Кликер: Иновативна школа програмирања за децу

Када и како је настала идеја да покренете Кликер?

Миомир Попесков: То је било 2015. године, када сам почео да учим програмирање. Баш у то неко време објављен је конкурс за бизнис идеје, а како се мени допало учење програмирања од нуле, у договору са братом и тадашњом девојком, решио сам да се пријавимо са пројектом за школу програмирања.

Према бизнис плану, требало је да школа буде комерцијална, али би део средстава био одвојен за децу слабијег материјалног статуса како би и она могла да је похађају. Чак и након осам година, та замисао и даље живи тако што сваке године одржавамо на стотине бесплатних радионица, где клинци могу да дођу и упознају се са нашим програмом рада.

Ко је био први предавач и од чега сте кренули?

Миомир Попесков: За себе волим да кажем да сам био нулти предавач, који је, из часа у час, допуњавао курикулуме. Прво смо кренули са најобичнијим програмирањем, прецизније Scratch-ом и платформом App Inventor, која је служила за прављење мобилних апликација.

Кад је Scratch уведен у основне школе и постао део наставног програма, испоставило се да смо били визионари зато што смо све време упорно тврдили да деца њега могу да савладају и пре поласка у пети разред.

Када и по ком принципу сте бирали прве запослене?

Миомир Попесков: Чим је порастао број полазника, желео сам да се повучем из наставног процеса како бих радио на развоју школе, па је на мени било да пронађем замене. Прве предаваче смо нашли тако што сам окачио оглас на Фејсбук групи Математичког факултета у Београду.

Јавило се 5-6 студената, које сам лично интервјуисао у неком од оближњих кафића, с обзиром на то да још увек нисмо имали сопствени простор. Током разговора гледао сам какав им је темперамент и да ли својом појавом делују као неко ко би могао деци да преноси знање, док њихову стручност нисам доводио у питање.

Испоставило се да сам направио добар избор пошто је та прва група предавача остала доста дуго у Кликеру. Сада су они програмери, а неки од њих су и на сениорским позицијама. И сви нови предавачи су долазили на њихову препоруку, што нам је и те како значило.

Данас имамо сарадњу са разним партнерима и студентским организацијама, али наши предавачи више нису само са факултета који имају ИТ смерове. Сада имамо и педагоге, дефектологе… Сви они добијају обуку и постепено се уводе у процес предавања деци.

Кренули сте од програмирања. Која поља данас покривате?

Миомир Попесков: Поред програмирања, школа на интересантан начин подучава децу електроници, роботици, 3Д штампи, односно свим оним областима које су део садашњости и које ће им помоћи да спремно изађу на тржиште рада.

Да бисмо све то остварили, радимо у малим групама – до осморо деце. Уз то, сви програми имају уџбенике из којих деца прате наставу, док родитељи редовно добијају извештаје о напретку њихових наследника.

Како сте развијали те нове програме?

Миомир Попесков: Прве програме сам лично направио, скупљајући материјале са разноразних страна, па сам их склапао у једну смислену целину. Даље су тај посао преузели наших предавачи који су дошли са МАТФ-а јер смо знали да не смемо да се зауставимо на само једном или два програма, а они су прави људи за то – компетентни да то осмисле.

Пратили смо шта је релевантно у свету за тај тип образовања, па смо тако увели роботику, купивши роботе који су баш намењени за едукацију. Након тога смо уврстили и наставке, између осталих – Scratch II и App Inventor II, те и веб-програмирање.

Наравно, чим видимо да је неки програм превазиђен, ми одмах делујемо и заменимо га са неким актуелним и релевантним у том сегменту. Један од таквих примера јесте PHP, којег је наследио JavaScript. Истовремено, пратимо како деца реагују на лекције из њих, па уколико има потребе, њих или дорадимо или избацимо.

У плану нам је да уведемо графички дизајн, који би требао да заинтересује девојчице. Све у свему, циљ нам је да имамо квалитетне програме који погодују полазницима.

Да ли постоје неки услови за упис у школу?

Миомир Попесков: Укратко – не. Подуже – када смо ми кретали, увелико су постојале школе програмирања, али оне су имале улазне тестове и првенствено су те школе биле намењене за надарену децу. Нама је од старта наум био да Кликер буде отворен за сву децу.

