Превенција незаконитог прибављања и коришћења, односно покушај одвраћања лица од поступања које није законито, указивањем на могуће правне и економске консеквенце повреде нечије пословне тајне, представља најважнију сврху правне заштите пословне тајне. Међутим, када се пословна тајна противзаконито прибави или искористи, њеном законитом држаоцу стоји на располагању неколико опција за заштиту својих права.
Право на накнаду штете законитог држаоца пословне тајне
Примарни захтев који законити држалац може истаћи, свакако је захтев за накнаду причињене штете. Наиме, против лица које је повредило пословну тајну, а које је знало или је према конкретним околностима морало да зна да учествује у незаконитом прибављању, коришћењу или откривању пословне тајне, држалац пословне тајне може тужбом да захтева накнаду штете. Причињена штета се може огледати у материјалној или нематеријалној штети, зависно од тога да ли је штета нанета имовини законитог држаоца или неком другом добру, рачунајући и лично.
1) Материјална штета се може испољити као:
- обична (стварна) штета, која се састоји у директном умањењу имовине због незаконитог деловања;
- измaкла корист, која представља добитак који је законити држалац могао основано очекивати према редовном току ствари или према посебним околностима, а чије је остварење спречено штетниковом радњом или пропуштањем.
Суд ће приликом одређивања висине накнаде штете узети у обзир све околности случаја, као што су негативне економске последице које је претрпео држалац пословне тајне, односно стицалац лиценце, а такође ће проценити да ли је реч само о стварној штети или и о измаклој користи.
2) Што се тиче права на накнаду нематеријалне штете, основ за исту постоји у закону. Међутим, на основу општих правила облигационог права у Републици Србији, само физичко лице може имати право на накнаду нематеријалне штете због повреде угледа и части, односно страха, физичког или душевног бола. С друге стране, ово правило са уским персоналним дејством донекле је ублажено законом који регулише трговину, а који је дозволио могућност и неким другим субјектима (лица која обављају трговинску делатност) да захтевају нематеријалну штету, али не на име душевног бола због повреде угледа, већ због непоштене тржишне утакмице, односно нелојалне конкуренције.
Нелојална конкуренција представља радњу трговца или пружаоца услуге усмерену против конкурента, којом се крше кодекси пословног морала и добри пословни обичаји и којом се проузрокује или може проузроковати штета, између осталог, и стицањем, коришћењем и одавањем пословне тајне без сагласности њеног имаоца, ради отежавања његовог положаја на тржишту. Дакле, у случају нелојалне конкуренције, суд ће досудити правичну новчану накнаду нематеријалне штете, ако нађе да околности случаја то оправдавају, а нарочито значај, трајање и интензитет повреде, ефекат повреде на пословање тужиоца, значај повређеног добра и циљ коме служи та накнада штете, као и томе да се том накнадом не погодује тежњама које нису спојиве са њеном природом и друштвеном сврхом.
Мере које се могу захтевати пред судом
Поред права на накнаду штете, законити држалац пословне тајне може такође истицати и захтеве за доношење мера:
- утврђивање постојања повреде;
- престанак повреде или, у зависности од случаја, забрану коришћења или откривања пословне тајне;
- уништење у целини или делимично докумената, предмета, материјала, супстанци или електронских докумената који садрже пословну тајну или који сами представљају пословну тајну или, ако је примерено, предају тих докумената, предмета, материјала, супстанци или електронских докумената тужиоцу, у целини или делимично;
- забрану производње, нуђења, стављања у промет или коришћења робе којом је извршена повреда;
- забрану увоза, извоза или складиштења робе којом је извршена повреда у сврхе производње, нуђења, стављања у промет или коришћења робе;
- уклањање с робе својстава која је чине робом којом је извршена повреда пословне тајне;
- уништење робе којом је извршена повреда;
- повлачење с тржишта робе којом је извршена повреда, под условом да се повлачењем робе не угрожава заштита пословне тајне на коју се тужба односи.
Осим таксативно набројаних мера које се могу захтевати према лицу које је незаконито прибавило и искористило пословну тајну, држалац пословне тајне може поднети тужбу и против лица са чије стране долази само непосредна претња да ће незаконито прибавити, користити или открити пословну тајну. Дакле, таквим тужбеним захтевом се може тражити забранa незаконитог прибављања, коришћења или откривања пословне тајне.
Оцена суда у погледу висине накнаде штете
Приликом одлучивања о свим поменутим тужбеним захтевима за изрицање мера, суд ће водити рачуна да мере буду у сразмери са природом и интензитетом повреде, односно цениће следеће околности:
- вредност и друге карактеристичне одлике пословне тајне;
- мере предузете од стране законитог држаоца ради заштите пословне тајне;
- понашање лица које је повредило пословну тајну приликом прибављања, коришћења или откривања исте;
- последице настале незаконитим коришћењем или откривањем пословне тајне;
- оправдане интересе странака и последице које би усвајање или одбијање тужбеног захтева могло да има на њих;
- да ли постоје оправдани интереси трећих лица;
- да ли постоји и јавни интерес;
- да ли би се усвајањем тужбеног захтева утицало на заштиту основних права.
