Naime, iza čitavog projekta stoji NVO Atina i njihovo zaštitno lice Maja Savić, čiji je naum od samog početka bio kristalno jasan – da uz svaki zalogaj bejgla svet postane za trunčicu bolje mesto za život.
Kako je nastao Bagel Bejgl?
Maja Savić: Bagel Bejgl je nastao 2015. godine kao inicijativa da se obezbedi održivost NVO Atina, koju već 20 godina predstavlja Udruženje građana za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika rodnog zasnovanog nasilja.
Dugi niz godina radimo sa žrtvama trgovine ljudima bez ikakvih stalnih donatora, što je dovelo u pitanje opstanak našeg programa. Stoga smo se okupile da smislimo kako obezbediti prihod koji ćemo autonomno da trošimo na potrebe tih žrtava.
Pošto svi volimo ukusnu hranu, odluka je pala da se bavimo spremanjem gurmanluka. I kako Beograd, kao velegrad, nije imao dobar bejgl, mi smo rešile da ispravimo tu nepravdu.
Šta je, zapravo, bejgl?
Maja Savić: Bejgl je kuvano pecivo koje se sprema na specifičan način. Naši sugrađani neretko kažu da nalikuje kuvanom đevreku, što je donekle tačno. Ono po čemu se razlikuju jeste testo, koje je kod bejgla robusnije: mekano iznutra, a hrskavo spolja.
Takođe, za razliku od kuvanog đevreka, ručno umešeno testo mora da fermentira u frižideru od 12 do 18 sati na temperaturi od 4 stepena. Nakon toga se formira dobro poznata rupa u sredini, pa se nanovo vraća u frižider na fermentaciju. Naposletku se vadi, drži na sobnoj temperaturi i kuva, pa peče. Od bejgla se prave raznorazni sendviči, a najbolja kombinacija, makar za mene, ubedljivo je ona sa krem sirom.
Kako ste došli do recepta za bejgl?
Maja Savić: Da budem iskrena, skidali smo i isprobali mali milion recepata sa interneta. Pola godine kasnije, nakon silnih pokušaja i promašaja u kućnim uslovima, došli smo do konačnog recepta proizvoda koji već 8 godina poslužujemo u okviru naše beogradske prodavnice.
Zanimljivo je da vaš lokal ne služi samo za prodaju peciva.
Maja Savić: Tako je. Ovo je i mesto za trening i edukaciju osoba koje su bile žrtve trgovine ljudima. Do sada je preko 120 žena završilo obuke, a mnoge od njih su se i zaposlile u prehrambenoj industriji. Veoma je važno da počnemo da vodimo računa jedni o drugima, jer smo to, kao društvo, zaboravili.
Hoću reći, proizvodnja i prodaja bejgla jeste niša, ali mi to ne radimo isključivo zbog profita, već i zarad promocije onoga čime se Udruženje Atina bavi. Nedavno smo dobili nagradu od Razvojne banke Saveta Evrope za primer dobre prakse, koja promoviše solidarnost i socijalnu koheziju u zajednici. Izuzetno smo srećni i ponosni što smo prepoznati od jedne takve organizacije.
Šta je bilo ključno da Bagel Bejgl uspe?
Maja Savić: Kontinuitet, jednom rečju. Dve moje koleginice iz Atine i ja smo od prvog dana razvijale ovaj projekat, jer to je jedini način da bilo koji posao uspe. I onda, kada dođe do neminovne fluktuacije ljudi, mi smo bile spremne da uskočimo. Naravno, posle 8 godina rada, ekipa od sedmoro zaposlenih se i te kako ustalila, što je rezultovalo time da mi, donekle, ispadnemo iz štosa. (Smeh.)
Kako je biznis podneo pandemiju?
Maja Savić: Nikako. Kovid je bio jeziv udar za nas. Prvenstveno zato što se naš biznis model zasnivao na fizičkoj radnji, gde su dolazile redovne mušterije i osnovci, te na keteringu, koji je činio 70% našeg prometa. Korona je to sve zamandalila.
Kako bismo ostali vidljivi i koliko-toliko radili, potpisali smo ugovore sa platformama za dostavu, koje su uzeli svoj danak. Iako smo dve godine poslovali sa velikim gubicima, zahvaljujući izvesnim rezervama i pozajmicama zadržali smo zaposlene i redovno isplaćivali plate.
U međuvremenu, stvari su se polako vratile u normalu. Nastavili smo da sarađujemo sa firmama za dostavu, stari klijenti su ponovo tu, kao i ketering služba, koja je dorasla tome da opskrbi koktele za 200-300 zvanica.
Koliko imate različitih proizvoda?
Maja Savić: Imamo 30-ak različitih ukusa bejgla. Pravimo ih od različitih tipova brašna i delimo ih na slane i slatke. Za slane koristimo kvalitetne domaće pršute, uvozni losos, te fantastičan krem sir iz Raške, kao i humus, koji sami pravimo. Ipak, božanstveni bejgl sa omletom u sredini je najpoželjniji doručak.
Sa druge strane, veoma su traženi bejglovi sa cimetom i suvim grožđem, te sa narandžom i vanilom, kao i sezonski sa jagodama i krem sirom. U isti mah, u vitrinama se nalaze bejglovi sa višnjama, bananama, nutelom i mnogim drugim nadevima.
Mimo bejglova, u našoj ponudi se mogu naći prženice od domaćeg hleba, lazanje, ramsteci u sosu od kuvanog vina, kao i veganski burgeri sa sočivom i pečurkama, koji su istovremeno i deo ketering menija.
Ako govorimo o poslasticama, veganski brauni je bogovski i prosto mora da se proba.
Da li razmišljate o uvođenju nekih novih proizvoda?
Maja Savić: Pored toga što se trudimo da zadržimo kvalitet, takođe konstantno nastojimo da napredujemo i uvek razmišljamo o novim proizvodima. Recimo, skoro su nam bile kolege iz Puratosa, sa kojima smo eksperimentisali i pravili organske bejglove, a sve kako bismo servirali tržištu nešto novo, zabavno i, najvažnije, ukusno. No, o tom – potom.
Koliko vam znači sajt u poslovanju?
Maja Savić: Trenutno ne previše, prevashodno zato što je zastareo i prevaziđen. I svesni smo toga. Plan je da se to promeni, odnosno da se sajt redizajnira i „poveže” sa društvenim mrežama, gde imamo zaista veliki broj pratilaca, ali nikako da „uštinemo” malo vremena i osmislimo pojedinosti.
Zašto ste izabrali .rs domen?
Maja Savić: Bagel Bejgl, kao i Atina, okrenuti su i posvećeni našem društvu i zajednici i otuda smo uzeli .rs domen. U drugi mah, nije da se nešto razumemo u tehnologiju, iskreno govoreći, i jednostavno nam je .rs domen bio logičan.
Kakvi su vam planovi za dalje?
Maja Savić: Nameravamo da povećamo prisutnost naših bejgl proizvoda, kako u maloprodajama, tako i u veleprodajama, te u HoReCa segmentu. Takođe, planiramo da otvorimo svojevrsni Bagel Hub, koji bi služio kao centar za profesionalno usavršavanje i ponajviše upotpunio misiju Atine, jer su se naši trening programi pokazali, najblaže rečeno, delotvornim, pa samim tim i poželjnim.
