Rođendanska žurka, venčanje, proslava u firmi, slava ili samo još jedan naporan dan u kome možete obradovati sebe i svoje najmilije – kakva god da je prigoda, slatke i slane poslastice poslastičarnice „Fini” pomoći će vam da je učinite magičnom. Iza ovog „slatkog” brenda francuskih kolača stoji Ivana Bojović Šević, akademska slikarka i veliki zaljubljenik u kuvanje, francuske kolače i sve druge divne đakonije.
Nije baš uobičajeno da jedna profesorka likovnog započne poslastičarski posao. Kako je došlo do toga?
Sve je počelo 2012. godine, nakon što sam ostala bez posla u školi. Pošto u mojoj struci nije baš lako pronaći posao, razmišljala sam šta je to što bih još mogla da radim, a u čemu ću uživati. Budući da sam oduvek zaljubljena u kulinarstvo i obožavam da kuvam i pravim kolače onako kako su to naše bake radile, ova profesija mi se, nekako, sama nametnula.
Ipak, početak nije bio lak.
Nijedan početak nije lak. Nisam imala nikakvog iskustva kada je reč o prodaji, ali mi zato nije nedostajala podrška porodice i prijatelja, i bila sam puna elana i optimizma da će sve uspeti. Početnog kapitala nije bilo, pa sam krenula da pravim torte i kolače u maloj kuhinji u našem stanu. Onda bih ih fotografisala i preko Fejsbuka pokušavala da dođem do klijenata.
I ljudi su se javljali sa svojim narudžbinama. Često se dešavalo da me neko kontaktira u 22 sata sa molbom da se kolači isporuče rano izjutra, tako da je bilo situacija da radim po čitavu noć i nastavim posle par sati sna. Prosto je moralo tako jer ono što bih zaradila, bilo bi uloženo u kupovinu sastojaka za narednog klijenta, a trebalo je održati posao u životu.
Zahvaljujući kvalitetu i činjenici da sam uvek poštovala rokove i želje naručilaca, klijenti su uvek bili veoma zadovoljni. Rado su me preporučivali svojim prijateljima, a i sami se vraćali pa, malo-pomalo, čitav posao je počeo da raste.
Kažete da ste imali malo iskustva kada je reč o prodaji. Kako ste rešili taj problem?
Upornošću i radom. Nisam videla drugi izlaz. Recimo, šetajući ulicom, videla sam da im u kafiću po imenu „Kofein” stoje prazne vitrine za kolače. Ušla sam i pitala da li mogu da razgovaram sa vlasnikom. Ispričala sam da se bavim pravljenjem kolača i pitala da li je zainteresovan za saradnju. Rekao mi je da mora da razmisli i da će se javiti, što je i učinio desetak dana kasnije. Ispričao mi je da me je njegova supruga pronašla na Fejsbuku i da je oduševljena onim što radim i, eto, tako sam došla do prvog stalnog klijenta.
S obzirom na to da su njihove potrebe bile poveće, prestala sam da tražim nove klijente jer nisam imala kapacitete da podmirim sve zahteve koje sam dobijala. Međutim, različite kafeterije i kafići počeli su da pronalaze mene.
Došlo je vreme da se proširite.
Ionako mala, kuhinjica u stanu je postala potpuno nedovoljna za potrebe koje sam imala, tako da me je sam posao primorao da pronađem poseban lokal i saradnike koji će mi pomoći. Tada mi se priključila Jelena, koja se u to vreme bavila organizacijom venčanja. Nas dve smo se od samog starta savršeno razumele i uklopile. Vatreno krštenje imale smo kada je, za jednu firmu, trebalo da napravimo 100 tortica, upakujemo ih kao korporativni poklon i isporučimo u roku od samo dva dana. Sve to smo uspele da uradimo u mojoj kuhinjici, u stanu na petom spratu zgrade bez lifta.
Posle toga, bilo je jasno da moramo pronaći poseban lokal.
To je bio, svojevrsni, novi početak.
Prvo smo počeli sa proizvodnjom i šalterskom prodajom kolača i torti. Šest meseci kasnije, morale smo da zaposlimo još jednu ženu, a zatim još nekoliko radnika. Takođe, shvatile smo da bi otvaranje poslastičarnice u kojoj možemo ponuditi svoje proizvode svima bio pametan potez. Tako je nastala poslatičarnica „Fini” na Dorćolu. Zamislili smo je kao prijatno mesto gde svako može doći i uživati u kvalitetnim kolačima.
Prvo su nam dolazili ljudi iz komšiluka i stari klijenti, a kako se pronosio dobar glas o nama, na kolače su počeli da dolaze ljudi iz svih krajeva grada i svima je poslastičarnica „Fini” ubrzo postala omiljeno mesto.
Nakon višegodišnjeg poslovanja, otvorili ste još jedan lokal, na Vračaru.
Tako je. To je manji prodajni objekat, u kome klijentima nudimo potpuno iste proizvode, a pokrenuli smo ga kako bi bili što dostupniji svima koji vole „Fini” kolače. Kako bi sve bilo sveže, i u taj lokal iz proizvodnje nekoliko puta dnevno prevozimo tek napravljene slane i slatke poslastice, jer smatramo da je neophodno da uvek pružamo vrhunski kvalitet.
