Подаци су роба чија вредност све више и све брже расте. Вредност података којима располажу платформе које свакодневно „бесплатно“ користимо је енормна, процењује се на чак 8% укупног европског бруто националног дохотка. Подаци су гориво модерног маркетинга, али важно је направити разлику између података, као сировог материјала, и увида до којих захваљујући њима долазимо, а увиди су оно што води иновацији. Увиди су ракетно гориво маркетинга рекао је током прошлог pitajte.rs вебинара, Лазар Џамић, бренд и креативни стратег.
Лазар је објаснио да није сваки податак увид, али сваки увид јесте податак. Сваки увид има три карактеристике - мора да буде кредибилан, мора да има карактер новитета и мора да има практичну вредност, да нам омогућава неко решење, побољшање или оптимизацију. Увиди су супер-подаци захваљујући којима боље радимо маркетинг, закључио је Лазар.
Напоменуо је да смо потопљени у „супу податка“, и као маркетари и као корисници коју пружају податке, међутим, више од 85% свих података је неструктуирано. За сврсисходну употребу података потребно да буду структуирани, а за рад са подацима потребно је много више од пуке аналитике - тзв. SCV (single customer view) интеграција и повезивање података је од кључног значаја за адекватну употребу података.
Податке, тако да заправо могу да пруже вредне увиде на основу који се планирају активности, можемо посматрати кроз "девет корпи података" које се користе у маркетингу:
- Социјална демографија (social demografics & lifestage): одговара на питање „ко су они“, по старости, по томе где се налазе, по полу, образовању, запослењу, у погледу породичног и каријериног пута.
- Животни стил (lifestyle): како посматрана публика живи и конзумира производе, услуге, медије, да ли путује и бави се спортом, какву храну и културне садржаје конзумира, има ли кућне љубимце.
- Психогафија – говори о ставовима према окружењу, друштву, животу, бренду, говори о вредностима и мотивацијама које их воде.
- Технографија – однос према технологијама, које дигиталне канале користе или које не желе да користе из бројних разлога.
- Реакције на наше кампање – да ли реагују или не реагују, покушавамо да сазнамо зашто је нека група реаговала или зашто никад није реаговала ни на који начин.
- Трансакциони подаци – агрегатно показују шта се купује, када се купује, ствара се слика о потрошачким животним стиловима. Овакви подаци су још моћнији ако фирма може да анонимизовано прати индивидуалне потрошаче (loyalty картице су таква врста средства, она чак индивидуализују потребе потрошача и њихов животни стил).
- Бихејвиорални подаци – како се публика понаша према нашим садржајима? Овакве податке разумемо и пратимо кроз посете страницама, секцијама, колико дуго гледају видео, како реагују на који садржај…
- Наклоност компанији (sentiment monitoring) – како о компанији или брендовима наши купци говоре на друштвеним мрежама, какве утиске пишу…
- Контакт подаци и привилегије – подаци које легално прикупљамо уз сагласност купца (сами бирају и диктирају како са њима да комуницирамо).
Током вебинара Лазар је говорио и о значају развоја сопствених канала комуникације и прављења сопствених база података до којих се долази разменом вредности (value exchange).
Дотакао се и основа сегментације – принципа и облика сегментације потрошача, и нагласио значај сегментације порука према интересовању сегментираних публика. Говорио је о три основна типа сегментације према архетиповима, према медијима и према персонама.
Преузмите презентацију Лазара Џамића са pitajte.rs вебинара.
Лазар је одговарао на питања публике, а нека од тих питања су:
- Како изгледа развој каријере некога ко има добру позицију у домену обраде података у маркетингу (у свету и код нас)? Како се стиче искуство у овој области?
- Које методе се користе за прикупљање и обраду података?
- Која је улога big data у прикупљању и обради података?
- Какав је потенцијал употребе података за мала и средња предузећа?
Снимак pitajte.rs вебинара Лазара Џамића „Подаци у маркетингу: шта, зашто и како“ можете погледати на линку.
