Kako je nastao Festival nauke? Koja je ideja stajala iza svega i ko su bili pokretači?
Ana Petrović: Od početka smo imali ideju da se bavimo promocijom opštih društvenih vrednosti. Osnivači i pokretači smo moj suprug Mladen Petrović i ja, zajedno s timom saradnika-istraživača koje smo upoznali i s kojima smo započeli saradnju kroz manifestaciju Noć muzeja.
Noć muzeja je nastala dve godine pre Festivala nauke i kao starija sestra koja je promovisala kulturu i umetnost željno je iščekivala još jedan događaj koji bi u centar stavio nauku i obrazovanje.
Sticajem okolnosti smo te 2006. godine posetili Đenovu i najveći Festival nauke u Evropi i odluka je pala. Okupili smo sjajne, veoma zanimljive ljude s puno entuzijazma i zajedno se upustili u jednu oblast koja je tada bila nepoznata u Srbiji. Zanimljivo je da su naši naučni saradnici s početka rada i dan-danas s nama u kontaktu i da imamo izuzetnu saradnju, a većina ih je otišla u inostranstvo na dalji rad i usavršavanje.
Svaki početak je težak. S kojim izazovima ste se vi sreli?
Ana Petrović: Kada smo 2007. godine organizovali prvi Festival nauke pod potpuno nemogućim uslovima, nismo ni slutili kakvu smo mašineriju pokrenuli. Od početka smo imali viziju velikog gradskog festivala, ali nismo ni sanjali koliko ćemo ovim projektom doprineti promociji i popularizaciji nauke u Srbiji. Naš Festival nauke je za pet godina ušao među deset najvećih festivala u Evropi, a po uzoru na njega su nastali i brojni festivali nauke širom Srbije. Danas je postalo sasvim normalno da jedna srednja ili osnovna škola, ili fakultet, lokalno organizuje Festival nauke.
Najveći izazov je bio naći finansiranje za projekat, a zatim sve uobličiti tako da publiku zainteresuje promocija nauke. Pažljivo smo birali naučne fenomene koje bismo predstavili i načine prezentacije. Pravili smo naučne eksponate koji još nikada nisu viđeni kod nas, a pravi hit je bio kada smo 2008. godine u Knez Mihailovu ulicu postavili veliku Ejmsovu sobu kao najavu Festivala nauke.
Na koji način obavljate odabir učesnika?
Ana Petrović: Festival nauke raspisuje konkurs za učesnike. Ove godine smo imali 80 prijava. Morali smo da odbijemo 20 zainteresovanih za učešće. Odabir se pravi na osnovu procene kvaliteta prezentacije. Bitno je koliko se eksperimenata uživo izvodi, koliko interakcije ima s posetiocima, koja se tema predstavlja. Zatim s odabranima radimo na produkciji i predstavljanju njihovih ideja. To je dugotrajan proces koji na kraju dovede do prezentacije na samom Festivalu.
S kojim organizacijama i institucijama sve sarađujete?
Ana Petrović: Učesnici Festivala nauke su fakulteti i naučni instituti, osnovne i srednje škole i organizacije za promociju nauke i obrazovanja. Na ovogodišnjem Festivalu nauke je učestvovalo 15 fakulteta sa 35 katedri, 13 osnovnih i srednjih škola, 20 instituta i istraživačkih organizacija, MUP Srbije i 6 ekipa gostiju iz inostranstva (Švedska, Poljska, Češka, Australija, Estonija i Slovenija).
Imali smo 40 postavki u glavnoj festivalskoj zoni, 7 u zoni za najmlađe, 11 u Ekspertinejdžeri zoni i 8 programa na Naučnofantastičnoj bini.
Suština Festivala nauke je i afirmisanje mladih naučnika, istraživača. Ovde pričamo o mladima koji su na festivalu prvi put dobili publiku, ispričali svoju priču, stali na binu, proizveli naučni eksponat o kome su dugo maštali… To im se mnogo dopalo i postali su pravi naučni komunikatori. Zavoleli su ovaj posao i rade ga danas kod nas i širom sveta. Dali smo im prostor, scenu i alate za naučnu komunikaciju.
