Danas, Lovers ima svoj izložbeni prostor u beogradskoj Višnjićevoj ulici, a u svom asortimanu, pored majica, ima preko 150 proizvoda, koji su pronašli svoj put ka gotovo svim kontinentima.
Kako se rodila ideja za Lovers?
Marija Strajnić: Sve je počelo pre jedno 15 godina, kada sam počela da crtam bespolne karaktere, Loverse, kako sam ih nazvala, dok sam bila u vezi na daljinu s jednim momkom iz Londona. Ubrzo sam shvatila da taj proces deluje vrlo terapeutski na mene, pa sam nastavila da crtam i nakon okončanja te veze. Tim crtežima se nikome nisam obraćala, već sam ispoljavala neka svoja intimna osećanja, koja su se posle širila ka univerzalnijim istinama.
Te crteže sam, tek 2015. godine, počela da kačim na Instagram, bez ikakve želje da od toga nešto napravim. Međutim, nedugo zatim, počela sam da dobijam prve upite za majice s tim motivima. Nakon bezbroj upita, rešila sam da napravim jednu ediciju – bila je to bela majica s mojim crtežom u tiražu od 50 komada. Iskreno, mislila sam da se ništa neće dogoditi, ali, za tili čas, sve majice sam prodala.
Naravno, mahom su prijatelji kupovali kako bi me podržali, ali pazarili su i meni nepoznati ljudi. Tako sam odlučila da nastavim – kako bi se prodala jedna edicija, tako bih napravila narednu. Kada sam došla do desete serije, proširila sam asortiman na dukseve i čarape i ispostavilo se da su se i ovi artikli dopali publici.
Da li naziv brenda ima veze s prethodnom vezom?
Marija Strajnić: Sada, kada bolje razmislim, da. Kada sam napravila Instagram profil, od početka se zvao Lovers, a ja nisam ni razmatrala da promenim ime. Zato što je on nastao iz ilustracije dva mala bespolna stvorenja koja se razlikuju samo po dužini kose i oslikavaju emotivne međuljudske odnose.
U skladu s tim nazivom, izrodio se i logo – srce. Moram priznati da sam se malo nećkala u početku, s obzirom na to da je taj simbol toliko rasprostranjen, ali ipak jedino on može da opiše tu ljubav od srca. Otuda sam ga stavila na sve proizvode, fasadu radnje, a i generalno čitav moj život je obojen srcima.
Kada ste se u potpunosti posvetili Loversima?
Marija Strajnić: Mic po mic, počela sam shvatati da se toliko bavim svojim brendom da nemam više vremena za bilo koje druge stvari, pa sam prelomila. Otuda mi se javila i ideja za otvaranje lokala, gde bih mogla izložiti sve svoje proizvode kako bi ljudi mogli da uživo vide moje proizvode i osete ih pod prstima.
I tada je izbila pandemija.
Znam da će zvučati grozno, ali moj biznis je u to vreme cvetao zato što su svi sedeli kod kuće i naručivali, podržavajući lokalne brendove. Gotovo svaki dan sam išla u Poštu s prepunim kesama, što je bila dodatna potvrda da mi je neophodan fizički lokal i prodajni prostor.
Počela sam da tražim lokal i, sasvim slučajno, dogodilo se da je lokal pored radnje moje drugarice s kojom sam planirala kolaboraciju bio slobodan. Tako da smo od decembra 2021. ovde, u Višnjićevoj 2a, a sada mi je plan da otvorim i još jedan prostor, koji bi bio mnogo veći i malo drugačije koncipiran – u njemu bi se održavale i neke radionice, druženja...
Koji je najveći poslovni izazov s kojim ste se susreli?
Marija Strajnić: Mislim da je saradnja s proizvođačima univerzalni problem za male brendove, jer su porudžbine malih brendova zanemarljivog obima za proizvođače. I onda dolazi do probijanja rokova, što je mene u potpunosti izluđivalo, jer, recimo, tih 50 majica za njih bukvalno nije ništa. Čak kad isporuče na vreme, dešavalo da proizvodi dođu s greškom, pa se onda gubi vreme da bi se sve ispravilo…
To su neke od stvari koje sam lično iskusila, a mislim da to nije jedinstveno samo za našu zemlju. No, postoji rešenje za to. Kada uđete u ovaj posao, povežete se s drugim preduzetnicima, a onda delite između sebe kontakte pouzdanih proizvođača i dobavljača. Isprva mi je bila stresna pomisao o bilo kakvoj promeni, ali, danas, nakon što tri puta dođe do neke greške ili problema, odlazim kod drugog proizvođača i uopšte se ne osvrćem.
U budućnosti bih volela da imam sopstvenu proizvodnju, ali govorimo o dalekoj budućnosti. Trenutno skaliranje svega je neizvodljivo, prvenstveno zbog potrebe za velikim prostorom, mašinama i ljudstvom.
U čitav ovaj poduhvat ste krenuli sami. Koliko danas ljudi broj tim Loversa?
Marija Strajnić: Tako je, sve je počivalo na mojim plećima do otvaranja prodavnice, kada dobijam veliku pomoć u vidu mladih saradnica. Uključujući mene, trenutno nas ima četiri. Iako se one bave prodajom, ja ih uvek „regrutujem” da mi pomažu i oko kreativnih stvari. To su sve mlade i kreativne žene koje se trude i rade tokom studija.
Kako izgleda proces izrade majice?
