У таквој подели послова, власници и/или уредници сајта ангажују писце (за њих се усталио термин копирајтер) који га „пуне” садржајем од којег се очекује неколико ствари:
- да буде занимљив за читање
- да поспеши пласман сајта на претраживачима
- да наведе посетиоце да предузму одређену акцију (најчешће куповину)
Добар писац умеће да сачини писани материјал који одговара овим захтевима, али само ако се испуне одређени предуслови који не зависе од њега, већ од особа које су га унајмиле.
С тим у вези, а у складу са личним и емпиријским искуством колега, навели бисмо 6 ствари које никако не би требало да тражите од копирајтера уколико желите оптимални крајњи резултат због којег је сајт и направљен.
Не будите недоречени и нејасни при давању задатака писцу (copywriting assignment)
Давање штурих, двосмислених, нејасних задатака који су подложни слободном тумачењу од стране писца се веома ретко заврши добро.
Примера је готово безброј: нисте уобличили тачну тему, изоставили сте да саопштите барем оквирну структуру текста, нисте јасно навели коме се треба обратити, који је циљ креирања садржаја…
Да би копирајтери свој посао урадили како треба, морате им јасно и што детаљније поставити пројектни задатак, где је најбитније да они схвате зашто пишу одређени текст и коме.
Будите уверени да ће вам бити захвални ако им до танчина објасните своје захтеве, идеје и укупну визију у вези са садржајем. А и у вашем је интересу – бићете задовољнији оним што је написано.
Посебно да напоменемо – очекивања да ће писац добро укомпоновати оно што ни вама самима није најјасније поготово су неутемељена и потпадају под оно „не знам шта сам тачно хтео, али ми се резултат не допада”.
Не тражите од копирајтера да пише о нечему у шта се апсолутно не разуме
Писци су по правилу људи који имају врло релевантна искуства из одређених области и који о томе умеју да сроче квалитетну причу.
Копирајтинг је, међутим, и занат – многи писци пишу о разнородним темама јер умеју да се добро спреме, обављајући темељно истраживање о теми коју слабије познају.
Али, ако им задате да пишу о нечему у шта се нимало не разумеју, може се одвити пар лоших сценарија.
Први је тај да писац прихвати ангажман и саставља ваљан текст, али му припрема (учење) одузима превише времена. Наруџбина упада у доцњу, рађа се фрустрација на обе стране: наручилац је незадовољан због кашњења, писац негодује јер улаже превише труда и времена за договорен хонорар.
Други сценарио: текст је лош, захтева темељне измене – фрустрације се сада испољавају по свим аспектима посла јер сви губе време и новац: што због лошег квалитета садржаја, што због пробијања рокова.
Ако немате на располагању копирајтера који се довољно разуме у одређену тематику, боље је да ангажујете неког другог.
Тиме нећете изневерити оне с којима стално сарађујете. Штавише, биће вам захвални што не морају да се уплићу у оно што им је апсолутна непознаница (а вероватно и у област коју нису ни заинтересовани да упознају).
Истраживање кључних речи и SЕО оптимизација се не подразумевају
Постоје копирајтери који могу одлично да направе припрему за само писање у виду истраживања кључних речи, а у циљу што вишег пласмана на претраживачима. Међутим, ма шта мислили – то није њихов основни посао.
Приликом наручивања посла, морате се са писцем експлицитно договорити око тога.
Једноставно, ништа се не подразумева. Уколико се нисте о томе сагласили не можете му замерити што то није урадио како треба или није урадио уопште.
Један од могућих метода рада је такав да особа задужена за промоцију сајта уради оријентационо, прелиминарно истраживање жељене теме, пошаље исцрпна упутства писцу, који потом све обради детаљно и на основу тако припремљене подлоге напише текст.
Копирајтер не може бити сам свој уредник
Баш као што новинар не може да буде свој уредник, то не може ни копирајтер. Њему су потребни вођство и интеракција од почетка до краја процеса писања. Он тражи да га водите кроз креативни ток задатка, да га усмеравате, коригујете и дајете мишљења и сугестије. То се никако не сме сврставати у било какво ниподаштавање копирајтера. У питању је особа која врши тачно одређену врсту посла и тај посао није уреднички.
Ако сами не поседујете капацитете за уредништво, слободно ангажујте спољне стручњаке.
Копирајтер не може бити сам свој лектор (ни коректор)
Копирајтер је по правилу врло писмена особа која добро познаје језик и граматичка правила. Па ипак, постоји једна врста „слепила” за грешке које сам направи током писања. Неке од њих су тешко исправљиве јер су резултат лоше усвојених норми, а неке су једноставно лапсуси које писац није у стању да изолује и исправи.
Лекторисање је сегмент на коме се скоро увек штеди, а за разумну суму новца можете унајмити лектора и добити максимално професионалан текст.
Не будите ситничави где нема потребе за тим
Тешко да ће вам писац испоручити иједан текст који не захтева ама баш никакву исправку. Негде ће бити потребне мање корекције у виду измене неких речи, негде делова реченица, а негде ће се употребом синонима постићи бољи резултат.
Уобичајена пракса је да се такве ситнице обележе и цео текст врати копирајтеру на дораду.
Труд уложен у бележење минорних (граматичких, правописних) исправки и њихово слање аутору неретко је далеко већи него да сте их сами изменили. Брже ће и боље бити да их сами исправите него да чекате да он то уради (а и питаће се зашто то нисте учинили кад је то толико једноставније).
На истом задатку
Колико год да вас је у тиму који се бави одређеним сајтом, ваш крајњи задатак је идентичан – његова што већа посећеност и што бољи пласман на претраживачу.
Однос који будете успоставили са писцима је један од кључних елемената успеха. Тај однос би требало да карактерише јасна подела послова, изостанак било каквог подразумевања ствари које нису договорене и изостанак нереалних очекивања да копирајтери обављају послове које не познају нити су за њих плаћени.
