Савремене комуникационе технологије засноване су на примени патената Николе Тесле, највећег светског и српског научника, рођеног 10. јула 1856. Његов чувени Ворденклиф торањ и лабораторија на Лонг Ајленду, саграђени, али и уништени, почетком 20. века, требало је да буду зачетак нечега што би могло да се назове „аналогни Интернет“.
Суштину своје визије бежичног преноса Никола Тесла је прво најавио у пројекту "Светски систем" из 1900. Говорећи ондашњим техничким речником, описао је у 12 тачака оно што се данас зове бежични Интернет, мобилна телефонија и GPS. У аутобиографији "Моји изуми" (My Inventions, 1919), Тесла пише да је „Светски систем" бежичног преноса почео да комерцијализује 1900. и објашњава:
"Светски систем" је комбинација изумитељевих оригиналних открића у току дуготрајног периода истраживања и експериментисања. Не само што путем бежичног преноса овај систем омогућава да се тренутно и прецизно пренесе било који сигнал, порука или знак у све крајеве света, већ се исто тако успостављa веза између постојећих телеграфских, телефонских и других сигналних станица, а да при том ниуколико не мора да се мења њихова садашња опрема.
Потом је 1908. то конкретније описао у часопису "Wireless Telegraphy & Telephony", у чланку "The Future of the Wireless Art", а то његово предвиђање будућности објавио је 1909. "New York Times", и пренео часопис "Popular Mechanics" у чланку "Wireless of the future", у коме Тесла каже:
„Ускоро ће бити могуће, на пример, да пословни човек у Њујорку диктира упутства која ће се истог трена откуцана појавити у Лондону или негде другде. Моћи ће седећи за својим столом да разговара с било којим телефонским претплатником у свету. Биће потребно само ношење инструмента приступачне цене не већег од сата, који ће свом носиоцу омогућити да чује било где на мору или копну на удаљености од хиљаду миља. Моћи ће да се слуша или шаље говор или песма у најудаљеније крајеве света. На исти начин било која врста слике, цртежа или штампане ствари моћи ће да буде трансферована са једног на друго место. Милионима таквих инструмената моћи ће да се управља из једне једине станице. Тако ће бити крајње једноставно најудаљеније крајеве света држати у међусобном контакту. Песма неког великог певача, говор политичког вође, предавање научника тако ће моћи да буду пренесени публици раштрканој широм света.“
Неки произвођачи мобилних телефона указују да је Теслина визија још тада била најава паметних мобилних уређаја. Ипак, када се свеобухватније сагледа шта је Тесла писао и говорио почетком 20. века, закључак је да његове речи више говоре о технологији данашњице која обједињује све аспекте комуникације и преноса информација, а то је управо Интернет, без обзира на конкретан уређај. О томе говори и мултимедијални пројекат "Теслина визија Интернета", доступан на сајту teslinavizijainterneta.rs.
Инфографик "Теслина визија Интернета" показује на који начин је све што је Тесла поменуо у 12 тачака свог "Светског система", сваком данашњем кориснику Интернета доступно - било путем рачунара, било преко мобилног телефона. Упоредно су дате Теслине визионарске речи и старе фотографије технике из Теслиног времена - на једној страни, а на другој страни је опис информационо-комуникационих технологија данашњице чију окосницу чини управо Интернет.
Мобилна изложба "Теслина визија Интернета" је од 2012. доживела седам поставки у Београду и Новом Саду. Доступна је у облику 15 паноа и бесплатно се уступа за изложбене потребе заинтересованим институцијама. Аутор је Лазар Бошковић, рађена је у копродукцији Регистра националног интернет домена Србије, Галерије "O3one" и Музеја Николе Тесле, а дизајнер је био Душан Војнов (Orange studio). По мотивима изложбе, настала је и монодрама "Тесла и бежично умрежавање света", која говори о значају његових изума у савременом дигитализованом стилу живота. Наиме, сваки дигитални уређај на свету (рачунар, паметни телефон...), има у себи технологије засноване на Теслиним патентима, као што су логичко коло "and" и бежични пренос. Оба потичу од патента за бродић на даљинско управљање, који је Тесла приказао на језерцету у њујоршком Медисон Сквер Гардену, 1898.