S druge strane, s obzirom na to da ovaj posao radimo već 17 godina, dolazimo u priliku da prekoputa nas sedne neko s fakulteta ili iz naučne institucije i kaže nam da je upravo zahvaljujući Festivalu nauke odlučio da odabere naučnu karijeru.
Te 2007. godine, kada smo počeli, u javnosti nije postojao pojam naučni komunikator. Danas ste naviknuti na njega. To su sve deca Festivala nauke i na njih smo veoma ponosni.
Bavite se popularizacijom nauke. Na koje sve načine to činite?
Ana Petrović: Tokom godina smo organizovali 17 Festivala nauke, 4 Noći istraživača, imali smo prvu izložbu kod nas koja je povezivala nauku s umetnošću, organizovali smo radionice za naučne komunikatore, a pre korone smo već 4 godine imali prvi centar za promociju nauke za decu, Fenomen.
Naučili smo da nauka stoji iza većine stvari koje su oko nas i da je naša misija da to konstantno potenciramo na sve načine koji su nam dostupni. Moramo da skrećemo pažnju na posvećene, pametne, visokokvalifikovane ljude koji se trude da budu u toku s najnovijim svetskim trendovima i koji veruju u svoja istraživanja, kojima mogu da poboljšaju živote svih nas. Moramo da svojim radom konstantno podsećamo da će ulaganje u nauku i razvoj, u obrazovanje novih kadrova, pomoći da se dugoročno ojača privreda i korporativna klima u Srbiji.
Kome je sve namenjen Festival nauke i ko su vaši glavni posetioci?
Ana Petrović: U suštini je popularizacija nauke namenjena svima. Svima koji su radoznali, željni novih znanja, ideja i pronalazaka. Svi će naći svoju zonu interesovanja na Festivalu, to je potpuno sigurno, međutim, Festival je najpopularniji među decom školskog uzrasta pošto na njemu mogu videti i doživeti ono s čime se sreću u svakodnevnom školskom gradivu. Festival nauke je, takođe, mesto susreta ljudi sa sličnim interesovanjima. Oko 800 naučnih komunikatora je učestvovalo na ovogodišnjem Festivalu. Oni svi imaju priliku da porazgovaraju, razmene iskustva i možda započnu neke zajedničke projekte.
Kakvi su vaši planovi za dalje? Da li planirate proširenje aktivnosti?
Ana Petrović: Pored Festivala nauke, organizujemo i Naučni piknik, svake godine u maju. Ovo je manifestacija sličnog formata, na otvorenom, s većim akcentom na ekologiju i održivu budućnost. Ovo je, takođe, veoma posećena manifestacija.
Međutim, obe ove manifestacije nekako svake godine počinju iz početka, a deluje da je budućnost sve neizvesnija, posebno ako uzmemo u obzir da je sve manje kompanija koje veruju u ulaganje u nauku, obrazovanje i mlade kadrove. Ovo ulaganje jeste bez konkretnog povrata sredstava, ali to ne bi smelo da se dovodi u pitanje. Ulaganja u nauku, obrazovanje i kulturu moraju biti nešto što se podrazumeva iako donose korist na duže staze. Mi gajimo mlade zainteresovane za nauku i podstičemo ih da izaberu jedan teži put u obrazovanju. Od njih se očekuje da jednoga dana postanu lideri i reše globalne probleme. Ko ume i sme da proceni vrednost ove transakcije?
Isto kao što pomažemo mladima da razumeju i zavole nauku, moramo donosioce odluka naterati da njihove odluke budu utemeljene na nauci i da shvate značaj učešća naučnika u javnom prostoru. To je možda deo u kome je Festival do sada podbacio i na tome bismo morali posebno da radimo.
S druge strane, Festival ima kapacitet, iskustvo i resurse da proširi program, prostor i trajanje. Pre pandemije je bio u tri hale i trajao je četiri dana, ali je sve pitanje mogućnosti. Mi se nadamo najboljem.
Vaš sajt se nalazi na .rs domenu. Zašto ste odabrali baš .rs domen?
Ana Petrović: Među prvima smo se registrovali na .rs domenu. I Noć muzeja i Festival nauke su jedne od najvećih manifestacija u regionu i bilo je logično da odmah dobiju .rs obeležje. Sećam se dobro te godine kada je .rs domen nastao. Bili smo ponosni.
Foto: Marko Risović i Marko Đoković
