Kako ste došli na ideju da pokrete Moj bicikl?
LJubomir Vučković: Pre svega iz ljubavi prema biciklima i pedalanju na njima. Kad smo kretali, nije bio prevelik izbor po pitanju dizajna bicikla i to smo želeli da promenimo. Hteli smo da napravimo najpre nešto lepo za sebe i, mic po mic, upustili smo se u čitav ovaj poduhvat. I, evo, pošlo nam je za rukom da opstanemo 10 godina u ovoj branši.
Kako je izgledao početak?
LJubomir Vučković: Izuzetno zahtevno i teško. Bilo je tu svega i svačega. Na tu temu bih mogao da napišem čitav roman. Ukratko, iako imate skovan plan i okvirno znate kako šta funkcioniše, tek kada se upustite u sam posao shvatite da tu postoji milion stvari o kojima nemate predstavu.
No, znate kako kažu, prvi koraci su uvek teški. Potrebno je izvesno vreme da biste se uhodali, pronašli distributivne kanale i osmislili najlakši i najjednostavniji način kako da obavite posao.
Odakle dolaze ti delovi?
LJubomir Vučković: Iz raznoraznih zemalja: od Mađarske i Italije, preko Nemačke, pa sve do Kine. Ali nismo ograničeni samo na te države. Ako nam zatreba neki deo, koji nam se usput i sviđa, a ispunjava naše standarde po pitanju kvaliteta, nećemo se libiti da ga naručimo od dobavljača, recimo, iz Španije, što se, na primer, dešavalo. Da, to bude osetno skuplje i gotovo na granici isplativosti, ali mi to svejedno činimo, jer mušteriji morate da ispunite želje i zahteve.
Znam da zvuči otrcano, ali mušterija je zaista uvek na prvom mestu. I kad čujem sa strane komentare kako sam ja sam svoj gazda, to uopšte nije tačno. Svaki moj klijent je moj gazda. Jer vi ste naručili bicikl od mene, a ja sam se obavezao da ću to ispuniti u datom roku i da će on izgledati onako kako je dogovoreno.
I to ume da bude i te kako stresno. Recimo, desilo se da je, greškom, ostao ceo kontigent robe u carinskom magacinu u Subotici, a ja moram da dostavim bicikl u naredna tri dana. I šta sam uradio? Seo u kola, zaputio se u Suboticu, preuzeo robu od carine, vratio se nazad, radio celu noć i naposletku ispoštovao rok.
Od kojeg materijala su ramovi?
LJubomir Vučković: Ramovi su isključivo čelični, koji su svega kilogram i po teži od onih aluminijumskih, što je praktično zanemarljivo za gradske bicikle. Istovremeno, aluminijumski puca po dužini i teško se „krpi”, dok karbonskom nema spasa kad jednom pukne. S druge strane, čelični ramovi se daju zavariti, ispraviti i generalno su trajniji. Dokaz toga su Rog bicikli, koje i dan-danas možete videti na drumu.
Koliko vremena je potrebno da biste sastavili bicikl po želji kupca?
LJubomir Vučković: Sve zavisi. Obično 15 dana, od narudžbine do isporuke. Dešava da sve bude gotovo i brže, ali nikada ne znate šta može u međuvremenu da se dogodi. Kao i u svakom poslu, i ovde je priprema najbitnija. Ako imam sve neophodne delove odmah na raspolaganju, sve ide kao pesma. No, to nije uvek slučaj, pa otuda rok od dve nedelje.
Ko prvi „obrne krug” na novom biciklu?
LJubomir Vučković: Mušterija. Doduše, s vremena na vreme, nasumice uzmem bicikl i testiram ga, kao što se radi u svakoj proizvodnji, kako bih bio siguran da je sve kako treba.
Koja je razlika između bicikla koji vi pravite i onog iz prodavnice?
LJubomir Vučković: Za razliku od serijske proizvodnje, kod nas možete gotovo sve da birate. Prvo se odlučite za sam model bicikla, odnosno za ram i boju. Onda se opredeljujete za felne, gume, sedište, ručice i slično. I naposletku odaberete dodatnu opremu, kao što su prtljažnici, blatobrani, štitnici lanca itd., koje potom ponaosob možemo da ofarbamo zasebnom bojom.
Dakle, svaki deo bicikla može da se bira od ponuđenih modela, a sve u cilju da se sastavi dvotočkaš koji će klijentu biti po volji i ugodan za svakodnevnu vožnju, recimo, do prodavnice, pijace ili posla. Ukoliko neko želi trkački bicikl, dovoljno je da nam dostavi ram za njega, i mi ćemo prionuti na posao.
Inače, isključivo pravimo bajseve za odrasle osobe. Razlog zašto nema dečjih jeste zato što ne možemo da se nadmećemo s cenama koje nude veliki distributeri, a istovremeno ne želimo da koristimo jeftine materijale i delove kako bismo kompenzovali tu razliku u ceni. Ipak nas je taj standard učinio prepoznatljivim i održao u ovoj niši prilično dugo.
Da li ručno farbate bicikle?
LJubomir Vučković: Zapravo, mi radimo plastifikaciju, gde se materijal najpre očisti peskiranjem, a onda se boja nanosi posebnim pištoljem i zatim sledi pečenje na 190°C. To je jedan standardan industrijski proces, koji mi obavljamo u našoj lakirnici.
Koliko bicikala sastavite godišnje?
LJubomir Vučković: U principu, od 140 do 150 komada, s tim da je to neravnomerno raspoređeno. Ipak je ovo sezonski posao, pa je tako zimi broj prodatih dvotočkaša gotovo ravan nuli. Upravo iz tog razloga mnogi proizvođači bicikala se bave i prodajom ski-opreme. Doduše, da ne grešim dušu, poslednjih godina zime su postale blage, te se sezona pedalanja produžila do decembra.
