Како сте дошли на идеју да покрете Мој бицикл?
Љубомир Вучковић: Пре свега из љубави према бициклима и педалању на њима. Кад смо кретали, није био превелик избор по питању дизајна бицикла и то смо желели да променимо. Хтели смо да направимо најпре нешто лепо за себе и, миц по миц, упустили смо се у читав овај подухват. И, ево, пошло нам је за руком да опстанемо 10 година у овој бранши.
Како је изгледао почетак?
Љубомир Вучковић: Изузетно захтевно и тешко. Било је ту свега и свачега. На ту тему бих могао да напишем читав роман. Укратко, иако имате скован план и оквирно знате како шта функционише, тек када се упустите у сам посао схватите да ту постоји милион ствари о којима немате представу.
Но, знате како кажу, први кораци су увек тешки. Потребно је извесно време да бисте се уходали, пронашли дистрибутивне канале и осмислили најлакши и најједноставнији начин како да обавите посао.
Одакле долазе ти делови?
Љубомир Вучковић: Из разноразних земаља: од Мађарске и Италије, преко Немачке, па све до Кине. Али нисмо ограничени само на те државе. Ако нам затреба неки део, који нам се успут и свиђа, а испуњава наше стандарде по питању квалитета, нећемо се либити да га наручимо од добављача, рецимо, из Шпаније, што се, на пример, дешавало. Да, то буде осетно скупље и готово на граници исплативости, али ми то свеједно чинимо, јер муштерији морате да испуните жеље и захтеве.
Знам да звучи отрцано, али муштерија је заиста увек на првом месту. И кад чујем са стране коментаре како сам ја сам свој газда, то уопште није тачно. Сваки мој клијент је мој газда. Јер ви сте наручили бицикл од мене, а ја сам се обавезао да ћу то испунити у датом року и да ће он изгледати онако како је договорено.
И то уме да буде и те како стресно. Рецимо, десило се да је, грешком, остао цео контигент робе у царинском магацину у Суботици, а ја морам да доставим бицикл у наредна три дана. И шта сам урадио? Сео у кола, запутио се у Суботицу, преузео робу од царине, вратио се назад, радио целу ноћ и напослетку испоштовао рок.
Од којег материјала су рамови?
Љубомир Вучковић: Рамови су искључиво челични, који су свега килограм и по тежи од оних алуминијумских, што је практично занемарљиво за градске бицикле. Истовремено, алуминијумски пуца по дужини и тешко се „крпи”, док карбонском нема спаса кад једном пукне. С друге стране, челични рамови се дају заварити, исправити и генерално су трајнији. Доказ тога су Rog бицикли, које и дан-данас можете видети на друму.
Колико времена је потребно да бисте саставили бицикл по жељи купца?
Љубомир Вучковић: Све зависи. Обично 15 дана, од наруџбине до испоруке. Дешава да све буде готово и брже, али никада не знате шта може у међувремену да се догоди. Као и у сваком послу, и овде је припрема најбитнија. Ако имам све неопходне делове одмах на располагању, све иде као песма. Но, то није увек случај, па отуда рок од две недеље.
Ко први „обрне круг” на новом бициклу?
Љубомир Вучковић: Муштерија. Додуше, с времена на време, насумице узмем бицикл и тестирам га, као што се ради у свакој производњи, како бих био сигуран да је све како треба.
Која је разлика између бицикла који ви правите и оног из продавнице?
Љубомир Вучковић: За разлику од серијске производње, код нас можете готово све да бирате. Прво се одлучите за сам модел бицикла, односно за рам и боју. Онда се опредељујете за фелне, гуме, седиште, ручице и слично. И напослетку одаберете додатну опрему, као што су пртљажници, блатобрани, штитници ланца итд., које потом понаособ можемо да офарбамо засебном бојом.
Дакле, сваки део бицикла може да се бира од понуђених модела, а све у циљу да се састави двоточкаш који ће клијенту бити по вољи и угодан за свакодневну вожњу, рецимо, до продавнице, пијаце или посла. Уколико неко жели тркачки бицикл, довољно је да нам достави рам за њега, и ми ћемо прионути на посао.
Иначе, искључиво правимо бајсеве за одрасле особе. Разлог зашто нема дечјих јесте зато што не можемо да се надмећемо с ценама које нуде велики дистрибутери, а истовремено не желимо да користимо јефтине материјале и делове како бисмо компензовали ту разлику у цени. Ипак нас је тај стандард учинио препознатљивим и одржао у овој ниши прилично дуго.
Да ли ручно фарбате бицикле?
Љубомир Вучковић: Заправо, ми радимо пластификацију, где се материјал најпре очисти пескирањем, а онда се боја наноси посебним пиштољем и затим следи печење на 190°C. То је један стандардан индустријски процес, који ми обављамо у нашој лакирници.
Колико бицикала саставите годишње?
Љубомир Вучковић: У принципу, од 140 до 150 комада, с тим да је то неравномерно распоређено. Ипак је ово сезонски посао, па је тако зими број продатих двоточкаша готово раван нули. Управо из тог разлога многи произвођачи бицикала се баве и продајом ски-опреме. Додуше, да не грешим душу, последњих година зиме су постале благе, те се сезона педалања продужила до децембра.