Замена захтеваних мера досуђивањем новчане накнаде
Уколико суд нађе да околности случаја то оправдавају, може, на захтев лица које је повредило пословну тајну, наложити плаћање новчане накнаде оштећеној странци уместо законом дозвољених мера, али уколико су испуњени следећи услови:
- лице које је повредило пословну тајну у тренутку коришћења или откривања пословне тајне није знало, нити је у датим околностима морало да зна да је пословна тајна прибављена од другог лица које је пословну тајну незаконито користило или открило;
- извршавањем мера би се нанела несразмерна штета лицу које је повредило пословну тајну.
Ако уместо мера суд досуди плаћање новчане накнаде, њена висина не сме да премаши износ накнаде који би лице које је повредило пословну тајну платило да је законито користило пословну тајну за временски период у коме коришћење пословне тајне није било дозвољено. Дакле, закон налаже суду да примени начело правичности у погледу одлучивања о предметној замени.
Захтев за одређивање мере објављивања пресуде у јавном гласилу
Поред накнаде штете и мера прописаних законом, законити држалац пословне тајне може тужбом захтевати и да правноснажна пресуда којом су, у целини или делимично, прихваћени тужбени захтеви буде објављена, у целини или делимично, у средствима јавног информисања о трошку туженог.
Пресуда може бити објављена у целини или делимично. У случају делимичне објаве, биће публикована само изрека и део образложења пресуде из ког је видљиво каква је повреда учињена.
Приликом доношења одлуке да ли ће одредити меру објављивања пресуде и процењивања њене сразмере према учињеној повреди, суд узима у обзир вредност пословне тајне, поступање лица које је повредило пословну тајну приликом прибављања, коришћења или откривања пословне тајне, последице незаконитог коришћења или откривања пословне тајне и вероватноћу да ће лице које је повредило пословну тајну поново незаконито користити или открити исту.
Суд такође узима у обзир да ли информације о лицу које је повредило пословну тајну садрже податке о личности неког физичког лица и да ли би објављивање таквих информација било оправдано, посебно имајући у виду могућу штету коју би објављивање могло проузроковати за приватност и углед физичког лица које се у том делу пресуде помиње.
Објављивање пресуде у смислу овог члана мора бити учињено на начин да се очува поверљивост и саме пословне тајне, односно не сме додатно утицати на повреду информације са статусом пословне тајне.
Захтев за одређивање привремене мере
Ако постоји опасност по одређено потраживање уколико би се чекало правоснажно окончање судског поступка односно правноснажност мериторне одлуке, суд може одредити привремену меру пре, у току или после судског све док извршење не буде спроведено.
Дакле, уколико је дошло или постоји опасност да ће доћи до незаконитог прибављања, коришћења или откривања пословне тајне чије постојање и право над њом њен држалац учини вероватним, суд може на његов захтев да одреди следеће привремене мере:
престанак или забрану коришћења или откривања пословне тајне;
- забрану производње, нуђења, стављања у промет или коришћења робе којом је извршена повреда, односно забрану увоза, извоза или складиштења робе којом је извршена повреда у сврхе производње, нуђења, стављања у промет или коришћења робе;
- одузимање робе за коју се сумња да је њом извршена повреда, укључујући и увезену робу, како би се спречило њено стављање у промет и њен промет.
Суд може да одреди привремену меру одмах по пријему предлога за одређивање привремене мере и без претходног изјашњења противне странке, а нарочито ако постоји опасност да због одлагања предлагач претрпи ненадокнадиву штету.
Кривичнопранва заштита пословне тајне
Кривични законик Републике Србије у одељку о кривичним делима учињеним против привреде, у члану 240, прописује и кривично дело одавања пословне тајне, под којом подразумева податке и документа који су законом, другим прописом или одлуком надлежног органа донетом на основу закона, проглашени пословном тајном чије би одавање проузроковало или би могло да проузрокује штетне последице за субјект привредног пословања.
С тим у вези, Закон прописује да онај ко неовлашћено другом саопшти, преда или на други начин учини доступним податке који представљају пословну тајну или ко прибавља такве податке у намери да их преда непозваном лицу, биће кажњен затвором од шест месеци до пет година.
А уколико је ово дело учињено из користољубља или у погледу нарочито поверљивих података, учинилац ће бити кажњен затвором у распону од две до десет година и новчаном казном, док ће нехат бити кажњаван блаже, а у ком случају затворска казна не може бити већа од три године затвора.
