Podaci su roba čija vrednost sve više i sve brže raste. Vrednost podataka kojima raspolažu platforme koje svakodnevno „besplatno“ koristimo je enormna, procenjuje se na čak 8% ukupnog evropskog bruto nacionalnog dohotka. Podaci su gorivo modernog marketinga, ali važno je napraviti razliku između podataka, kao sirovog materijala, i uvida do kojih zahvaljujući njima dolazimo, a uvidi su ono što vodi inovaciji. Uvidi su raketno gorivo marketinga rekao je tokom prošlog pitajte.rs vebinara, Lazar Džamić, brend i kreativni strateg.
Lazar je objasnio da nije svaki podatak uvid, ali svaki uvid jeste podatak. Svaki uvid ima tri karakteristike - mora da bude kredibilan, mora da ima karakter noviteta i mora da ima praktičnu vrednost, da nam omogućava neko rešenje, poboljšanje ili optimizaciju. Uvidi su super-podaci zahvaljujući kojima bolje radimo marketing, zaključio je Lazar.
Napomenuo je da smo potopljeni u „supu podatka“, i kao marketari i kao korisnici koju pružaju podatke, međutim, više od 85% svih podataka je nestruktuirano. Za svrsishodnu upotrebu podataka potrebno da budu struktuirani, a za rad sa podacima potrebno je mnogo više od puke analitike - tzv. SCV (single customer view) integracija i povezivanje podataka je od ključnog značaja za adekvatnu upotrebu podataka.
Podatke, tako da zapravo mogu da pruže vredne uvide na osnovu koji se planiraju aktivnosti, možemo posmatrati kroz "devet korpi podataka" koje se koriste u marketingu:
- Socijalna demografija (social demografics & lifestage): odgovara na pitanje „ko su oni“, po starosti, po tome gde se nalaze, po polu, obrazovanju, zaposlenju, u pogledu porodičnog i karijerinog puta.
- Životni stil (lifestyle): kako posmatrana publika živi i konzumira proizvode, usluge, medije, da li putuje i bavi se sportom, kakvu hranu i kulturne sadržaje konzumira, ima li kućne ljubimce.
- Psihogafija – govori o stavovima prema okruženju, društvu, životu, brendu, govori o vrednostima i motivacijama koje ih vode.
- Tehnografija – odnos prema tehnologijama, koje digitalne kanale koriste ili koje ne žele da koriste iz brojnih razloga.
- Reakcije na naše kampanje – da li reaguju ili ne reaguju, pokušavamo da saznamo zašto je neka grupa reagovala ili zašto nikad nije reagovala ni na koji način.
- Transakcioni podaci – agregatno pokazuju šta se kupuje, kada se kupuje, stvara se slika o potrošačkim životnim stilovima. Ovakvi podaci su još moćniji ako firma može da anonimizovano prati individualne potrošače (loyalty kartice su takva vrsta sredstva, ona čak individualizuju potrebe potrošača i njihov životni stil).
- Bihejvioralni podaci – kako se publika ponaša prema našim sadržajima? Ovakve podatke razumemo i pratimo kroz posete stranicama, sekcijama, koliko dugo gledaju video, kako reaguju na koji sadržaj…
- Naklonost kompaniji (sentiment monitoring) – kako o kompaniji ili brendovima naši kupci govore na društvenim mrežama, kakve utiske pišu…
- Kontakt podaci i privilegije – podaci koje legalno prikupljamo uz saglasnost kupca (sami biraju i diktiraju kako sa njima da komuniciramo).
Tokom vebinara Lazar je govorio i o značaju razvoja sopstvenih kanala komunikacije i pravljenja sopstvenih baza podataka do kojih se dolazi razmenom vrednosti (value exchange).
Dotakao se i osnova segmentacije – principa i oblika segmentacije potrošača, i naglasio značaj segmentacije poruka prema interesovanju segmentiranih publika. Govorio je o tri osnovna tipa segmentacije prema arhetipovima, prema medijima i prema personama.
Preuzmite prezentaciju Lazara Džamića sa pitajte.rs vebinara.
Lazar je odgovarao na pitanja publike, a neka od tih pitanja su:
- Kako izgleda razvoj karijere nekoga ko ima dobru poziciju u domenu obrade podataka u marketingu (u svetu i kod nas)? Kako se stiče iskustvo u ovoj oblasti?
- Koje metode se koriste za prikupljanje i obradu podataka?
- Koja je uloga big data u prikupljanju i obradi podataka?
- Kakav je potencijal upotrebe podataka za mala i srednja preduzeća?
Snimak pitajte.rs vebinara Lazara Džamića „Podaci u marketingu: šta, zašto i kako“ možete pogledati na linku.