Потврда тога да смо направили прави избор дошла је са првим оформљеним групама, где су сва деца лепо реаговала на курс, те показала интересовање за нове ствари. У складу са тим, настали су и нови програми, које су осмислили наши тадашњи предавачи.

Све у свему, са 17 програма на располагању, наша школа је отворена за децу од 5 до 18 година старости.

Како је почело ширење пословања?

Миомир Попесков: Испрва смо били лоцирани у изнајмљеном простору, који је имао своје рачунаре на располагању, што нам је било свакако најисплативије. Убрзо смо се осамосталили, нашли сопствени простор и купили опрему.

Пошто је било све више и више заинтересованих, а Београд је велики град, почели смо да отварамо школе на више локација. После две године пословања примили смо прве упите из других градова, што унутар, што ван граница Србије, ради покретања школа програмирања по нашем програму.

То је био почетак франшизног модела пословања, зар не?

Миомир Попесков: Тачно тако, иако првобитно нисмо размишљали о томе. Међутим, размислили смо и одлучили да томе дамо шансу. Стога, заинтересованим странкама смо уступили право да користе наш бренд и цео визуелни идентитет, те доставили наш план и програм рада и обуке предавача. У принципу, добили су читав Кликеров know-how.

Данас, имамо 36 активних центара у Србији, Македонији, Босни и Херцеговини, као и у Црној Гори. Током 2024. године очекујемо да тај број порасте на 50, с обзиром на то да је сасвим извесно да ће се у Хрватској, али и у земљама где већ послујемо, отворити значајан број центара. Притом, у току су преговори са партнерима из Словеније, али о том потом.

Ко данас чини Кликеров тим?

Миомир Попесков: Предавачи којих има 30 у београдским центрима и преко 100 на нивоу целе Кликер мреже, а имамо и координатора наставе. Та особа је задужена за то да се настава одвија по плану и, по потреби, за дораду програма. Такође, имамо и школског педагога, који је задужен за све специфичне ситуације које се десе у раду са децом и у комуникацији са родитељима.

Са друге стране се налази организациони део, који се бави пословањем наших едукативних центара, склапањем нових партнерстава, те њиховим увођењем у систем, уз нашу константну подршку.

Како долазите до нових полазника?

Миомир Попесков: Кад је реч о упису, то углавном функционише путем Фејсбука и Инстаграма. Те друштвене мреже користе родитељи, који су наша циљна група. Неки од Кликер ИТ центара, такође, оглашавају се преко Гугла. Исто тако, више од 50% полазника су тзв. повратници – односно, они настављају да се едукују код нас након завршетка једног програма.

Са друге стране, гајимо и тај офлајн маркетинг, где се кроз флајере или учешћем у неким догађајима рекламирамо и у школама и у тржним центрима. Наравно, код „разрађених” центара је ту и препорука „од уста до уста”, која је дефинитивно најбоља реклама за наше програме.

Знате ли колико сте до сада имали полазника?

Миомир Попесков: Нашом експанзијом и отварањем нових центара, тај број се драстично увећао. Мислим да је до сада програме Кликера похађало 17–18.000 клинаца, док нас у 2024. години чека издавање још око 4.000 диплома.

Иако то звучи импресивно, нама је далеко драже када добијемо поруке да су та деца уписала и завршила средње ИТ школе или техничке факултете. То само показује колико ова мрежа има утицај на младе умове, како код нас, тако и у иностранству.

Какви су планови за даље?

Миомир Попесков: Као што сам већ споменуо, они се односе на увођење нових курсева, као и на ширење Кликер мреже у Хрватској и Словенији, што је уједно и наш пробој на ЕУ тржиште. То са собом повлачи додатне регулативе и дозволе од министарстава, али и локализацију садржаја програма. Но, радујемо се тим изазовима.

Колико вам значи сајт у пословању?

Миомир Попесков: И те како, поготово откако смо урадили редизајн сајта. Он је сада прегледан и садржи гро битних информација, које помажу заинтересованим родитељима да контактирају с нама и распитају се о појединостима, те пријаве децу на неку од бесплатних радионица које организујемо пре почетка школске године, где потенцијални полазници могу изблиза да се увере да ли је тај програм за њих или не.

Зашто сте одабрали .rs домен?

Миомир Попесков: Искрено говорећи, кад смо радили rebranding, нисмо планирали да послујемо ван граница Србије и онда је било најлогичније да узмемо .rs домен због позиционирања у резултатима претраге и саме чињенице да смо српски бренд.