако како је изгледао крајем осамдесетих година прошлог века, а закључно са првим кварталом 2020. године регистровано је преко 366 милиона назива домена.

Назив домена данас много је више од структурираног низа слова и бројева који се односе на одређену IP адресу. Како се дигитални свемир шири, потражња за добрим интернет доменом никад није била већа. Са друге стране, како број регистрација расте из године у годину, добрих и конкурентних назива домена све је мање и мање.

Иако се велики број назива домена може регистровати по веома приступачним ценама или чак добити бесплатно уз закуп веб-хостинг пакета, неки од њих, истовремено, могу вредети неколико стотина долара, па чак и неколико милиона долара. Тако је, 2005. године, домен lasvegas.com продат за 90 милиона долара, а један од најскупље продатих интернет домена 2019. године био је voice.com, који је продат за 30 милиона долара компанији која се бави блокчејн (blockchain) технологијом.

Колико вреди назив домена?

Приликом планирања и започињања бизниса, важан део целокупне слике јесте начин на који ће се фирма представљати на интернету. Назив домена ту може имати суштинску улогу, пре свега када говоримо о развоју онлајн идентитета.

Будући да је значајан за представљање, поготово у дигиталном еко-систему, поставља се питање који елементи један домен чине „вреднијим“ од другог? Сама вредност условљена је понудом и потражњом на тржишту, али не треба сметнути са ума ни значај који он може имати за потенцијалног регистранта, који је некада спреман да издвоји велике своте новца како би га регистровао.

Зашто, дакле, неки називи домена коштају више? Разлога може бити неколико, али интернет домени који у себи садрже генеричке појмове (попут insurance, lawyer и др.), назив бренда, занимљиве фразе које могу бити значајне за одређени производ, или чак географску одредницу, могу достићи износе који премашују регуларну цену регистрације.

Такође, вредност у великој мери може зависити и од тржишног тренутка. Нови производ, технолошка иновација или бренд који се појави на тржишту, могу у великој мери повећати цену назива домена који је у истом статусу био „паркиран“ годинама уназад. 

Секундарно тржиште назива домена (domain aftermarket)

Особе које желе да региструју назив домена за свој пројекат или бизнис неретко се нађу у ситуацији да је име које желе већ заузето. С обзиром на то да се сваког дана региструје на хиљаде нових назива домена, у неким индустријама оних слободних а атрактивних је све мање и мање.

У складу са тим, поред основног тржишта, које се везује за регистрацију нових интернет домена, развило се и секундарно тржиште назива домена. Ово тржиште, названо и domain aftermarket, представља место на којем је могуће купити и продати већ регистроване називе домена углавном по далеко већим ценама од цене регистрације.

Групе или појединци који се баве продајом и куповином назива домена ради  остваривања профита углавном се могу сврстати међу оне који:

  • прате називе домена који ће ускоро истећи (или који су већ истекли) да би их купили и касније препродали по већој цени пре свега оним регистрантима који регистрацију назива домена нису обновили на време;
  • региструју потенцијално атрактивне генеричке називе домена да би их касније продали;
  • региструју називе домена који садрже називе производа, фирми или брендова. Жртве овакве праксе су углавном компаније или брендови који већ послују на одређеном тржишту или планирају да свој прозивод пласирају на тржишту на којем још увек нису били. Оваква пракса је у опсегу сивог тржишта интернет домена, где се називи домена циљано региструју тако да садрже назив компаније или бренда.

Секундарно тржиште функционише захваљујући аукцијским кућама које омогућавају (често анонимну) комуникацију између купаца и продаваца назива домена ради преговарања о цени и закључења трансакције. Раст овог тржишта довео је до тога да се бројни генерички називи домена који имају маркетиншку или бизнис вредност региструју од стране препродаваца, а све ради даље продаје. Оваква професионална потрага за занимљивим и потенцијално вредним називима домена назива се још и domaining.

Поред тога, бројни веб-сајтови нуде услугу аукције интернет домена, где је могуће купити или продати назив домена по фиксној цени или по највишој понуђеној цени која победи на аукцији. Па тако и водеће компаније које се баве регистрацијом назива домена, попут GoDaddy и NameCheap, са преко 100 милиона регистрованих назива домена, на својим веб-сајтовима имају посебне секције намењене управо таквим аукцијама, где неки од назива домена у понуди достижу вредност и до 50.000 долара.

Доступна заштита

Нису сви актери који учествују у пословима регистрације интернет домена задовољни деловањем појединих група које на називима домена желе да додатно зараде. Ова пракса често спада у домен сивог деловања и упитне је етичке конотације. Чињеница је да ”ловци на домене” региструју велики број домена ради остваривања профита, те да последично ови називи домена нису доступни за регистрацију другима онда када су им потребни.

Бројне организације, а поготово организације које управљају називима домена на међународном и националном нивоу, донеле су посебне акте којима желе да регулишу сиво деловање у области трговине интернет доменима, и то кроз покретање одговарајућих поступака.

Покретање поступка даје могућност људима и компанијама да заштите своје пословање и репутацију, имајући у виду да је назив домена прва ставка са којом се сусрећу њихови посетиоци, али и конкуренција. Попут осталих ”физичких” ресурса, и назив домена као продукт савременог света значајан је пословни ресурс око ког се могу сукобити две стране, а све у жељи да поседују назив домена који је значајан за њихово пословање.

ICANN и Светска организација за интелектуалну својину (WIPO) од 1999. године пружају могућност покретања UDRP (Uniform Domain Name Resolution Policy) поступка свакоме ко сматра да му је регистрацијом домена повређено неко право.

Када говоримо о доменима .rs и .срб, Регистар националног интернет домена Србије (РНИДС), са циљем спречавања оваквих активности и потенцијалних злоупотреба у домену регистрације назива домена, донео је Правилник о поступку решавања спорова поводом регистрације националних интернет домена. На основу овог правилника, такође, свако ко сматра да му је регистрацијом назива домена угрожено одређено право може покренути поступак пред Комисијом за решавање спорова поводом регистрације националних интернет домена при Привредној комори Србије.

Према правилима, неопходно је да буду испуњена три услова како би арбитражно веће усвојило захтев и наложило укидање или пренос регистрације назива домена на тужиоца:

  • да је назив националног домена истоветан предмету тужиочевог жига, или да му је сличан у мери да може створити забуну и довести у заблуду учеснике у промету;
  • да регистрант нема право или легитиман интерес да користи спорне називе националних интернет домена;
  • да је регистрант назив националног интернет домена регистровао и користио противно начелу савесности, поштења и добрих пословних обичаја.

Закључак

Као што је то случај у другим индустријама, примери лоше пословне праксе присутни су, нажалост, у мањој мери и на тржишту назива домена. Срећом, на интернационалном и локалном нивоу постоје одговарајући механизми заштите чији је циљ да смање овакво сиво понашање учесника у доменској утакмици.

FacebookTwitterLinkedinEmail