Како је настао Фестивал науке? Која је идеја стајала иза свега и ко су били покретачи?
Ана Петровић: Од почетка смо имали идеју да се бавимо промоцијом општих друштвених вредности. Оснивачи и покретачи смо мој супруг Младен Петровић и ја, заједно с тимом сарадника-истраживача које смо упознали и с којима смо започели сарадњу кроз манифестацију Ноћ музеја.
Ноћ музеја је настала две године пре Фестивала науке и као старија сестра која је промовисала културу и уметност жељно је ишчекивала још један догађај који би у центар ставио науку и образовање.
Стицајем околности смо те 2006. године посетили Ђенову и највећи Фестивал науке у Европи и одлука је пала. Окупили смо сјајне, веома занимљиве људе с пуно ентузијазма и заједно се упустили у једну област која је тада била непозната у Србији. Занимљиво је да су наши научни сарадници с почетка рада и дан-данас с нама у контакту и да имамо изузетну сарадњу, а већина их је отишла у иностранство на даљи рад и усавршавање.
Сваки почетак је тежак. С којим изазовима сте се ви срели?
Ана Петровић: Када смо 2007. године организовали први Фестивал науке под потпуно немогућим условима, нисмо ни слутили какву смо машинерију покренули. Од почетка смо имали визију великог градског фестивала, али нисмо ни сањали колико ћемо овим пројектом допринети промоцији и популаризацији науке у Србији. Наш Фестивал науке је за пет година ушао међу десет највећих фестивала у Европи, а по узору на њега су настали и бројни фестивали науке широм Србије. Данас је постало сасвим нормално да једна средња или основна школа, или факултет, локално организује Фестивал науке.
Највећи изазов је био наћи финансирање за пројекат, а затим све уобличити тако да публику заинтересује промоција науке. Пажљиво смо бирали научне феномене које бисмо представили и начине презентације. Правили смо научне експонате који још никада нису виђени код нас, а прави хит је био када смо 2008. године у Кнез Михаилову улицу поставили велику Ејмсову собу као најаву Фестивала науке.
На који начин обављате одабир учесника?
Ана Петровић: Фестивал науке расписује конкурс за учеснике. Ове године смо имали 80 пријава. Морали смо да одбијемо 20 заинтересованих за учешће. Одабир се прави на основу процене квалитета презентације. Битно је колико се експеримената уживо изводи, колико интеракције има с посетиоцима, која се тема представља. Затим с одабранима радимо на продукцији и представљању њихових идеја. То је дуготрајан процес који на крају доведе до презентације на самом Фестивалу.
С којим организацијама и институцијама све сарађујете?
Ана Петровић: Учесници Фестивала науке су факултети и научни институти, основне и средње школе и организације за промоцију науке и образовања. На овогодишњем Фестивалу науке је учествовало 15 факултета сa 35 катедри, 13 основних и средњих школа, 20 института и истраживачких организација, МУП Србије и 6 екипа гостију из иностранства (Шведска, Пољска, Чешка, Аустралија, Естонија и Словенија).
Имали смо 40 поставки у главној фестивалској зони, 7 у зони за најмлађе, 11 у Експертинејџери зони и 8 програма на Научнофантастичној бини.
Суштина Фестивала науке је и афирмисање младих научника, истраживача. Овде причамо о младима који су на фестивалу први пут добили публику, испричали своју причу, стали на бину, произвели научни експонат о коме су дуго маштали… То им се много допало и постали су прави научни комуникатори. Заволели су овај посао и раде га данас код нас и широм света. Дали смо им простор, сцену и алате за научну комуникацију.
С друге стране, с обзиром на то да овај посао радимо већ 17 година, долазимо у прилику да прекопута нас седне неко с факултета или из научне институције и каже нам да је управо захваљујући Фестивалу науке одлучио да одабере научну каријеру.
Те 2007. године, када смо почели, у јавности није постојао појам научни комуникатор. Данас сте навикнути на њега. То су све деца Фестивала науке и на њих смо веома поносни.
Бавите се популаризацијом науке. На које све начине то чините?
Ана Петровић: Током година смо организовали 17 Фестивала науке, 4 Ноћи истраживача, имали смо прву изложбу код нас која је повезивала науку с уметношћу, организовали смо радионице за научне комуникаторе, а пре короне смо већ 4 године имали први центар за промоцију науке за децу, Феномен.
Научили смо да наука стоји иза већине ствари које су око нас и да је наша мисија да то константно потенцирамо на све начине који су нам доступни. Морамо да скрећемо пажњу на посвећене, паметне, висококвалификоване људе који се труде да буду у току с најновијим светским трендовима и који верују у своја истраживања, којима могу да побољшају животе свих нас. Морамо да својим радом константно подсећамо да ће улагање у науку и развој, у образовање нових кадрова, помоћи да се дугорочно ојача привреда и корпоративна клима у Србији.
Коме је све намењен Фестивал науке и ко су ваши главни посетиоци?
Ана Петровић: У суштини је популаризација науке намењена свима. Свима који су радознали, жељни нових знања, идеја и проналазака. Сви ће наћи своју зону интересовања на Фестивалу, то је потпуно сигурно, међутим, Фестивал је најпопуларнији међу децом школског узраста пошто на њему могу видети и доживети оно с чиме се срећу у свакодневном школском градиву. Фестивал науке је, такође, место сусрета људи са сличним интересовањима. Око 800 научних комуникатора је учествовало на овогодишњем Фестивалу. Они сви имају прилику да поразговарају, размене искуства и можда започну неке заједничке пројекте.
Какви су ваши планови за даље? Да ли планирате проширење активности?
Ана Петровић: Поред Фестивала науке, организујемо и Научни пикник, сваке године у мају. Ово је манифестација сличног формата, на отвореном, с већим акцентом на екологију и одрживу будућност. Ово је, такође, веома посећена манифестација.
Међутим, обе ове манифестације некако сваке године почињу из почетка, а делује да је будућност све неизвеснија, посебно ако узмемо у обзир да је све мање компанија које верују у улагање у науку, образовање и младе кадрове. Ово улагање јесте без конкретног поврата средстава, али то не би смело да се доводи у питање. Улагања у науку, образовање и културу морају бити нешто што се подразумева иако доносе корист на дуже стазе. Ми гајимо младе заинтересоване за науку и подстичемо их да изаберу један тежи пут у образовању. Од њих се очекује да једнога дана постану лидери и реше глобалне проблеме. Ко уме и сме да процени вредност ове трансакције?
Исто као што помажемо младима да разумеју и заволе науку, морамо доносиоце одлука натерати да њихове одлуке буду утемељене на науци и да схвате значај учешћа научника у јавном простору. То је можда део у коме је Фестивал до сада подбацио и на томе бисмо морали посебно да радимо.
С друге стране, Фестивал има капацитет, искуство и ресурсе да прошири програм, простор и трајање. Пре пандемије је био у три хале и трајао је четири дана, али је све питање могућности. Ми се надамо најбољем.
Ваш сајт се налази на .rs домену. Зашто сте одабрали баш .rs домен?
Ана Петровић: Међу првима смо се регистровали на .rs домену. И Ноћ музеја и Фестивал науке су једне од највећих манифестација у региону и било је логично да одмах добију .rs обележје. Сећам се добро те године када је .rs домен настао. Били смо поносни.
Фото: Марко Рисовић и Марко Ђоковић
