Закон о ауторском и сродним правима (даље: Закон) базу података препознаје као збирку засебних података, ауторских дела или других материјала који су уређени на систематичан или методичан начин, а који су појединачно доступни електронским путем или на неки други начин. У зависности од врсте заштите базе података, поред систематичности, методичности и доступности делова базе, ових елемената може бити и више уколико база „претендује“ да додатно стекне статус ауторског дела.
Подела база података из угла правне заштите
Уколико је база података успостављена на систематичан и методичан начин, и ако се сваком делу може приступити, творац ће стећи право на њену заштиту и одређена овлашћења која са том заштитом долазе.
Обим тих права и овлашћења зависи да ли база података стиче услове да буде додатно сматрана и ауторским делом, или ће остати на нивоу заштите као сродног права.
Другим речима, база података може бити предмет заштите ауторског права, али и предмет заштите сродних права. Дакле, на тај начин база података може уживати и двоструку правну заштиту: као ауторско дело њеног креатора, или стваралац може да је штити као сродно право.
Важно је напоменути да се у случају базе података као предмета ауторског права штити и њена оригиналност и креативан рад, док се у случају базе података као предмета сродних права штити само инвестиција коју је неко лице уложило у циљу њеног стварања.
База података као ауторско дело
Уколико база података, поред систематичности и методичности, подразумева и јединственост начина на који је садржај изабран и распоређен, као и уколико је аутор базе у њу уткао свој лични духовни, ауторски печат, у том случају ће, поред тзв. сродних права, њен творац поседовати и субјективна ауторска права.
Пример базе података као ауторског дела могла би бити јединствена збирка цитата или антологија поезије, чији је редослед и избор садржаја оригиналан, а такође и плод знања, умећа и креативности њеног аутора.
Субјект ауторског права над базом података као ауторским делом и права над базом података створеном у радном односу
Аутор базе података као ауторског дела може бити искључиво аутор као физичко лице, док носилац имовинских ауторских права над базом може бити и правно лице (нпр. наручилац дела, стицалац у оквиру неког правног посла или послодавац).
Аутор ужива сва морална и имовинска права која Закон прописује већ тренутком настанка базе података која је ауторско дело, односно када она поприми неку форму.
У пракси је могуће да више лица учествује у изради базе података односно њеном стварању, у ком случају су таква лица коаутори. Уколико је база података коауторско дело, ауторска права над таквом базом података припадају свим коауторима за чије остваривање и преношење је неопходна сагласност свих коаутора.
Ако је ауторско дело база података створено у радном односу, трајни носилац свих искључивих имовинских права над делом је послодавац, ако уговором о раду није другачије одређено, односно аутор може имати право на посебну накнаду ако је то предвиђено предметним уговором. Ово правило се разликује у односу на генерално правило које важи код осталих форми ауторских дела, где се по истеку рока од 5 година од настанка дела права „враћају“ аутору и не припадају више послодавцу. Овом изменом законодавац је желео да укаже на специфичности базе података и да додатно укаже колико је важна околност што је база података као ауторско дело створено у току радног ангажовања код одређеног послодавца.
Ограничења имовинских права аутора базе података која је ауторско дело
Права аутора базе односно носиоца права над базом у појединим случајевима могу бити ограничена у општем или интересу других лица. Наиме, законити корисник базе података која уједно представља и ауторско дело, или њеног умноженог примерка, Законом је овлашћен да исте привремено или трајно умножава, било којим средствима и у било којој форми, врши њихову прераду, адаптацију, уређивање или било коју другу измену, затим да их ставља у промет, као и јавно саопштава, приказује и користи, али само ако је то неопходно ради приступа садржини такве базе података и њеног нормалног коришћења.
Права аутора базе података
Аутор базе података ужива сва личноправна овлашћења односно морална субјективна ауторска права која прописује Закон за друге облике ауторских дела, као што су:
- Право патернитета, односно искључиво право аутора да му се призна ауторство над његовим делом;
- Право на назначење имена, односно искључиво право аутора на назначење његовог имена, псеудонима или знака на сваком примерку дела, односно навођење приликом сваког јавног саопштавања дела, изузев ако је то, с обзиром на конкретни облик јавног саопштавања дела, технички немогуће или нецелисходно;
- Право објављивања, односно искључиво право аутора да објави своје дело и да одреди начин на који ће се оно објавити;
- Право на заштиту интегритета дела, које подразумева искључиво право аутора да се супротставља изменама свог дела од стране неовлашћених лица, јавном саопштавању свог дела у измењеној или непотпуној форми, као и да даје дозволу за прераду свог дела;
- Право на супротстављање недостојном искоришћавању дела, односно искоришћавању на начин који угрожава или може угрозити част или углед аутора.
Имовинска права аутора и базе података
За разлику од личноправних овлашћења, аутор има право и на економско искоришћавање свог ауторског дела, док му за свако искоришћавање његовог ауторског дела од стране другог лица припада одређена накнада, осим ако по самој сили закона то право припада другом (послодавац) или је аутор то право уступио неком трећем лицу по основу уговора.
Правно лице не може имати морална ауторска права над базом која су везана за ауторову личност, већ само овлашћења која су по својој природи имовинска.
Однос базе података као целине и њене садржине
Ауторскоправна заштита базе података не односи се на њену садржину нити се таквом заштитом на било који начин ограничавају права која постоје над подацима који се у њој налазе. Дакле, база се може састојати од података који су предмет појединачне заштите неких трећих лица, при чему се правима над базом података не дира у овлашћења носиоца права над појединачним подацима из збирке.
Као пример можемо навести базу података фотографија из одређеног едиторијала, где аутор едиторијала није уједно и аутор фотографија, због чега ужива ауторско право над базом података фотографија из едиторијала, али не и над елементима те базе, односно фотографијама које чине базу, а над којима ауторско право ужива конкретан аутор тих фотографија. Уколико би аутор такве базе података био истовремено и аутор фотографија које чине базу, он би уживао ауторскоправну заштиту како у погледу базе података која је посебно ауторско дело, тако и у погледу сваке појединачне фотографије која је елемент те базе.
Правна анализа урађена је у коауторству са адвокатом Јеленом Благојевић Лукић.
