Iz vikenda u vikend, mladi naučnici u okviru radionica i kurseva pretvaraju fiziku, hemiju i biologiju u zabavne predmete koje klinci i klinceze prosto obožavaju. Sve se to odvija u prostorijama Muzeja nauke i tehnike u Skenderbegovoj 51, gde se organizuju i tzv. naučni rođendani, koji slove za pravi hit među decom, ali i roditeljima.
Kako i kada se rodila ideja o MoleKulu?
Vuk Jovićević: Ona vuče korene još od naših studentskih dana na Fizičkom fakultetu u Beogradu. Naime, kada smo ga mi upisivali 2009. godine, odziv je bio, najblaže rečeno, slab – svega 40-ak kandidata. Stoga, kolege i ja smo, dogodine, rešili da ga malo popularizujemo.
Uz pomoć tadašnjih profesora, pokrenuli smo studentski projekat po imenu „Fizika uživo”, koji je, svakog vikenda, bio u prostorijama fakulteta ili neke osnovne ili srednje škole i promovisao fiziku kao nauku kroz eksperimentalni rad. Smatrali smo da je to najbolji način da tako ozbiljnu materiju svedemo na neki opipljiv i zabavan nivo i tako je predstavimo učenicima.
Zahvaljujući pisanju projekata, dobili smo finansiranja za „Fiziku uživo”. Te prihode smo iskoristili da proširimo ovu priču na nivou zemlje. Tako smo naredne tri godine svakog vikenda gostovali u nekom drugom gradu u Srbiji, gde smo, za đake, održavali kratak festival fizike. Rezultat toga je bio i te kako vidljiv. Kad je došlo vreme da diplomiramo, Fizički fakultet je upisalo 150 studenata, a sam imidž ove obrazovne institucije se znatno popravio.
Iako smo se danas svi raštrkali na različite strane, ipak smo ostali u kontaktu. Kad je izbila pandemija 2020. godine, imali smo vremena da se presaberemo i opšti zaključak je bio da nam mnogo nedostaje taj rad sa decom. Zbog toga smo odlučili da oživimo naš zajednički projekat, ali u novom ruhu. Tako je rođena ideja o MoleKulu.
Kako ste odabrali prostor i ime projekta?
Vuk Jovićević: Godinama unazad naš fakultet je sprovodio različite projekte u saradnji sa Muzejom nauke i tehnike i, iskreno, nismo mogli da zamislimo bolje mesto od ove ustanove za bavljenje ovakvim vidom nauke. Jednostavno, prostor Muzeja nauke i tehnike je bio kao krojen za nas.
Što se tiče imena, strahovali smo da bi, ako ponovo upotrebimo naziv „Fizika uživo”, ljudi pobegli glavom bez obzira. Moj predlog je bio da se zove „Mala kućna laboratorija”, a onda je prste umešao naš drugar Jovan, kopirajter po vokaciji, prokomentarisavši da ime treba da bude kratko, kul i vezano za nauku. I na tome je ostalo… Barem sam ja tako mislio dok se Jovan nije javio jednog dana, poručujući nam da smo mu „dužni” 6.000 dinara pošto je kupio domen molekul.rs.
Kako je izgledao početak?
Vuk Jovićević: Pošto smo dogovorili prostor, plan je bio da krenemo s radom u septembru 2021. godine. U međuvremenu, pisali smo različite projekte kako bismo obezbedili, kakva-takva, sredstva. Nažalost, ni četvrtinu onoga što smo zamislili nismo uspeli da ostvarimo.
Igrom slučaja, najavu MoleKula smo obelodanili u emisiji na RTS-u u junu. Čim smo završili sa gostovanjem, telefoni su nam se užarili od poziva. Sa druge strane veze bili su roditelji dece koju smo već „odškolovali”, koji su želeli da nam finansijski pomognu.
Zahvaljujući njima, ali i nekim napisanim projektima, prikupili smo dovoljno sredstava za makar osnovne potrepštine koje su nam bile neophodne kako bismo startovali sa MoleKulom u septembru.
Ko su vaši polaznici?
Vuk Jovićević: To su osnovci i srednjoškolci, koji su podeljeni po razredima. MoleKul Juniori su đaci I i II razreda osnovne škole, đaci III i IV razreda su MoleKul Mediori, stariji osnovci su MoleKul Seniori, dok srednjoškolci spadaju u MoleKul Nindže.
Kako dolazite do novih polaznika?
Vuk Jovićević: Verovali ili ne, ali gotovo da ne ulažemo ni dinara u marketing. Sva deca koja se upišu dolaze na osnovu preporuke i to iz godine u godinu eksponencijalno raste. Recimo, prve školske godine smo imali 40 polaznika, druge godine 60, a treće 80.
Takođe, gledamo da što manje vremena posvećujemo objavama na društvenim mrežama, što je za mnoge roditelje nepojmljivo jer zaista radimo neverovatne stvari. No, razlog za to je krajnje prost. Želimo da dete uposli palac za sprovođenje eksperimenta, a ne za svajpovanje klipova na, recimo, Tiktoku.
Kako izgleda nastavni program MoleKula?
