Prevencija nezakonitog pribavljanja i korišćenja, odnosno pokušaj odvraćanja lica od postupanja koje nije zakonito, ukazivanjem na moguće pravne i ekonomske konsekvence povrede nečije poslovne tajne, predstavlja najvažniju svrhu pravne zaštite poslovne tajne. Međutim, kada se poslovna tajna protivzakonito pribavi ili iskoristi, njenom zakonitom držaocu stoji na raspolaganju nekoliko opcija za zaštitu svojih prava.
Pravo na naknadu štete zakonitog držaoca poslovne tajne
Primarni zahtev koji zakoniti držalac može istaći, svakako je zahtev za naknadu pričinjene štete. Naime, protiv lica koje je povredilo poslovnu tajnu, a koje je znalo ili je prema konkretnim okolnostima moralo da zna da učestvuje u nezakonitom pribavljanju, korišćenju ili otkrivanju poslovne tajne, držalac poslovne tajne može tužbom da zahteva naknadu štete. Pričinjena šteta se može ogledati u materijalnoj ili nematerijalnoj šteti, zavisno od toga da li je šteta naneta imovini zakonitog držaoca ili nekom drugom dobru, računajući i lično.
1) Materijalna šteta se može ispoljiti kao:
- obična (stvarna) šteta, koja se sastoji u direktnom umanjenju imovine zbog nezakonitog delovanja;
- izmakla korist, koja predstavlja dobitak koji je zakoniti držalac mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.
Sud će prilikom određivanja visine naknade štete uzeti u obzir sve okolnosti slučaja, kao što su negativne ekonomske posledice koje je pretrpeo držalac poslovne tajne, odnosno sticalac licence, a takođe će proceniti da li je reč samo o stvarnoj šteti ili i o izmakloj koristi.
2) Što se tiče prava na naknadu nematerijalne štete, osnov za istu postoji u zakonu. Međutim, na osnovu opštih pravila obligacionog prava u Republici Srbiji, samo fizičko lice može imati pravo na naknadu nematerijalne štete zbog povrede ugleda i časti, odnosno straha, fizičkog ili duševnog bola. S druge strane, ovo pravilo sa uskim personalnim dejstvom donekle je ublaženo zakonom koji reguliše trgovinu, a koji je dozvolio mogućnost i nekim drugim subjektima (lica koja obavljaju trgovinsku delatnost) da zahtevaju nematerijalnu štetu, ali ne na ime duševnog bola zbog povrede ugleda, već zbog nepoštene tržišne utakmice, odnosno nelojalne konkurencije.
Nelojalna konkurencija predstavlja radnju trgovca ili pružaoca usluge usmerenu protiv konkurenta, kojom se krše kodeksi poslovnog morala i dobri poslovni običaji i kojom se prouzrokuje ili može prouzrokovati šteta, između ostalog, i sticanjem, korišćenjem i odavanjem poslovne tajne bez saglasnosti njenog imaoca, radi otežavanja njegovog položaja na tržištu. Dakle, u slučaju nelojalne konkurencije, sud će dosuditi pravičnu novčanu naknadu nematerijalne štete, ako nađe da okolnosti slučaja to opravdavaju, a naročito značaj, trajanje i intenzitet povrede, efekat povrede na poslovanje tužioca, značaj povređenog dobra i cilj kome služi ta naknada štete, kao i tome da se tom naknadom ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.
Mere koje se mogu zahtevati pred sudom
Pored prava na naknadu štete, zakoniti držalac poslovne tajne može takođe isticati i zahteve za donošenje mera:
- utvrđivanje postojanja povrede;
- prestanak povrede ili, u zavisnosti od slučaja, zabranu korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne;
- uništenje u celini ili delimično dokumenata, predmeta, materijala, supstanci ili elektronskih dokumenata koji sadrže poslovnu tajnu ili koji sami predstavljaju poslovnu tajnu ili, ako je primereno, predaju tih dokumenata, predmeta, materijala, supstanci ili elektronskih dokumenata tužiocu, u celini ili delimično;
- zabranu proizvodnje, nuđenja, stavljanja u promet ili korišćenja robe kojom je izvršena povreda;
- zabranu uvoza, izvoza ili skladištenja robe kojom je izvršena povreda u svrhe proizvodnje, nuđenja, stavljanja u promet ili korišćenja robe;
- uklanjanje s robe svojstava koja je čine robom kojom je izvršena povreda poslovne tajne;
- uništenje robe kojom je izvršena povreda;
- povlačenje s tržišta robe kojom je izvršena povreda, pod uslovom da se povlačenjem robe ne ugrožava zaštita poslovne tajne na koju se tužba odnosi.
Osim taksativno nabrojanih mera koje se mogu zahtevati prema licu koje je nezakonito pribavilo i iskoristilo poslovnu tajnu, držalac poslovne tajne može podneti tužbu i protiv lica sa čije strane dolazi samo neposredna pretnja da će nezakonito pribaviti, koristiti ili otkriti poslovnu tajnu. Dakle, takvim tužbenim zahtevom se može tražiti zabrana nezakonitog pribavljanja, korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne.
Ocena suda u pogledu visine naknade štete
Prilikom odlučivanja o svim pomenutim tužbenim zahtevima za izricanje mera, sud će voditi računa da mere budu u srazmeri sa prirodom i intenzitetom povrede, odnosno ceniće sledeće okolnosti:
- vrednost i druge karakteristične odlike poslovne tajne;
- mere preduzete od strane zakonitog držaoca radi zaštite poslovne tajne;
- ponašanje lica koje je povredilo poslovnu tajnu prilikom pribavljanja, korišćenja ili otkrivanja iste;
- posledice nastale nezakonitim korišćenjem ili otkrivanjem poslovne tajne;
- opravdane interese stranaka i posledice koje bi usvajanje ili odbijanje tužbenog zahteva moglo da ima na njih;
- da li postoje opravdani interesi trećih lica;
- da li postoji i javni interes;
- da li bi se usvajanjem tužbenog zahteva uticalo na zaštitu osnovnih prava.
