Из викенда у викенд, млади научници у оквиру радионица и курсева претварају физику, хемију и биологију у забавне предмете које клинци и клинцезе просто обожавају. Све се то одвија у просторијама Музеја науке и технике у Скендербеговој 51, где се организују и тзв. научни рођендани, који слове за прави хит међу децом, али и родитељима.
Како и када се родила идеја о МолеКулу?
Вук Јовићевић: Она вуче корене још од наших студентских дана на Физичком факултету у Београду. Наиме, када смо га ми уписивали 2009. године, одзив је био, најблаже речено, слаб – свега 40-ак кандидата. Стога, колеге и ја смо, догодине, решили да га мало популаризујемо.
Уз помоћ тадашњих професора, покренули смо студентски пројекат по имену „Физика уживо”, који је, сваког викенда, био у просторијама факултета или неке основне или средње школе и промовисао физику као науку кроз експериментални рад. Сматрали смо да је то најбољи начин да тако озбиљну материју сведемо на неки опипљив и забаван ниво и тако је представимо ученицима.
Захваљујући писању пројеката, добили смо финансирања за „Физику уживо”. Те приходе смо искористили да проширимо ову причу на нивоу земље. Тако смо наредне три године сваког викенда гостовали у неком другом граду у Србији, где смо, за ђаке, одржавали кратак фестивал физике. Резултат тога је био и те како видљив. Кад је дошло време да дипломирамо, Физички факултет је уписало 150 студената, а сам имиџ ове образовне институције се знатно поправио.
Иако смо се данас сви раштркали на различите стране, ипак смо остали у контакту. Кад је избила пандемија 2020. године, имали смо времена да се пресаберемо и општи закључак је био да нам много недостаје тај рад са децом. Због тога смо одлучили да оживимо наш заједнички пројекат, али у новом руху. Тако је рођена идеја о МолеКулу.
Како сте одабрали простор и име пројекта?
Вук Јовићевић: Годинама уназад наш факултет је спроводио различите пројекте у сарадњи са Музејом науке и технике и, искрено, нисмо могли да замислимо боље место од ове установе за бављење оваквим видом науке. Једноставно, простор Музеја науке и технике је био као кројен за нас.
Што се тиче имена, страховали смо да би, ако поново употребимо назив „Физика уживо”, људи побегли главом без обзира. Мој предлог је био да се зове „Мала кућна лабораторија”, а онда је прсте умешао наш другар Јован, копирајтер по вокацији, прокоментарисавши да име треба да буде кратко, кул и везано за науку. И на томе је остало… Барем сам ја тако мислио док се Јован није јавио једног дана, поручујући нам да смо му „дужни” 6.000 динара пошто је купио домен molekul.rs.
Како је изгледао почетак?
Вук Јовићевић: Пошто смо договорили простор, план је био да кренемо с радом у септембру 2021. године. У међувремену, писали смо различите пројекте како бисмо обезбедили, каква-таква, средства. Нажалост, ни четвртину онога што смо замислили нисмо успели да остваримо.
Игром случаја, најаву МолеКула смо обелоданили у емисији на РТС-у у јуну. Чим смо завршили са гостовањем, телефони су нам се ужарили од позива. Са друге стране везе били су родитељи деце коју смо већ „одшколовали”, који су желели да нам финансијски помогну.
Захваљујући њима, али и неким написаним пројектима, прикупили смо довољно средстава за макар основне потрепштине које су нам биле неопходне како бисмо стартовали са МолеКулом у септембру.
Ко су ваши полазници?
Вук Јовићевић: То су основци и средњошколци, који су подељени по разредима. МолеКул Јуниори су ђаци I и II разреда основне школе, ђаци III и IV разреда су МолеКул Медиори, старији основци су МолеКул Сениори, док средњошколци спадају у МолеКул Нинџе.
Како долазите до нових полазника?
Вук Јовићевић: Веровали или не, али готово да не улажемо ни динара у маркетинг. Сва деца која се упишу долазе на основу препоруке и то из године у годину експоненцијално расте. Рецимо, прве школске године смо имали 40 полазника, друге године 60, а треће 80.
Такође, гледамо да што мање времена посвећујемо објавама на друштвеним мрежама, што је за многе родитеље непојмљиво јер заиста радимо невероватне ствари. Но, разлог за то је крајње прост. Желимо да дете упосли палац за спровођење експеримента, а не за свајповање клипова на, рецимо, Тиктоку.
Како изгледа наставни програм МолеКула?
