У складу са Уредбом eIDAS (ЕУ бр. 910/2014) и Законом о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења РС, електронски потпис представља скуп података у електронском облику који су придружени или логички повезани са другим (потписаним) подацима у електронским облику тако да се електронским потписом потврђује интегритет тих података и идентитет потписника.
Ови прописи разликују (1) обичан, (2) напредни и (3) квалификовани електронски потпис.
Обичан електронски потпис (енг. Simple Electronic Signature – SES) представља основни облик електронског потписа у дигиталном правном промету. У складу са претходно поменутом Уредбом и нашим Законом, SES је, дакле, обухваћен општом законском дефиницијом електронског потписа као било који електронски податак који је додат или логички повезан са другим подацима у електронској форми, а који потписник користи за потписивање.
Иако се често користи у пракси и стручној литератури, појам обичног електронског потписа није изричито дефинисан као посебна категорија у позитивноправним прописима Републике Србије, већ означава сваки електронски потпис који не испуњава техничке и правне критеријуме за напредни или квалификовани електронски потпис, у складу са класификацијом прихваћеном у оквиру регулативе eIDAS.
SES карактерише функционална једноставност, јер се базира на елементима који изражавају сагласност са садржајем електронског документа, али без техничких или правних гаранција о идентитету потписника.
Принцип начелне неформалности
Закон о облигационим односима Републике Србије предвиђа да, уколико закон не прописује посебну форму, уговор може бити закључен било којим средством које омогућава изражавање сагласности воља – укључујући и SES. Дакле, уговори су начелно неформални, осим ако Зза одређене уговоре ипак прописује неку другу форму. Дакле, када је прописана овера потписа у облику форме, односно као услов пуноважности, обичан електронски потпис неће бити довољан.
Примери SES-а:
- име и презиме наведено на крају имејл поруке;
- скрениран сопствени потпис унет у ПДФ документ;
- клик на чек-боx „Прихватам услове коришћења”;
- потврда поруџбине путем СМС-а или електронске форме (нпр. без аутентификације).
Правно дејство и доказна снага
Обичан електронски потпис производи правно дејство и може бити ваљан доказ у поступку, али његова доказна снага није велика и зависи од више фактора, попут:
- околности конкретног случаја (нпр. претходна пракса странака);
- употребе додатних сигурносних елемената (нпр. IP логои, имејл заглавља, временска ознака);
- постојања сведока, белешки унутар ИКТ система и сл.
Дакле, што је више фактора који могу да потврде да је одређена порука послата од одређеног субјекта или да је одређена радња извршена, мање су шансе да SES буде оповргнут као доказ у евентуалном судском поступку.
Иако SES олакшава и убрзава закључивање уговора у електронском окружењу, он свакако није адекватан модус за склапање уговора, за све врсте правних послова, нарочито:
- када је реч о уговорима који захтевају строгу форму (нпр. уговори о промету непокретности, ауторски уговори);
- код послова високе материјалне вредности и/или повећаног ризика;
- када су потребни елементи аутентичности и интегритета документа, који SES не може самостално гарантовати.
На пример, размена пословних понуда и прихватање услова путем имејл преписке може представљати закључење уговора (ако су испуњени елементи уговора – сагласност воља, предмет, цена…), али идентитет странака и тачан садржај понуде могу бити предмет спора односно предмет посебног доказивања.
Можемо рећи да обичан електронски потпис има своје место у дигиталној трансформацији правног промета, нарочито код свакодневних и неформалних правних послова, где је акценат на брзини и ефикасности. Међутим, у пословној пракси и посебно у спорним ситуацијама, пре одлуке да ли неки посао склапати користећи SES, неопходно је пажљиво проценити:
- да ли је SES довољан;
- да ли постоји потреба за додатним доказима (логови, сведоци, уговорне клаузуле) и да ли их је, по потреби, могуће обезбедити;
- да ли је ипак целисходније користити напредни (AES) или квалификовани електронски потпис (QES).
У циљу постизања већег степена правне сигурности, нарочито код форми које подразумевају доказну снагу својеручног потписа, ипак се препоручује коришћење квалификованих облика електронског потписа у складу са законом који регулише електронски документ, електронску идентификацију и услуге од поверења у електронском пословању.
