Postoji mnogo definicija brenda, ali u svakoj od njih se podrazumeva da brend ima izgrađen svoj identitet, nešto što ga razlikuje od drugih, po čemu je prepoznatljiv u vremenu i prostoru. A ono što brend određuje na internetu, što je istovremeno globalno jedinstveno i nepromenljivo u vremenu je – naziv internet domena. Ne postoje dva ista naziva domena na internetu. I ne postoje dva vlasnika jednog domena.
Sve dok je naziv domena registrovan za potrebe brenda, on ga jednoznačno određuje na internetu.
Naziv domena definiše dve najvažnije internet adrese na kojima se brend može naći – veb adresu, na kojoj je lociran sajt, i adresu elektronske pošte, sa koje komunicira sa celim svetom. Globalna jedinstvenost svakog naziva internet domena čini i te dve vrlo bitne adrese globalno jedinstvenim. A time i sam brend.
Zašto kažete „moje“, a mislite na tuđe?
Oni koji misle da je to što imaju na društvenim mrežama njihovo – duboko se varaju. Svako ko poveruje da je nešto na adresi facebook.com njegovo, neka proveri ko je vlasnik tog naziva domena. Jer, vlasnik naziva domena je i vlasnik onog što je na njemu.
Svaka društvena mreža ima svog vlasnika, koji u svakom trenutku može da promeni uslove korišćenja i da, zbog toga, ponosni „vlasnik“ fan stranice ostane bez ičega na internetu. NJegovo prisustvo na globalnoj mreži zavisi od dobre volje vlasnika društvene mreže, koji samo jednim potezom može da obesmisli sve što je do tad taj brend uložio u svoje internet postojanje.
Samo posedovanje sopstvenog internet sajta, na sopstvenom nazivu internet domena, garantuje trajno internet prisustvo. Ono što je na Fejsbuku privatno je vlasništvo nekog drugog. Fejsbuk, kao i ostale društvene mreže, predstavlja koristan kanal za različite vidove komunikacije i za to ga treba koristiti, ali ne i kao osnovnu internet lokaciju jednog brenda.
Kada ima svoj sajt, na svom domenu, brend je taj koji određuje sva pravila, polaže prava na sve sadržaje i zadržava za sebe sve dolazne informacije. I to niko drugi ne može da promeni, jer su naziv domena i sajt njegovi. Sve ostale opcije su samo privid – bez vlastitog naziva domena brendovi su „internet podstanari” i lako mogu da ostanu bez svega i postanu „internet beskućnici”. A brend teško može da bude brend ako ne postoji na internetu.
Ne zaboravite adresu svoje e-pošte
Preko adrese svoje e-pošte firma komunicira sa celim svetom, a (pre)često se zaboravlja da uopšte nije svejedno kako ta adresa izgleda. Naziv internet domena može da sadrži naziv brenda Yahoo, brenda Google, vašeg trenutnog internet provajdera, ili – vašeg brenda. Postoji više dobrih razloga zašto adresa e-pošte treba da sadrži naziv vašeg brenda, odnosno da bude na vašem nazivu domena.
Osnovni razlog se tiče vlasništva. Korišćenje e-pošte na tuđem domenu nosi određene rizike. Šta ako vlasnik domena za koji ste vezali adresu svoje e-pošte prestane da postoji? Ako je u pitanju vaš internet provajder, taj scenario je sasvim realan. Ili pružalac usluge promeni pravila korišćenja i vi, iz nekog razloga, ne možete da nastavite da koristite tu „svoju“ e-poštu. Ili promeni domen na kom svojim korisnicima daje besplatne adrese e-pošte – pružalac usluge je isti, ali domen nije, i adrese „vaše“ e-pošte na starom domenu više ne postoje (već je zabeležen takav slučaj sa jednim od srpskih internet provajdera).
Vi, jednostavno, nemate uticaja na to šta neko drugi radi sa svojim nazivom domena i vrlo je nezahvalno svu svoju komunikaciju, svo poslovanje i svoj brend, vezivati za nešto nepredvidivo, nešto što uopšte ne zavisi od vas. Mnogo je bolje (kao i sa sajtom) biti svoj na svome (domenu).
Jedan od razloga je i kredibilitet – kome će potencijalni partner ili kupac pre verovati – nekome ko se javlja sa besplatne adrese, koju može da ima bilo ko, ili nekome ko se javlja sa adrese koju može da ima samo vrlo ograničen broj ljudi? I zašto bi se utapali u mnoštvu (procenjuje se da Gmail ima preko milijardu korisnika), kad možete da se izdvojite? Koji to brend želi da bude samo „jedan od mnogih“, a može da bude jedinstven (bar iz ugla interneta)?
Konačno, zašto bi u svakodnevnoj komunikaciji, kad god koristite svoju e-poštu, reklamirali Google, Yahoo ili svog provajdera, kad možete svoj brend? Svaki put kada neko dobije e-poštu od vas, na vašem nazivu domena, videće naziv vašeg brenda i veća je šansa da će mu on ostati u sećanju. Zašto ne biste iskoristili takvu šansu?
A onda, ta adresa e-pošte je i na vizit-kartama, kao i na mnogim vašim promotivnim i korporativnim materijalima – svemu onom putem čega vaš brend komunicira u oflajn svetu. Onom svetu u kom žive i rade svi vaši potencijalni partneri i kupci. Kad nisu na netu.