Да ли сервисирате бицикле које продајете?
Љубомир Вучковић: Наравно, ми смо дужни по закону да дамо две године гаранције на сваки бицикл. Притом, увек гледамо да изађемо у сусрет свим купцима, поготово онима који нису из Београда, и решимо проблем који се јавио.
Оно што сам приметио јесте да у последње време, тачније након пандемије, квалитет одређених делова није на нивоу. Дешава се да се јављају фабричке грешке на уграђеним деловима. Нажалост, на то не можемо да утичемо и управо зато чинимо све што је у нашој моћи да, кад искрсну кварови, што пре то санирамо. На концу, најважније је да муштерија буде задовољна.
Која је највећа грешка коју бициклисти чине у вези с одржавањем?
Љубомир Вучковић: Кад заврше сезону вожње у октобру-новембру, оставе бицикл на тераси незаштићен. Чак и без падавина током зиме, влага је довољна да проузрокује рђу, која напада све делове. Неретко се догађа да мора да се замени пола погонског система зато што је рђа учинила своје.
Разумем да немају сви места за адекватно складиштење бицикла, али то није изговор да га макар не прекријете најлоном и поред њега не оставите сакупљаче влаге. Бицикл је као сваки други производ – што га боље чувате, то ће вас дуже служити.
Да ли рестаурирате бицикле?
Љубомир Вучковић: Апсолутно, обожавамо такве изазове. Само је питање шта клијент жели: да доведемо бајс у функционално стање или жели да га види у потпуно новом руху. Рецимо, један човек ми је донео стари бицикл за који је емотивно јако везан и дао нам скроз одрешене руке. Наравно, висина буџета ту игра велику улогу. Део као део није скуп, али када замените, на пример, 20 делова, то зна да буде скупље.
Како сте долазили до првих клијената?
Љубомир Вучковић: Пре свега путем дигиталног маркетинга. Тада је Фејсбук био водећа друштвена мрежа, а Инстаграм тек у повоју. Преко њих су новинари чули за нас, па су нам и медији посветили пажњу, а потом смо и гостовали у емисији код Јована Мемедовића, чија је бесплатна реклама у ударном термину и те како значила. Након тога су муштерије почеле да долазе на препоруку других људи, што је убедљиво најбоља реклама за било који бизнис, јер значи да радите посао како треба.
Да ли имате купце из иностранства?
Љубомир Вучковић: Наравно. Доста наших људи који живе у иностранству купује код нас, па подигну бицикл кад се врате у домовину или им неко однесе. Рецимо, наших бицикала има у Хрватској, Словенији, Немачкој, Аустрији, Холандији, а један је и у Сингапуру.
И, нажалост, то је углавном једини начин да наши бицикли заврше ван граница Србије, јер је слање готово неизводљиво. Једанпут сам слао у Москву и у једно место покрај Лондона. Међутим, иако сам ја све лепо упаковао, дошло је до оштећења блатобрана, па сам изнова слао заменски део.
Поштом се не могу слати бицикли зато што су вангабаритни, док је слање највећим курирским службама практично неисплативо. Уједно, то је највећа кочница у иностраном пословању.
Да ли сте до сада имали сарадње с великим брендовима?
Љубомир Вучковић: Наравно. Неретко нам компаније поруче серије идентичних бицикала, што нам не представља никакав проблем, пре свега због сталног прилива истих делова, а и наше верзираности у склапању. Недавно смо радили за Филип Морис, а пре тога и за фирму IKEA. Тренутно имамо наруџбину за једну хрватску фирму, која узима бицикле за своје запослене.
Имамо сјајне сарадње с маркетиншким агенцијама, које од нас узимају бицикле као реквизите за потребе разноразних снимања. Такође, радимо и брендирање. Ако фирма жели бајс у својим бојама, потребна нам је само нијанса по RAL шифарнику, а ми ћемо се побринути за све остало.
Шта вам је најдраже у овом послу?
Љубомир Вучковић: Искрено, кад склопим бицикл, окачим га на сталак, скувам себи једну кафицу, завалим се у столицу, кренем да испијам црни напитак и да се дивим свом раду. Ово је, генерално, леп посао: креативан и мануелан. Сваки бајс се саставља ручно, било да се ради о једном или о хиљаду комада, и то има неку свој драж.
Имате ли неке планове за даље?
Љубомир Вучковић: Наравно, пре свега волели бисмо да отворимо један продајни објекат у центру Београда, где би се сви могли лично уверити у квалитет наших бицикала. Но, о том потом.
Колико вам значи сајт у пословању?
Љубомир Вучковић: Веома. Ја сам до сада на сајт гледао првенствено као на средство презентације, али однедавно је он и наш продајни канал, јер смо га редизајнирали.
Зашто сте одабрали .rs домен?
Љубомир Вучковић: Напросто, то нам се чинио као логичан потез. Ја волим кад током посете неком сајту видим из које земље тај сајт „вуче корене”.