Вук Јовићевић: За разлику од пројекта „Физика уживо”, колеге и ја смо се определили да проширимо поље деловања, тј. да се не своди само на физику. Зашто? Кроз рад на факултету неминовно упознате људе који попут вас размишљају и имају исте циљеве, а и вољни су да несебично деле знање из својих научних области.
Стога, од нуле смо осмислили нови концепт – сваке школске године мењамо тему, тако да дете може да похађа МолеКул наредних 20 година и никада не слуша исто предавање нити ради исти експеримент. У основи, школска година почиње у септембру и траје до прве недеље јула, те у тих 10 месеци покривамо 10 различитих области, са укупно 40 часова, односно 4 часа из сваке области. Тим областима приступамо са становишта физике, хемије, биологије, медицине, стоматологије и екологије.
Да вам боље приближим, недавно је биодиверзитет био месечна тема. Деца су на часовима биологије узроковала бактерије, а затим су их засејала у инкубатору да би добила равномерне и равноправне резултате. Кад је дошао час хемије на ред, деца су издвајала те исте бактерије и давала им антибиотике. Такве радионице, које су ограничене на 12 полазника, дословно представљају малу бомбу знања, која сваки пут „експлодира” у глави деце, и то је нешто што родитељи врло добро примећују.
Поред радионица, имате и курсеве.
Вук Јовићевић: Тако је. Приметили смо да осмаци, када им крене друго полугодиште, све ређе и ређе долазе на радионице зато што почињу да се припремају за пријемни испит. Отуда смо 2022. дошли на идеју да покренемо курсеве, где деца двапут месечно дођу на предавања и праксу и опет изађу са неким знањем у главама и прстима.
Рецимо, скоро смо имали курс по имену „Хотел за инсекте”, где су полазници морали да засуку рукаве и направе кућицу од шперплоче како би инсекти у урбаним срединама могли да преживе зиму. Супер је прошао и курс „Хемија, али не на твојој кожи”, где су деца, заједно са професорком са Фармацеутског факултета, најпре испитивала своју кожу, а потом правила креме за сваког полазника понаособ.
Какве још активности организујете?
Вук Јовићевић: Имамо „Базар који нема пазар”. То је хуманитарна манифестација у Музеју науке и технике. На њој деца праве производе, попут сапуна или предмета од глине, који се потом излажу и продају. Сав приход иде, наравно, у добротворне сврхе.
Велики хит су и научни рођендани, који представљају сушту супротност свему о чему сам до сада причао. Ту дословно пршти на све стране од науке: од руковања течним азотом ради прављења најукуснијег сладоледа, до електрицитета од 250.000 волти услед чега се буквално диже коса на глави. Притом, то није само зарад анимације деце – она, поред кеза до ушију, оду са тог рођендана са неким знањем. Ова замисао ми је синула када ме је пре неколико година сестра замолила да приредим некакав експеримент сестричини за рођендан.
Да ли имате неке радионице за „одраслу децу”?
Вук Јовићевић: Како да не. Кад год би родитељи дошли по своју децу и видели колико се они забављају, „закукали” би како и они желе да се окушају у науци. Управо због тога смо почели да, једном у неколико месеци, организујемо хуманитарне радионице за родитеље, које су потпуно бесплатне. У складу са могућностима, учесници могу да оставе прилог у кутију која је намењена за добротворне сврхе.
Да ли сте до сада имали неких значајних сарадњи?
Вук Јовићевић: Јесмо. Наиме, када се Констракта припремала за наступ на Евровизији, изјавила је како јој је испуцала кожа на рукама од употребе сапуна током проба. Баш тог месеца на радионицама смо обрађивали тему сапонификације, тј. обрађивали смо процес израде сапуна.
С нашег Инстаграм профила послали смо јој поруку, поручивши да бисмо желели да јој поклонимо природне сапуне које су деца направила на часовима. Нисмо дуго чекали на одговор. Она је то оберучке прихватила и позвала нас да будемо њени гости у студију. То је заиста био несвакидашњи дан за наше полазнике. Међутим, није се на томе завршило – она је управо те сапунчиће користила на самој Евровизији!
Зашто сте одабрали .rs домен за свој сајт?
Вук Јовићевић: Премда је другар самоиницијативно закупио .rs домен, као што сам већ споменуо, сви смо сложни да пројекат МолеКул нема „ноге” и да може постојати само у просторијама Музеја науке и технике, односно у земљи Србији. Ми желимо да радимо оно што волимо у нашој домовини и то је суштина читаве приче.
