За разлику од базе података која представља ауторско дело, оваква база података се не истиче оригиналношћу и креативним стваралачким радом њеног творца, већ код ње значај има инвестиција у њено стварање од стране неког лица које је прикупљало, проверавало и организовало скуп одређених података (нпр. податке о броју становника Републике Србије у сврхе демографске статистике). Другим речима, у случају базе података која је предмет заштите као сродно право штити се улагање труда и новца у њену производњу, док је код базе података која представља ауторско дело предмет заштите и онај део улагања који представља креативан рад да би база као таква била јединствена.
Произвођач такве базе података која није ауторско дело представља физичко или правно лице које је учинило значајно улагање, у квантитативном односно квалитативном смислу, у прибављање, проверу или представљање садржаја базе података и као такво ће уживати одређена права која му закон гарантује, а која се у смислу Закона називају „сродним“.
Пример базе података као предмета сродног права је и телефонски именик, или база података лица запослених код једног послодавца, где су имена поређана по азбучном реду, односно уколико постоји неки метод или систематизација по којој су подаци сложени и ако им се може приступити.
Другим речима, уколико постоји одређени скуп података, али без унапред утврђеног критеријума, система, метода уређивања, и којима се не може приступити на једноставан, утврђен и предвидив начин, такав скуп података не представља базу података чији творац ужива права у смислу овог закона.
Субјективна права која стоје на располагању произвођачу базе података
Произвођачу базе података на располагању су две врсте имовинских права:
- Право да забрани сваки вид издвајања, односно поновног искоришћавања укупног или значајног дела садржаја базе података, и у квантитативном, и у квалитативном смислу;
- Право да забрани систематско издвајање, односно поновно искоришћавање оних делова садржаја базе података који се по својим својствима у односу на суштину базе не могу окарактерисати као важни, ако се то чини на начин који је у супротности с нормалним искоришћавањем базе података, односно ако се на тај начин неразумно вређају легитимни интереси произвођача базе података.
Под издвајањем садржаја базе података подразумева се трајан или привремени пренос целокупног или значајног дела садржаја на други медиј, било којим средствима или у било ком облику (нпр. преснимавање садржаја базе са хард-диска на оптички диск), док поновно искоришћавање садржаја базе података представља сваки облик чињења доступним јавности целокупног или значајног дела садржаја базе података, и то стављањем у промет примерака базе података, њиховим давањем у закуп, чињењем базе података доступном преко интернета или доступном јавности посредством других облика трансмисије.
Право на забрану издвајања, односно поновног искоришћавања садржаја базе података на квалитативан или квантитативан начин се може даље преносити, уступати или бити предмет уговора о лиценци. Оно што је веома важно јесте да се наведено право примењује без обзира на подобност базе података да буде заштићена и одредбама ауторског права или других сродних права и без обзира на подобност садржаја базе података да буде заштићена ауторским правом или другим правима. С тим у вези, правима произвођача базе података не наноси се штета правима која евентуално постоје на садржају базе података.
То би значило да наведено имовинско право произвођача базе података егзистира без обзира на то да ли је таква база подобна да буде ауторско дело, као и да то никако не сме да утиче на евентуална права која постоје на елементима њеног садржаја. Нпр. уколико неко направи дигиталну колекцију уметничких дела неког уметника, он је на тај начин створио базу података која ужива заштиту као предмет сродног права и такво лице ће имати статус произвођача базе података, па самим тим и одређена имовинска права. Међутим, то неће довести до престанка ауторских права на сваком појединачном уметничком делу које чини ту колекцију. Дакле, паралелно ће постојати права произвођача базе података на предметној колекцији и ауторска права на елементима који је чине.
Ограничења права произвођача базе података
Без обзира на имовинска права која стоје на располагању произвођачу базе података, он не може да забрани законитом кориснику базе података издвајање, односно поновно искоришћавање оних делова садржаја базе података који се по својим својствима у односу на суштину базе не могу окарактерисати као важни, у квалитативном или квантитативном смислу, и то у било које сврхе, али под условом да је база података доступна јавности.
Закон уводи даља ограничења имовинских права произвођача базе података у корист њеног законитог корисника, па тако он може без дозволе произвођача базе података и под условом да је база учињена доступном јавности:
- да врши издвајања њених битних делова − оних података због којих база и постоји као таква, за личне некомерцијалне потребе, а под условима прописаним Законом;
- да врши издвајања њених битних делова за некомерцијалне сврхе наставе, а под условима прописаним Законом;
- да врши издвајање и поновно искоришћавање битних делова њеног садржаја ради спровођења поступка пред судским или другим државним органима или у сврху обезбеђења јавне сигурности, такође под условима прописаним Законом.
Оно што је важно напоменути јесте да оваква ограничења права произвођача базе података не треба доводити у везу са ограничењима права аутора базе података која је ауторско дело.
Трајање права произвођача базе података као предмета заштите сродног права
Право произвођача базе података траје 15 година од дана настанка базе података. Међутим, уколико је база података у оквиру тог рока учињена доступном јавности на било који начин, право траје 15 година од тог дана. Дакле, тренутак почетка рачунања рока разликује се у зависности од тога да ли је база јавно доступна или није.
Међутим, уколико дође до суштинске, квалитативне или квантитативне измене садржаја базе података, која би довела до тога да се база података сматра новим улагањем, таква база података имаће свој сопствени рок трајања.
Правна анализа је урађена уз коауторство адвоката Јелене Благојевић Лукић.
