Реч је о билансу стања, билансу успеха и извештајима о новчаним токовима. Четири споменута извештаја, уз извештај о променама на капиталу и извештај о осталом резултату, јесу саставни део завршног рачуна у складу са Законом о рачуноводству. Али фокус је на три издвојена.
Биланс стања показује шта имамо у својини (која су наша права) и шта смо дужни. Биланс успеха показује шта смо урадили у неком временском периоду. Те информације, иако указују на финансијску структуру и профитабилност, нису довољне за детаљнију оцену финансијског здравља организације. Ниједан од ових извештаја не указује на проблеме са новчаним токовима. Профитабилност и ликвидност нису исто. Можете бити профитабилни, али неликвидни и вице верза. На пример, често можемо чути питање: „Како немамо средстава да исплатимо дивиденду, а профит нам је толики и толики?” Ту ова два извештаја допуњује извештај о новчаним токовима.
Биланс стања је одраз такозване билансне равнотеже, што, само по себи, не значи ништа. Али суштински, када схватимо да биланс стања на једној страни приказује све оно што ми као фирма имамо (новац, потраживања, залихе, машине, зграде, лого…), а на другој страни изворе свега тога. Ова прва страна се назива актива (укупна имовина), а на другој страни су све обавезе фирме оличене у пасиви. По принципу „колико пара, толико и музике”, и код фирми – она може да има онолико ствари колико има извора средстава да то покрије.
Укратко, сва имовина се дели на сталну (све оно што користимо у пословном процесу дуже од годину дана: земљиште, зграде, постројења….) и обртну (све оно што има за циљ да се „обрне” више пута током године (залихе, потраживања, готовина…). На другој страни, страни пасиве, налазе се сви извори финансирања.
Они су садржани у капиталу и у обавезама. Капитал је такође нека врста обавезе, обавезе фирме према сопственом власнику. Запамтимо, џеп фирме и џеп власника, ако говоримо о друштвима капитала, нису једно те исто, па на начин на који фирма дугује банци, тако „дугује” и власнику. Обавезе пак могу бити дугорочне (рецимо, дугорочни кредити) и краткорочне (нпр. обавезе према добављачима, запосленима, држави, краткорочни кредити), где је та линија раздвајања годину дана.
И још једном: укупан износ средстава (актива) мора бити једнак укупним изворима за њихово финансирање (пасива). Шта још треба нагласити. Биланс стања означава стање пресека, подвлачење црте у неком тренутку времена. Најчешће на крају месеца, квартала и, наравно, године. На другој страни, биланс успеха и извештај о новчаним токовима посматрамо у неком периоду времена. Већ сутрадан биланс стања биће прилично другачији, јер има изгледа да су се неке промене догодиле у том периоду времена.
Биланс успеха и извештај о новчаним токовима су временски подударни. Прате резултате пословања у континуитету за месец, квартал, годину и слично. Разлика је у томе што биланс успеха прати приходе и расходе, а извештај о новчаним токовима приливе и одливе.
Приходи у билансу успеха су све оно што је фактурисано купцу, без обзира на то да ли ће и када бити наплаћено. Расход је трошак који је настао (обрачунате зараде, репрезентација у ресторану, прокњижена фактура за електричну енергију) независно од чињенице да ли је плаћено нешто по том основу. Резултат свега тога је профит (хвала Богу). Ту се као трошкови приказују и категорије које неће никада довести до одлива новца (амортизација – платили смо машину, ставили је у биланс као основно средство и по том основу обрачунавамо амортизацију у складу са животним веком основног средства; отпис потраживања, губитак од продаје сталних средстава и слично).
У извештајима о новчаним токовима видимо приливе (све што је наплаћено од купаца без обзира на то када је и да ли је фактурисано – мислимо на аванс или примљено по другим основама на рачун (кредит, субвенције државе и слично; дакле све оно што „легне“ на наш текући рачун). Одливи настају када извршимо плаћање, без обзира на то када смо добили и прокњижили фактуру или други документ (исплатили зараде, вратили рату кредита, платили дуг добављачима за испоручену робу и слично). Када се подвуче црта: сви приливи готовине умањени за све одливе готовине током неког периода као салдо дају нето промене готовине у току тог периода (net cash flow). Када се тај износ дода на почетно стање готовине за неки период, добићемо крајње стање готовине на крају тог периода.
Cash is fact познати је пословни цитат, који жели да дочара значај извештаја о новчаним токовима. Уосталом, сетимо се ковид периода, када смо сви планирали и пратили ток новца (cash flow) па и на недељном нивоу. Зашто је fact? Зато што је потпуно мерљив, једноставним погледом на дешавања на нашим рачунима у временском периоду који пратимо. На другој страни, биланс успеха и профит као његова исходишна тачка јесу обрачунске категорије (ми фактуру можемо пустити 31. децембра, па ће нам приход у тој години бити већи, на пример, за 10 хиљада евра, а можемо ту исту фактуру, у зависности од околности, пустити 4. јануара наредне године, па ће претходна година бити утолико неуспешнија; дакле, ствар околности, процене и слично). Код тока новца нема те недоумице. Ако су парте стигле на рачун 17. јануара, то је то, не може испасти да смо их примили нити 13. нити 21. јануара. Уосталом, амортизација као годишњи трошак коришћења основног средства може да варира у зависности од наше процене колико ће то средство трајати (што је евидентирано у билансу успеха), док се набавка тог основног средства догодила у једном тренутку, по том основу су неки новци отишли са нашег рачуна па по том основу и одлив (евидентиран у извештају о новчаним токовима).
Како су повезана ова три биланса? Све оно што се догађа током периода и евидентирано је у билансу успеха утиче на капитал, у билансу стања, на страни пасиве. Све оно што се догађа по питању кретања новца и евидентирано је у извештају о новчаним токовима утиче на стање готовине, опет у билансу стања, али на страни активе.
Шта може да буде проблем. Наш Закон о рачуноводству за сва правна лица прописује обавезу састављања биланса стања и биланса успеха, али не и извештаја о новчаним токовима. Он је у обавези да се саставља за средња и велика правна лица и за остале специфичне случајеве, али не за микро и мала. А знамо да компаније највише воде рачуна о кретању готовине и ликвидности и да је то највећа бол у тренутку настанка, повоја, почетног раста. То можемо узети као донекле неадекватно решење. Због тога је топла препорука да се они састављају и када то Закон од нас не захтева, у било којој форми, дакле не нужно у оној која је прописана, а све за интерне потребе ради вођења рачуна о планирању и одржавању готовине.
И за крај, посматрање ова три финансијска извештаја на комплементаран начин је неопходно уколико имамо за циљ да правилно сагледавамо наше финансијско здравље. Биланс стања ће нам дати слику и структуру средстава и извора средстава организације, а, на крају дана, и власнику указати на висину сопственог капитала.
Биланс успеха треба да покаже успешност пословања у неком периоду, кроз призму профитабилности, док извештај о новчаним токовима треба да укаже на кретање готовине, њен салдо, и изворе из којих је она настала. Све то заједно чини огледало финансијског положаја компаније. Шта се детаљније крије у овим извештајима и које поуке и закључке треба извлачити, биће речи у посебним текстовима који појединачно обрађују сваки од финансијских извештаја.
