Ако размишљате да свој нови интернет подухват покренете на .com домену, велике су шансе да назив домена који садржи ваше кратко, звучно и ефектно име није слободан. Уколико је пројекат за локално тржиште, у .rs доменском простору има свакако много више слободних назива домена и боље су шансе да одмах региструјете оно што желите.
Разлог за то лежи у томе што на .com претендује цео свет и тренутно је регистровано више од 154 милиона назива домена, а у .rs доменском простору има их 121 хиљада.
Име бизниса, као и име брендова веома је важно, а домен у последњих десетак година постаје кључни ресурс. Скоро свима који послују, данас је најважнији канал промоције и комуникације сајт, а многима је примарни канал продаје уместо физичких објеката постала електронска продавница, нарочито од почетка пандемије до данас. Такође, уместо визит карте, брошуре или каталога, довољно је данас рећи назив домена и све је ту. И зато је заиста важно да он буде добар.
Али шта ако је назив домена који желите заузет? Или, шта ако сте у претходном периоду имали идеју за неки бизнис који нисте реализовали, али сте домен узели на време, и сада је неком другом интересантан?
Сви знамо приче о називима домена који су се продали за милионе долара. Као и у свакој другој индустрији, и у доменској, оваквих прича је веома мало, али се о њима највише говори – voice.com је претпрошле године продат за 30 милиона долара, 360.com пре неколико година за 17 милиона, а lasvegas.com је 2005. године продат за 90 милиона, али је договор да се исплаћује у ратама до 2040.
Али као што на једног Месија или Нејмара долази стотине хиљада фудбалера који играју за неупоредиво мање новца, тако је и са доменима.
Да ли на секундарном тржишту домена има новца за продавце?
Има, и постоји одређени број људи у целом свету, али и код нас, који се професионално баве тиме. Суштински, то је релативно једноставна трговина – куповина по најнижим тржишним ценама, јер када се купује на велико, то је нормално, а затим купљено покушавате да продате са неком зарадом.
Проблем са доменима је што их није лако продати брзо, а сваке године имате фиксни трошак обнове регистрације, који уз велики број домена у портфолију значи и велике трошкове. Често прође и десет година пре него што се појави интересовање, а за многе називе домена се то никада не деси.
Када претражујете на неком од глобалних регистара домена, веома често ћете за неки назив који је интересантан, а заузет, добити могућност да га купите за неколико хиљада долара или еура. Та цена се одређује на основу низа критеријума, али суштински се базира на жељама власника и тржишној атрактивности. Домени који могу да одговарају већем броју заинтересованих, могу да достигну и већу цену. Ти „генерички“ изрази, управо су из тог разлога, готово сви заузети.
Свака од тих компанија које нуде услуге регистрације домена тежи томе да понуди што више услуга кроз које може да дође до додатног профита, јер у самој продаји „слободних“ назива домена, због рата ценама - нема превише зараде. Зато ћете добити и понуду за хостинг за сајт или e-mail, услуге заштите личних података регистранта, или за свега неколико долара месечно приступ систему који вам нуди могућност да самостално направите свој сајт.
Једна од таквих услуга је и паркирање домена за продају – где се приликом посете сајту приказује информација о томе да је назив домена на продају, и неке рекламе које доносе зараду која понекад може да покрије макар тај годишњи трошак. Друга је претходно поменута могућност да за свој домен одредите цену и поставите га на „тржиште“ за продају. Неки од регистара нуде и могућност аукцијске продаје.
У таквим трансакцијама компаније преко којих се оглашава продаја узимају неки проценат, а како укупна цена обично износи од неколико стотина до неколико десетина хиљада долара, јасно је да се на једном таквом домену заради значајно више него приликом продаје слободних назива домена.
Такође, постоје и тржишта која се баве само тиме – продајом назива домена који су у нечијем власништву, и највеће од њих је sedo.com. Ову компанију су 2000. године основала три немачка студента, а данас има више од 130 запослених, више од 19 милиона домена на продају и више од 700.000 успешно продатих назива домена од настанка компаније.
Иако највећи, нису једини, па се тако домени купују и продају и на flippa.com (где је могуће купити и готове сајтове или онлајн бизнисе), above.com, afternic.com, BQDN.com, dan.com, namejet.com, а и код свих великих регистара као што су GoDaddy, Namecheap или Uniregistry можете потражити секцију marketplace где је излистан велики број назива домена.
Како функционише процедура?