Da li servisirate bicikle koje prodajete?
LJubomir Vučković: Naravno, mi smo dužni po zakonu da damo dve godine garancije na svaki bicikl. Pritom, uvek gledamo da izađemo u susret svim kupcima, pogotovo onima koji nisu iz Beograda, i rešimo problem koji se javio.
Ono što sam primetio jeste da u poslednje vreme, tačnije nakon pandemije, kvalitet određenih delova nije na nivou. Dešava se da se javljaju fabričke greške na ugrađenim delovima. Nažalost, na to ne možemo da utičemo i upravo zato činimo sve što je u našoj moći da, kad iskrsnu kvarovi, što pre to saniramo. Na koncu, najvažnije je da mušterija bude zadovoljna.
Koja je najveća greška koju biciklisti čine u vezi s održavanjem?
LJubomir Vučković: Kad završe sezonu vožnje u oktobru-novembru, ostave bicikl na terasi nezaštićen. Čak i bez padavina tokom zime, vlaga je dovoljna da prouzrokuje rđu, koja napada sve delove. Neretko se događa da mora da se zameni pola pogonskog sistema zato što je rđa učinila svoje.
Razumem da nemaju svi mesta za adekvatno skladištenje bicikla, ali to nije izgovor da ga makar ne prekrijete najlonom i pored njega ne ostavite sakupljače vlage. Bicikl je kao svaki drugi proizvod – što ga bolje čuvate, to će vas duže služiti.
Da li restaurirate bicikle?
LJubomir Vučković: Apsolutno, obožavamo takve izazove. Samo je pitanje šta klijent želi: da dovedemo bajs u funkcionalno stanje ili želi da ga vidi u potpuno novom ruhu. Recimo, jedan čovek mi je doneo stari bicikl za koji je emotivno jako vezan i dao nam skroz odrešene ruke. Naravno, visina budžeta tu igra veliku ulogu. Deo kao deo nije skup, ali kada zamenite, na primer, 20 delova, to zna da bude skuplje.
Kako ste dolazili do prvih klijenata?
LJubomir Vučković: Pre svega putem digitalnog marketinga. Tada je Fejsbuk bio vodeća društvena mreža, a Instagram tek u povoju. Preko njih su novinari čuli za nas, pa su nam i mediji posvetili pažnju, a potom smo i gostovali u emisiji kod Jovana Memedovića, čija je besplatna reklama u udarnom terminu i te kako značila. Nakon toga su mušterije počele da dolaze na preporuku drugih ljudi, što je ubedljivo najbolja reklama za bilo koji biznis, jer znači da radite posao kako treba.
Da li imate kupce iz inostranstva?
LJubomir Vučković: Naravno. Dosta naših ljudi koji žive u inostranstvu kupuje kod nas, pa podignu bicikl kad se vrate u domovinu ili im neko odnese. Recimo, naših bicikala ima u Hrvatskoj, Sloveniji, Nemačkoj, Austriji, Holandiji, a jedan je i u Singapuru.
I, nažalost, to je uglavnom jedini način da naši bicikli završe van granica Srbije, jer je slanje gotovo neizvodljivo. Jedanput sam slao u Moskvu i u jedno mesto pokraj Londona. Međutim, iako sam ja sve lepo upakovao, došlo je do oštećenja blatobrana, pa sam iznova slao zamenski deo.
Poštom se ne mogu slati bicikli zato što su vangabaritni, dok je slanje najvećim kurirskim službama praktično neisplativo. Ujedno, to je najveća kočnica u inostranom poslovanju.
Da li ste do sada imali saradnje s velikim brendovima?
LJubomir Vučković: Naravno. Neretko nam kompanije poruče serije identičnih bicikala, što nam ne predstavlja nikakav problem, pre svega zbog stalnog priliva istih delova, a i naše verziranosti u sklapanju. Nedavno smo radili za Filip Moris, a pre toga i za firmu IKEA. Trenutno imamo narudžbinu za jednu hrvatsku firmu, koja uzima bicikle za svoje zaposlene.
Imamo sjajne saradnje s marketinškim agencijama, koje od nas uzimaju bicikle kao rekvizite za potrebe raznoraznih snimanja. Takođe, radimo i brendiranje. Ako firma želi bajs u svojim bojama, potrebna nam je samo nijansa po RAL šifarniku, a mi ćemo se pobrinuti za sve ostalo.
Šta vam je najdraže u ovom poslu?
LJubomir Vučković: Iskreno, kad sklopim bicikl, okačim ga na stalak, skuvam sebi jednu kaficu, zavalim se u stolicu, krenem da ispijam crni napitak i da se divim svom radu. Ovo je, generalno, lep posao: kreativan i manuelan. Svaki bajs se sastavlja ručno, bilo da se radi o jednom ili o hiljadu komada, i to ima neku svoj draž.
Imate li neke planove za dalje?
LJubomir Vučković: Naravno, pre svega voleli bismo da otvorimo jedan prodajni objekat u centru Beograda, gde bi se svi mogli lično uveriti u kvalitet naših bicikala. No, o tom potom.
Koliko vam znači sajt u poslovanju?
LJubomir Vučković: Veoma. Ja sam do sada na sajt gledao prvenstveno kao na sredstvo prezentacije, ali odnedavno je on i naš prodajni kanal, jer smo ga redizajnirali.
Zašto ste odabrali .rs domen?
LJubomir Vučković: Naprosto, to nam se činio kao logičan potez. Ja volim kad tokom posete nekom sajtu vidim iz koje zemlje taj sajt „vuče korene”.