Vuk Jovićević: Za razliku od projekta „Fizika uživo”, kolege i ja smo se opredelili da proširimo polje delovanja, tj. da se ne svodi samo na fiziku. Zašto? Kroz rad na fakultetu neminovno upoznate ljude koji poput vas razmišljaju i imaju iste ciljeve, a i voljni su da nesebično dele znanje iz svojih naučnih oblasti.
Stoga, od nule smo osmislili novi koncept – svake školske godine menjamo temu, tako da dete može da pohađa MoleKul narednih 20 godina i nikada ne sluša isto predavanje niti radi isti eksperiment. U osnovi, školska godina počinje u septembru i traje do prve nedelje jula, te u tih 10 meseci pokrivamo 10 različitih oblasti, sa ukupno 40 časova, odnosno 4 časa iz svake oblasti. Tim oblastima pristupamo sa stanovišta fizike, hemije, biologije, medicine, stomatologije i ekologije.
Da vam bolje približim, nedavno je biodiverzitet bio mesečna tema. Deca su na časovima biologije uzrokovala bakterije, a zatim su ih zasejala u inkubatoru da bi dobila ravnomerne i ravnopravne rezultate. Kad je došao čas hemije na red, deca su izdvajala te iste bakterije i davala im antibiotike. Takve radionice, koje su ograničene na 12 polaznika, doslovno predstavljaju malu bombu znanja, koja svaki put „eksplodira” u glavi dece, i to je nešto što roditelji vrlo dobro primećuju.
Pored radionica, imate i kurseve.
Vuk Jovićević: Tako je. Primetili smo da osmaci, kada im krene drugo polugodište, sve ređe i ređe dolaze na radionice zato što počinju da se pripremaju za prijemni ispit. Otuda smo 2022. došli na ideju da pokrenemo kurseve, gde deca dvaput mesečno dođu na predavanja i praksu i opet izađu sa nekim znanjem u glavama i prstima.
Recimo, skoro smo imali kurs po imenu „Hotel za insekte”, gde su polaznici morali da zasuku rukave i naprave kućicu od šperploče kako bi insekti u urbanim sredinama mogli da prežive zimu. Super je prošao i kurs „Hemija, ali ne na tvojoj koži”, gde su deca, zajedno sa profesorkom sa Farmaceutskog fakulteta, najpre ispitivala svoju kožu, a potom pravila kreme za svakog polaznika ponaosob.
Kakve još aktivnosti organizujete?
Vuk Jovićević: Imamo „Bazar koji nema pazar”. To je humanitarna manifestacija u Muzeju nauke i tehnike. Na njoj deca prave proizvode, poput sapuna ili predmeta od gline, koji se potom izlažu i prodaju. Sav prihod ide, naravno, u dobrotvorne svrhe.
Veliki hit su i naučni rođendani, koji predstavljaju suštu suprotnost svemu o čemu sam do sada pričao. Tu doslovno pršti na sve strane od nauke: od rukovanja tečnim azotom radi pravljenja najukusnijeg sladoleda, do elektriciteta od 250.000 volti usled čega se bukvalno diže kosa na glavi. Pritom, to nije samo zarad animacije dece – ona, pored keza do ušiju, odu sa tog rođendana sa nekim znanjem. Ova zamisao mi je sinula kada me je pre nekoliko godina sestra zamolila da priredim nekakav eksperiment sestričini za rođendan.
Da li imate neke radionice za „odraslu decu”?
Vuk Jovićević: Kako da ne. Kad god bi roditelji došli po svoju decu i videli koliko se oni zabavljaju, „zakukali” bi kako i oni žele da se okušaju u nauci. Upravo zbog toga smo počeli da, jednom u nekoliko meseci, organizujemo humanitarne radionice za roditelje, koje su potpuno besplatne. U skladu sa mogućnostima, učesnici mogu da ostave prilog u kutiju koja je namenjena za dobrotvorne svrhe.
Da li ste do sada imali nekih značajnih saradnji?
Vuk Jovićević: Jesmo. Naime, kada se Konstrakta pripremala za nastup na Evroviziji, izjavila je kako joj je ispucala koža na rukama od upotrebe sapuna tokom proba. Baš tog meseca na radionicama smo obrađivali temu saponifikacije, tj. obrađivali smo proces izrade sapuna.
S našeg Instagram profila poslali smo joj poruku, poručivši da bismo želeli da joj poklonimo prirodne sapune koje su deca napravila na časovima. Nismo dugo čekali na odgovor. Ona je to oberučke prihvatila i pozvala nas da budemo njeni gosti u studiju. To je zaista bio nesvakidašnji dan za naše polaznike. Međutim, nije se na tome završilo – ona je upravo te sapunčiće koristila na samoj Evroviziji!
Zašto ste odabrali .rs domen za svoj sajt?
Vuk Jovićević: Premda je drugar samoinicijativno zakupio .rs domen, kao što sam već spomenuo, svi smo složni da projekat MoleKul nema „noge” i da može postojati samo u prostorijama Muzeja nauke i tehnike, odnosno u zemlji Srbiji. Mi želimo da radimo ono što volimo u našoj domovini i to je suština čitave priče.
