Емоџи назив домена – за и против

FacebookLinkedinEmail
05.05.2021.
Emodži naziv domena

Данашњу дигиталну комуникацију на дневном нивоу не можемо да замислимо без коришћена смајлија, срца и сличних емоџија (eng. emoji). Они нам помажу да брже и сликовитије изразимо да нам се нешто свиђа или не свиђа, да нас је нешто насмејало или пак растужило. Можемо донекле рећи и да су емоџији у дигиталној комуникацији оно што би невербална комуникација била у реалном животу.

Како је коришћење смајлија и осталих визуелних карактера постао саставни део наше свакодневне онлајн комуникације, не чуди и чињеница да је данас могуће регистровати и домен који садржи емоџи у свом називу. Ова информација може на прву лопту деловати чудно, имајући у виду да, када говоримо о одабиру назива домена, углавном помислимо на текстуалну комбинацију речи или фразе која осликава назив бренда, производ или услугу.

Од смајлија до емоџи назива домена

На почетку беше само емотикон. Реч ”emoji“ потиче од јапанских речи 絵 (слика) и 文字 (карактер). Први емотикон  ”: - )” креиран је сада већ давне 1982. године од стране професора Скота Фахлмена, који је радио на Универзитету у Питсбургу, док је крајем деведесетих година први сет емоџија кренуо да се користи на јапанским мобилним телефонима. Међутим, светску популарност и широку употребу емоџији су доживели 2007. године, када је компанија „Епл“ (Apple) укључила емоџи тастатуру на својим ајфон (iPhone) телефонима, што је убрзо испраћено и на андроид телефонима  и Мајкрософтовим (Microsoft) телефонима са оперативним системом Виндоуз.

Када говоримо о емоџи називима домена, први домени регистровани су чак и пре него што су емоџији доживели велику популарност. Деветнаестог априла 2001. године регистрована су четири емоџи домена:

1. ♨️.com (xn--j6h.com)

2. ☮.com (xn--v4h.com)

3. ♂️.com (xn--g5h.com)

4. ♨️.net (xn--j6h.net)

Током година, регистрација емоџи назива домена је постепено расла да би 2015. године компанија „Кока-кола“ (Coca-Cola) у својој маркетиншкој кампањи искористила назив домена који садржи емоџи, дајући тиме велики подстрек у даљој регистрацији и употреби у маркетиншке сврхе.

До 2018. године регистровано је око 25.000 емоџи назива домена.

Како емоџи називи домена „раде”?

„Сваки емоџи карактер је дефинисан у оквиру Јуникод (Unicode) кодне табеле, а сам назив домена који у себи садржи емоџи мора да буде конвертован у тзв. Punycode. Punycode је метод кодирања знакова који се користи за интернационалне називе домена (IDNs). Иако звучи компликовано, на простом примеру то би значило следеће - назив домена „i❤️.ws“ би се превео као „xn--i-7iq.ws“.

Предности и мане емоџи назива домена

Једна од предности назива домена који у себи садржи емоџи јесте премошћавање језичке баријере. Језик смајлија је универзалан и перципира се исто без обзира на језик којим се говори. Па тако, ланац брзе хране може у називу свог домена имати емоџи бургера, или цвећара емоџи цвећа. Блогери и мала предузећа могу емоџи доменима скренути пажњу на себе и истаћи се у односу на конкуренцију.

Чини се да je листа разлога зашто избор емоџи назива домена и није баш добра одлука далеко већа.

Генерички домен највишег нивоа (gTLD) не прихвата емоџи домене

Уколико желите да региструјете назив домена који садржи емоџи, то нећете моћи да учините са генеричким доменима највишег нивоа, попут .com, .net или .оrg. Коришћење графичких симбола забрањено је према ICANN-овом протоколу IDNA2008 још 2011. године.

Такође, ICANN-ов Саветодавни комитет ѕа безбедност и стабилност (SSAC) бавио се емоџи доменима у својој препоруци  објављеној 2015. године која, између осталог, закључује да одбор ICANN-а одбаци било који TLD који садржи емоџије и обесхрабри њихову регистрацију. За регистранте домена указано је пак да називи домена који у себи садрже емоџије можда неће функционисати како треба или неће бити универзално доступни.

Лимитиран број интернет домена за регистрацију

Тренутно постоји четрнаест домена највишег нивоа (TLD - Top-level domain) који омогућавају регистрацију емоџи назива домена: .cf, .ga, .gq, .la, .ml, .tk, .st, .fm, .to, .je, .gg, .kz, .com.kz, .org.kz, и .ws. Највећи број емоџи домена регистрован је на домену .ws, што је уједно и национални домен Западне Самое.

Сигурносни ризик за крајње кориснике

Иако саставни део свакодневне дигиталне комуникације, коришћење емоџија у склопу назива домена са собом може донети и проблеме.  Овом тематиком се посебно бавио и ICANN, указујући пре свега на проблем визуелне сличности и двосмиcлености. Недостатак стандардизације у употреби довео је до тога да су бројни емоџији визуелно веома слични и да их је тешко разликовати, посебно када се приказују у различитим прегледачима и користећи мале фонтове.

Из тог разлога, може се лако догодити да крајњи корисник уместо сајта који жели да посети, а због своје непажње, буде преусмерен на фишинг (енг. phising) сајт који притом садржи сличан емоџи у свом називу домена.

Проблем визуелне презентације

Емоџи карактери, па самим тим и емоџи називи домена, могу изгледати другачије у зависности од апликације, величине фонта или оперативног система. Примера ради, Гугл хром (Google Chrome) и Фајерфокс (Firefox) у свом бару за претраживање приказују емоџије конвертоване у Punycode, док су у Сафарију (Safari) емоџији видљиви у адресном бару.

Такође, друштвене мреже различито приказују емоџи називе домена. Док су они подржани на Твитеру и Линкедину, друштвене мреже Фејсбук и Инстаграм не подржавају ове домене.

Уместо закључка – да ли емоџи називи домена имају (светлу) будућност?

Главни потенцијал емоџи назива домена јесте у додавању вредности бренду и пробијању језичких баријера. Међутим, њиховa досадашња употреба указује да они ни на који начин нису заузели простор регуларним називима домена, већ да пре свега служе као нови елемент у онлајн представљању, поред главног назива домена, па тако имамо примере где компаније попут „Бадвајзера“ (Budwеiser) и „Мејлчимпа“ (MailChimp) имају своје емоџи домене ???.ws и ?.ws.

Бројна ограничења и забринутост због безбедности и даље представљају главне недостатке регистрације оваквих назива домена. Да ли ће се у будућности нешто променити остаје нам да видимо.

FacebookLinkedinEmail