Brend iz ugla Gugla
Pravilno prisustvo na internetu je jako bitno za pozicioniranje vašeg brenda na Guglu. Zašto baš na Guglu? Zato što se, po nekim statistikama, 98% svih pretraga u Srbiji obavlja preko Gugla, što znači da će vas svi oni koji nešto traže na internetu videti upravo onako kako vas Gugl vidi. A vaša je želja da sve one koji traže usluge i proizvode slične vašim Gugl dovede baš na vaš sajt, zar ne?
U brendiranju je vrlo bitno vezati određene asocijacije za brend, a pošto pričamo o brendu na internetu, pojmovi koji treba da asociraju na brend su – ključne reči. Izuzetno je važno da se određene, vama bitne ključne reči, vežu za vaš brend, jer će se u pretrazi određenih pojmova kao rezultat pojavljivati linkovi na one brendove koje Gugl poveže sa tim ključnim rečima. A kad vama bitne ključne reči Gugl traži na vama bitnoj veb lokaciji – vašem sajtu, prvo će ih potražiti u vašoj veb adresi, u vašem nazivu domena.
Među nekim korisnicima interneta u Srbiji postoji predrasuda da Gugl uvek i svuda forsira domene kao što su .COM, .ORG, .NET i slični, što već godinama nije tačno. Naime, kako je Gugl posvećen tome da u pretragama prikazuje najrelevantnije informacije onima koji ih traže, već godinama je usredsređen na lokalne pretrage u kojima favorizuje lokalne nacionalne domene, što i ljudi iz samog Gugla jasno ističu. Samim tim se lokalni nacionalni domeni (.RS u Srbiji, .FR u Francuskoj, .DE u Nemačkoj...) vide bolje u lokalnim pretragama, dok se van nacionalne teritorije vide isto kao bilo koji generički domen. Generički domen, sam po sebi, u pretragama nema nikakvu prednost u odnosu na nacionalne domene.
Ovih činjenica su svesni i svi najveći svetski brendovi koji su prisutni u Srbiji – od Koka-Kole i MekDonaldsa, preko pivskih i automobilskih, do sportskih brendova, svi su prisutni i na srpskim internet domenima. Svaki od njih ima svoj srpski veb sajt na .RS domenu, sa lokalnom ponudom, na lokalnom jeziku i pismu, sa cenama izraženim u lakalnoj valuti, prilagođenim lokalnoj kupovnoj moći i specijalnom ponudama usklađenim sa lokalnim praznicima. Konačno, i sam Gugl je prisutan na .RS domenu. I pretražuje u lokalu.
Praktični saveti za kreiranje internet identiteta brenda
Topla je preporuka da se naziv domena registruje odmah čim se pojavi ideja za posao, projekat, kampanju... Ako ideja ne zavređuje jedan naziv domena, verovatno ne zavređuje ni razradu, a već razrađenu ideju je mnogo teže realizovati ako odgovarajući naziv domena više nije slobodan.
O registrovanom nazivu treba brinuti i redovno obnavljati registraciju, jer naziv domena se ne registruje „zauvek“, već na određeni rok. Redovnim obnavljanjem registracije taj rok može da bude praktično neograničen. Međutim, ako registracija istekne, i vaš naziv domena registruje neko drugi, na njemu se mogu naći razni nepoželjni sadržaji – od neistinitih, preko falsifikovanih, do pornografskih. To nijedan brend sebi ne želi, a takav scenario nije teško sprečiti. Takođe, vodite računa o tome na koga je naziv domena registrovan – na fizičko ili pravno lice. Pri čemu to pravno lice nikako ne bi smela da bude agencija koja je u vaše ime izvršila registraciju naziva domena, već samo i isključivo kompanija koja je vlasnik brenda.
Kako se posao širi i raste broj prepoznatljivih proizvoda i usluga, potencijalnih ili već izgrađenih brendova, treba da raste i broj registrovanih naziva domena. Svaki brend treba da ima svoj domen, da bi na njemu bio vaš sadržaj. Ako ih vi ne registrujete, neko drugi hoće, i na njih će postaviti svoj sadržaj, o vašim brendovima, koji sigurno neće biti afirmativan. A to ne želite. U stvari, preporučljivo je da registrujete sve nazive domena u kojima figuriraju vama bitni pojmovi (ključne reči), koji asociraju na vaše poslovanje i vaše brendove. Time se štitite od neprijatnih onlajn iznenađenja.
Praksa je pokazala da naziv internet domena ne treba da ima više od 20 znakova, a da treba voditi računa i o tome da bude što kraći, da se lako pamti, da bude prepoznatljiv i jednoznačan (da se ne bi pobrkao sa nekim drugim koji se isto izgovara, ali se drugačije piše).
Veza između žiga i naziva domena
Registracijom žiga ne rezervišete naziv domena, niti registracijom naziva domena štitite brend van interneta. Registracija žiga i registracija naziva domena su dve potpuno odvojene aktivnosti, ali bi, za dobro brenda, trebalo da budu usklađene, da bi se brend zaštitio i na tržištu (u prometu roba i usluga) i na internetu.
Nazivi internet domena se registruju po pravilu „prvi u vremenu, jači u pravu“ (ili kako bi to naš narod rekao „ko ga prvi registruje – njegov je“) i zato, ako ga ne registrujete na vreme, može se desiti da neko pre vas registruje naziv internet domena koji je istovetan ili sličan vašem brendu. A onda za vaš brend mogu nastati nepotrebne (i skupe) komplikacije.
Par saveta za kraj
- Izaberite domen prema tržištu na kom želite da budete prisutni
- Ne vezujte svoje sadržaje za tuđe sajtove
- Ne vezujte adresu svoje e-pošte za tuđe nazive domena
- Štitite i proizvodne brendove, ne samo korporativni
- Registrujte nazive domena čak i ako vam nisu odmah potrebni
