U skladu sa Uredbom eIDAS (EU br. 910/2014) i Zakonom o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja RS, elektronski potpis predstavlja skup podataka u elektronskom obliku koji su pridruženi ili logički povezani sa drugim (potpisanim) podacima u elektronskim obliku tako da se elektronskim potpisom potvrđuje integritet tih podataka i identitet potpisnika.
Ovi propisi razlikuju (1) običan, (2) napredni i (3) kvalifikovani elektronski potpis.
Običan elektronski potpis (eng. Simple Electronic Signature – SES) predstavlja osnovni oblik elektronskog potpisa u digitalnom pravnom prometu. U skladu sa prethodno pomenutom Uredbom i našim Zakonom, SES je, dakle, obuhvaćen opštom zakonskom definicijom elektronskog potpisa kao bilo koji elektronski podatak koji je dodat ili logički povezan sa drugim podacima u elektronskoj formi, a koji potpisnik koristi za potpisivanje.
Iako se često koristi u praksi i stručnoj literaturi, pojam običnog elektronskog potpisa nije izričito definisan kao posebna kategorija u pozitivnopravnim propisima Republike Srbije, već označava svaki elektronski potpis koji ne ispunjava tehničke i pravne kriterijume za napredni ili kvalifikovani elektronski potpis, u skladu sa klasifikacijom prihvaćenom u okviru regulative eIDAS.
SES karakteriše funkcionalna jednostavnost, jer se bazira na elementima koji izražavaju saglasnost sa sadržajem elektronskog dokumenta, ali bez tehničkih ili pravnih garancija o identitetu potpisnika.
Princip načelne neformalnosti
Zakon o obligacionim odnosima Republike Srbije predviđa da, ukoliko zakon ne propisuje posebnu formu, ugovor može biti zaključen bilo kojim sredstvom koje omogućava izražavanje saglasnosti volja – uključujući i SES. Dakle, ugovori su načelno neformalni, osim ako Zza određene ugovore ipak propisuje neku drugu formu. Dakle, kada je propisana overa potpisa u obliku forme, odnosno kao uslov punovažnosti, običan elektronski potpis neće biti dovoljan.
Primeri SES-a:
- ime i prezime navedeno na kraju imejl poruke;
- skreniran sopstveni potpis unet u PDF dokument;
- klik na ček-box „Prihvatam uslove korišćenja”;
- potvrda porudžbine putem SMS-a ili elektronske forme (npr. bez autentifikacije).
Pravno dejstvo i dokazna snaga
Običan elektronski potpis proizvodi pravno dejstvo i može biti valjan dokaz u postupku, ali njegova dokazna snaga nije velika i zavisi od više faktora, poput:
- okolnosti konkretnog slučaja (npr. prethodna praksa stranaka);
- upotrebe dodatnih sigurnosnih elemenata (npr. IP logoi, imejl zaglavlja, vremenska oznaka);
- postojanja svedoka, beleški unutar IKT sistema i sl.
Dakle, što je više faktora koji mogu da potvrde da je određena poruka poslata od određenog subjekta ili da je određena radnja izvršena, manje su šanse da SES bude opovrgnut kao dokaz u eventualnom sudskom postupku.
Iako SES olakšava i ubrzava zaključivanje ugovora u elektronskom okruženju, on svakako nije adekvatan modus za sklapanje ugovora, za sve vrste pravnih poslova, naročito:
- kada je reč o ugovorima koji zahtevaju strogu formu (npr. ugovori o prometu nepokretnosti, autorski ugovori);
- kod poslova visoke materijalne vrednosti i/ili povećanog rizika;
- kada su potrebni elementi autentičnosti i integriteta dokumenta, koji SES ne može samostalno garantovati.
Na primer, razmena poslovnih ponuda i prihvatanje uslova putem imejl prepiske može predstavljati zaključenje ugovora (ako su ispunjeni elementi ugovora – saglasnost volja, predmet, cena…), ali identitet stranaka i tačan sadržaj ponude mogu biti predmet spora odnosno predmet posebnog dokazivanja.
Možemo reći da običan elektronski potpis ima svoje mesto u digitalnoj transformaciji pravnog prometa, naročito kod svakodnevnih i neformalnih pravnih poslova, gde je akcenat na brzini i efikasnosti. Međutim, u poslovnoj praksi i posebno u spornim situacijama, pre odluke da li neki posao sklapati koristeći SES, neophodno je pažljivo proceniti:
- da li je SES dovoljan;
- da li postoji potreba za dodatnim dokazima (logovi, svedoci, ugovorne klauzule) i da li ih je, po potrebi, moguće obezbediti;
- da li je ipak celishodnije koristiti napredni (AES) ili kvalifikovani elektronski potpis (QES).
U cilju postizanja većeg stepena pravne sigurnosti, naročito kod formi koje podrazumevaju dokaznu snagu svojeručnog potpisa, ipak se preporučuje korišćenje kvalifikovanih oblika elektronskog potpisa u skladu sa zakonom koji reguliše elektronski dokument, elektronsku identifikaciju i usluge od poverenja u elektronskom poslovanju.