Било да користите неки од система или да директно преговарате, генерална пракса је да када се договорите око цене, купац и продавац се договарају о условима које комуницирају ка посредничком escrow сервису кроз који ће ићи размена новца.
Овакви сервиси узимају симболичан проценат износа, а служе да буду гаранција обема странама да ће се финансијска трансакција десити уколико услови уговора или договора буду испуњени.
Када једна страна испуни договорено, доставља доказ (уколико он није јавно доступан и видљив), и систем обавештава другу страну о томе, а када и друга страна обави свој део посла, прослеђује новац.
Шта ако желите да купите неки назив домена који је заузет?
Уколико је назив домена у употреби, односно на њему се налази сајт и неко већ има разрађен бизнис и садржај, изгледи да пристане на продају нису велики, осим уколико је финансијска понуда таква да је немогуће одбити.
Ако пак на домену нема никаквог садржаја или на њему стоји информација да је на продају, можете покушати преговоре. Уколико контакт подаци нису доступни на сајту, уз употребу whois сервиса можете покушати да сазнате ко је власник, иако је данас то доста теже због ГДПР-а. Ако нису доступни, доступна је информација код кога се сајт хостује, па можете питати хостинг провајдера да вас повеже.
Такође, у whois-у можете видети и откада је домен регистрован, што може утицати на цену, јер је потенцијални купац већ сносио значајне трошкове. Ако узмемо за пример 10 година – трошак за један домен је око 100 €.
Често су цене које власници траже нереалне, и препорука је да када преговарате јасно кажете до које цене желите да идете, али и да не откривате своје намере за даље. Уколико је ваше име једноставном претрагом лако повезати са циљевима куповине тог домена, нека преговара неко други у ваше име. Постоје брокери који раде такве ствари, а за прву помоћ можете и замолити пријатеља или отворити анонимни e-mail налог.
Шта ако желите да продате назив домена за који мислите да има вредност?
Уколико је у питању глобално интересантан назив домена, свакако није лоше да га излистате на sedo.com и код неког од регистара који то нуде, као и да на самом сајту оставите контакт податке за потенцијално заинтересоване.
Уколико је у питању локално интересантан домен, информације за контакт постављене на сајт на домену су довољне, а евентуално га можете излистати на KupujemProdajem.com и на Фејсбук групама за трговину доменима и хостинг услугама.
Имајте у виду да, иако је за неког идеално да узме ваш домен, уколико процени да је цена превисока увек може да региструје неки сличан, можда мало дужи и компликованији, али слободан назив домена за које ће трошкови бити минимални.
Можете покушати да понудите и директно онима који би могли бити заинтересовани, али имајте у виду да уколико користите њихово заштићено име, имају право да покрену арбитражу и извесно ће домен добити. Трошкови арбитраже су обично између 1000 и 2000 €, па је понекад компанијама прихватљиво да плате трошак нижи од тога и добију домен одмах. Опција је и суд, и иако је то можда скупо, неке велике компаније свесно ће се изложити вишем трошку да би показале свој став.
Уколико име није заштићено – покушајте, ништа вас не спречава, а можда резултат буде задовољавајући.
У којим случајевима називи домена имају вредност иако на први поглед нису атрактивни?
Називи домена који имају саобраћај, односно посету, имају своју вредност без обзира да ли је име атрактивно или не. Иако на нашем тржишту посету није лако монетизовати, могуће је уновчити је макар толико да се трошкови покрију и нешто заради, а у овој индустрији, код људи који сакупљају овакве називе домена, пословни резултат се прави на количину. Уколико је посета из иностранства, а садржај на енглеском, могућности су далеко веће.
Такође, уколико је назив домена стар и има велики број линкова ка њему са других домена, значајан је људима који се баве оптимизацијом за претраживаче. Постоје и ботови који прате који су домени истекли и ако је неки од њих занимљив купују их аутоматски. Зато ће се често десити да на домену који истекне, убрзо затим осване нови сајт и садржај који може, али и не мора имати везе са претходним.
Било како било, од овог посла се мало људи обогатило, али то не значи да je секундарно тржиште домена бизнис у коме је немогуће зарадити.
Наш савет је ипак – купујте домене за идеје које имате и желите да реализујете, а продајте их уколико схватите да то нећете учинити, а верујете да би неко други био спреман да плати и то искористи.
Намерна куповина домена који су повезани са туђом заштићеном интелектуалном својином са циљем изнуде је потенцијално кривично дело које се у индустрији назива cybersquatting и овакви процеси се у готово 90% случајева решавају у корист носилаца права на жиг.