Zamena zahtevanih mera dosuđivanjem novčane naknade
Ukoliko sud nađe da okolnosti slučaja to opravdavaju, može, na zahtev lica koje je povredilo poslovnu tajnu, naložiti plaćanje novčane naknade oštećenoj stranci umesto zakonom dozvoljenih mera, ali ukoliko su ispunjeni sledeći uslovi:
- lice koje je povredilo poslovnu tajnu u trenutku korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne nije znalo, niti je u datim okolnostima moralo da zna da je poslovna tajna pribavljena od drugog lica koje je poslovnu tajnu nezakonito koristilo ili otkrilo;
- izvršavanjem mera bi se nanela nesrazmerna šteta licu koje je povredilo poslovnu tajnu.
Ako umesto mera sud dosudi plaćanje novčane naknade, njena visina ne sme da premaši iznos naknade koji bi lice koje je povredilo poslovnu tajnu platilo da je zakonito koristilo poslovnu tajnu za vremenski period u kome korišćenje poslovne tajne nije bilo dozvoljeno. Dakle, zakon nalaže sudu da primeni načelo pravičnosti u pogledu odlučivanja o predmetnoj zameni.
Zahtev za određivanje mere objavljivanja presude u javnom glasilu
Pored naknade štete i mera propisanih zakonom, zakoniti držalac poslovne tajne može tužbom zahtevati i da pravnosnažna presuda kojom su, u celini ili delimično, prihvaćeni tužbeni zahtevi bude objavljena, u celini ili delimično, u sredstvima javnog informisanja o trošku tuženog.
Presuda može biti objavljena u celini ili delimično. U slučaju delimične objave, biće publikovana samo izreka i deo obrazloženja presude iz kog je vidljivo kakva je povreda učinjena.
Prilikom donošenja odluke da li će odrediti meru objavljivanja presude i procenjivanja njene srazmere prema učinjenoj povredi, sud uzima u obzir vrednost poslovne tajne, postupanje lica koje je povredilo poslovnu tajnu prilikom pribavljanja, korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne, posledice nezakonitog korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne i verovatnoću da će lice koje je povredilo poslovnu tajnu ponovo nezakonito koristiti ili otkriti istu.
Sud takođe uzima u obzir da li informacije o licu koje je povredilo poslovnu tajnu sadrže podatke o ličnosti nekog fizičkog lica i da li bi objavljivanje takvih informacija bilo opravdano, posebno imajući u vidu moguću štetu koju bi objavljivanje moglo prouzrokovati za privatnost i ugled fizičkog lica koje se u tom delu presude pominje.
Objavljivanje presude u smislu ovog člana mora biti učinjeno na način da se očuva poverljivost i same poslovne tajne, odnosno ne sme dodatno uticati na povredu informacije sa statusom poslovne tajne.
Zahtev za određivanje privremene mere
Ako postoji opasnost po određeno potraživanje ukoliko bi se čekalo pravosnažno okončanje sudskog postupka odnosno pravnosnažnost meritorne odluke, sud može odrediti privremenu meru pre, u toku ili posle sudskog sve dok izvršenje ne bude sprovedeno.
Dakle, ukoliko je došlo ili postoji opasnost da će doći do nezakonitog pribavljanja, korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne čije postojanje i pravo nad njom njen držalac učini verovatnim, sud može na njegov zahtev da odredi sledeće privremene mere:
prestanak ili zabranu korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne;
- zabranu proizvodnje, nuđenja, stavljanja u promet ili korišćenja robe kojom je izvršena povreda, odnosno zabranu uvoza, izvoza ili skladištenja robe kojom je izvršena povreda u svrhe proizvodnje, nuđenja, stavljanja u promet ili korišćenja robe;
- oduzimanje robe za koju se sumnja da je njom izvršena povreda, uključujući i uvezenu robu, kako bi se sprečilo njeno stavljanje u promet i njen promet.
Sud može da odredi privremenu meru odmah po prijemu predloga za određivanje privremene mere i bez prethodnog izjašnjenja protivne stranke, a naročito ako postoji opasnost da zbog odlaganja predlagač pretrpi nenadoknadivu štetu.
Krivičnopranva zaštita poslovne tajne
Krivični zakonik Republike Srbije u odeljku o krivičnim delima učinjenim protiv privrede, u članu 240, propisuje i krivično delo odavanja poslovne tajne, pod kojom podrazumeva podatke i dokumenta koji su zakonom, drugim propisom ili odlukom nadležnog organa donetom na osnovu zakona, proglašeni poslovnom tajnom čije bi odavanje prouzrokovalo ili bi moglo da prouzrokuje štetne posledice za subjekt privrednog poslovanja.
S tim u vezi, Zakon propisuje da onaj ko neovlašćeno drugom saopšti, preda ili na drugi način učini dostupnim podatke koji predstavljaju poslovnu tajnu ili ko pribavlja takve podatke u nameri da ih preda nepozvanom licu, biće kažnjen zatvorom od šest meseci do pet godina.
A ukoliko je ovo delo učinjeno iz koristoljublja ili u pogledu naročito poverljivih podataka, učinilac će biti kažnjen zatvorom u rasponu od dve do deset godina i novčanom kaznom, dok će nehat biti kažnjavan blaže, a u kom slučaju zatvorska kazna ne može biti veća od tri godine zatvora.