Pored veoma prijatnog ambijenta i atmosfere koja podseća na francuski kafe, krasi vas i visok kvalitet proizvoda.
Malo sam staromodna kada je reč o hrani i kolačima i volim da ih spremam na tradicionalan način. Zato bežim od automatizacije koja, po mom mišljenju, kolačima oduzima dušu.
Sve što pravimo radimo ručno i samostalno obrađujemo svaku namirnicu, i mislim da je to nešto što se oseti u ukusu kolača i vidi u njihovom izgledu. To je nešto što ljudi prepoznaju kao kvalitet.
Šta se sve može probati u poslastičarnici „Fini”?
Pročuli smo se po francuskim makaronima svih ukusa – od vanile, lešnika, pistaća i badema, pa do lavande, marakuje, kafe, limuna i drugih. Ekleri su takođe omiljeni svima koji su ih probali, a tu su, naravno, i različite torte koje pravimo i po želji kupaca.
Imamo zaista širok izbor kolača, od voćnih i čokoladnih, do različitih korpica, i trudimo se da stalno uvodimo nove recepte.
S druge strane, za one koji bi pojeli nešto slano, tu su francuski kroasani i različiti štapići za koje ručno mesimo testo, filujemo različitim delikatesima i potom pečemo, tako da su uvek sveži.
U ponudi takođe imate prirodne sokove i vina.
Verujem da su prirodni sokovi bez dodatog šećera nešto što predstavlja dobru dopunu našoj ponudi. Dugo smo tragali za nekim ko pravi prirodne sokove sa kime bismo mogli da sarađujemo i tako smo došli do jednog poljoprivrednog gazdinstva iz okoline Čačka, gde prave sokove od lokalnog voća bez ikakvih dodataka.
Što se tiče vina, ona su takođe nešto što ide uz francuske kolače. Vina ne služimo u radnji, već prodajemo samo u paketima. U početku smo imali samo jednu mladu vinariju podno Fruške gore koja ima bela i roze vina, a zatim smo pronašli još jednu vinariju iz okoline Aranđelovca koja ima crveno vino. Verujem da smo tako zaokružili ponudu za naše klijente.
Naveli ste da su društvene mreže od početka bile velika pomoć u poslovanju, a tako je i danas. Međutim, pokrenuli ste i sajt veoma simpatičnog dizajna. Koliko vam on znači?
Prvobitni sajt koji smo imali bio je samo informativne prirode, da tako kažem. LJudi su mogli da pogledaju šta mi to radimo, ali nije funkcionisao kao veb-šop. Pre nekoliko godina smo shvatili da je to greška i da je neophodno omogućiti klijentima da i preko sajta kupuju naše proizvode.
Zato smo redizajnirali sajt. Bio je to veliki posao, koji je zahtevao naporno fotografisanje svega što pravimo, osmišljavanje kako da sve predstavimo, s obzirom na to da nemamo lager sa kog bi povlačili proizvode, već sve pravimo sveže više puta tokom svakog dana, što je problem u vremenu kada ljudi žele naše proizvode odmah. Zato se čitav proces pravljenja sajta poprilično odužio, ali smo uspeli da sve završimo u septembru 2021. godine.
Sajt nam je baš olakšao komunikaciju sa kupcima, kojima smo predstavili neka gotova rešenja i pakete za situacije kada im dolaze gosti ili imaju neki drugi povod za koji su im potrebni naši kolači i torte.
Kako smo pustili sajt i malo ga promovisali na društvenim mrežama, ljudi su počeli da dolaze i poručuju preko njega. Sajt nam je, praktično, kao da imamo još jedan lokal. Naravno, da bi sve funkcionisalo kako treba, neophodno je stalno ulagati u marketing.
Ipak, svi ti napori se isplate. Recimo, jedan deo naših klijenata je, tokom godina, počeo da radi u inostranstvu. Kada dođu u Beograd, što je obično u vreme praznika, oni baš preko sajta poruče neki poklon, paket, kolače, vino… kako bi obradovali svoje bližnje.
To nije nešto što ima veze sa trgovinom ili profitom, ali mene ispunjava to što tim ljudima možemo da pomognemo i olakšamo kako da usreće druge, jer za njih dostavljamo komadić radosti.
Za svoj sajt ste odabrali .rs domen. Da li je za to postojao neki poseban razlog?
S jedne strane, odabrali smo taj domen po savetu programera koji su nam pravili sajt jer je, zahvaljujući tome, olakšano njegovo pozicioniranje u rezultatima pretrage na internetu.
Na drugoj strani, meni se dopalo da bude .rs domen, jer je to naš domen i volim da kupujem stvari koje su naše, domaće. Ponosim se time kada je ovde nešto dobro.
Šta planira „Fini” u budućnosti?
Imamo želju da počnemo sami da pravimo sladoled, jer je to jedino što ne pravimo sami, već imamo saradnike koji to čine za nas. Ipak, tu je, pored znanja, potrebno i dodatno investirati, tako da planiramo, ali ne znamo kada ćemo ove planove i ostvariti.
Uz to, možda ćemo jednog dana uspeti da objedinimo, pod jedam krov, radionicu i prodaju, mada je lokal na Dorćolu nešto što mi je zaista priraslo srcu i duši.
Zavirite u lokal i poslastičarsku radnju "Fini":