Marija Strajnić: Sve majice pravimo „od nule”. To su bejzik majice, s našim krojem, koji smo razvili sa prošlim proizvođačem. Sada radimo s firmom Fermini, odnosno sjajnom krojačnicom iz Prijepolja, koja nam šije 70% stvari. Ostali saradnici, koji su svi iz Srbije, zaduženi su za izradu etiketa, ambalaža, pečata kojima obeležavamo ambalažu, papira u koje pakujemo majice.
U principu, od samog starta je svaki detalj u potpunosti osmišljen i dizajniran s ljubavlju, tako da, kada kupac otvara pakovanje, dobije nesvakidašnji ugođaj. Zato se često dešava da ljudi, pored toga što ih kupuju za sebe, uzimaju naše stvari i kao poklon za drage osobe.
Šta sve imate u ponudi?
Marija Strajnić: Pored majica, kojih ima preko 30 različitih, imamo 10-ak vrsta dukseva, imamo ogrtače, čarape, ali i neke atipične proizvode, poput flekica, koje sam osmislila pre godinu i po dana. Ovaj popularni proizvod je, zapravo, folija raznih oblika koja se lepi peglom na isflekano ili poderano područje na garderobi i tako udiše novi život starom odevnom predmetu. Iako su flekice prvenstveno bile namenjene za decu, ispostavilo se da ih i odrasli nemilice kupuju za sebe.
Takođe, imamo srca od klirita koja se stavljaju na pertle, kao i tri publikacije: fanzin s crtežima, bojanku za odrasle i knjigu ilustracija „Sto ljubavnih situacija”. Nedavno je izašla, a na njoj sam radila prethodne dve godine, crtajući tri dana u nedelji po jednu situaciju. Deo našeg asortimana su i artikli koji su nastali u kolaboraciji s drugim brendovima, kao što je Srce na tanjiru, proizvod koji smo izradili združenim snagama s Jelenom iz studija Made of Dust.
Sve u svemu, imamo preko 150 proizvoda, a sve što smo ikada proizveli ostaje deo našeg asortimana sve dok postoji potražnja.
Ko su vaši kupci?
Marija Strajnić: Iskreno govoreći, polovina su naši ljudi, a druga polovina su stranci, odnosno turisti. U nekom trenutku mi se čini da drugih ima više nego Beograđana. Štaviše, oni i kada dođu u radnju, tačno znaju šta žele da kupe, jer su prethodno pogledali sve na sajtu.
Takva je situacija s fizičkim kupcima. Kada je reč o onlajn narudžbinama, opet imamo dosta kupovina van granica naše zemlje. Zapravo, mislim da smo do sada slali na sve kontinente sem u Afriku, ali verujem da je samo pitanje trenutka kada će neki Lovers proizvod tamo završiti.
Koliko reklamama privlačite kupce?
Marija Strajnić: Ono što mogu sa sigurnošću reći jeste da sam do sada samo dva puta sponzorisala objave na Instagramu i to nije imalo nikakvu trakciju, sem povećeg broja lajkova. Tako da, sve mušterije su, u stvari, ljudi koji su nas zapratili, stvarajući tako, nehotice, jednu zajednicu. Stoga, ja volim s njima da podelim proces nastajanja svih tih naših proizvoda, što nailazi na veliko oduševljenje kod njih. Naravno, pored Instagrama, dosta klijenata dolazi zbog preporuke.
Da li ste učestvovali na nekim sajmovima ili bazarima?
Marija Strajnić: Prošle godine sam počela da praktikujem izlaganje na bazarima, i to na nagovor drugarice Ane Popović, koja drži istoimeni brend obuće. Gostovala sam na bazaru u Silosima i to mi je otvorilo oči ka ovom segmentu poslovanja. Nakon toga sam bila izlagač i na jednom zagrebačkom bazaru, gde me je iznenadila njihova kultura prema lokalnim brendovima.
Koliko vam znači sajt u poslovanju?
Marija Strajnić: I te kako nam znači, pogotovo otkako smo uveli plaćanje karticama. Naime, računala sam na to da je ljudima mrsko da trče do bankomata po gotovinu koliko i meni, i to se ispostavilo kao sjajan poslovni potez. Takođe, do otvaranja radnje, sajt je bio jedan od glavnih kanala prodaje. Da, obim poslovanja se malo smanjio u međuvremenu, ali i dalje svakodnevno imamo porudžbine van Beograda i Srbije.
Zašto ste odabrali .rs domen?
Marija Strajnić: Ja sve nekako radim spontano i neplanirano, pa je tako bilo i s odabirom domena. Inicijalna ideja je bila da adresa, u skladu s nazivom brenda, bude love.rs, ali, nažalost, bila je zauzeta. Probala sam da je otkupim, ali tražena suma je bila sumanuta. No, nisam želela propustiti to da „sufiks” bude .rs, pogotovo što on označava odakle potiče brend.
Kakvi su vam planovi za dalje?
Marija Strajnić: U poslednje vreme se osećam kao da sam došla do krajnjih kapaciteta kada je ova radnjica u pitanju. U ovih 16 m2, sa sve kabinom, razvio se brend do izuzetnih visina, ostvareno je bezbroj neverovatnih saradnji, ali nekako mislim da je dostignut plafon u svakom pogledu. Otuda imam ogromnu potrebu da otvorim novi prostor, gde ću moći da se više „razmašem”.
Kako sam već spomenula, plan je da sredinom 2025. svečano otvorim kafe-bistro Lovers u Beogradu, gde će moći da se okuplja Lovers svet – tu će moći da kupuju Lovers proizvode i prisustvuju događajima, radionicama, tribinama i predavanjima orijentisanim ka ljubavi, a ja ću imati svoj zaseban kutak za kreativni rad.
