Овог пута гост је Ненад Цвјетићанин, адвокат у адвокатској канцеларији Цвјетићанин и партнери.
За разлику од данашњице у којој смо примарно ограничени важећим законима донетим од стране органа државне власти, у Метаверзуму бисмо морали да поштујемо и нека друга правила наметнута од оних који њиме управљају. Иако још увек није општеприхваћена као униварзални концепт, својина на Метаверзуму морала би припасти аутору изворног кода на коме је Метаверзум заснован, полазећи од важећег правила да софтвер ужива ауторскоправну заштиту. Будући да су аутори кода програмери запослени у великим компанијама које инвестирају у овакве пројекте, оправдано је претпоставити да ће имовинска права на софтверу бити у својини инвеститора, односно корпорација. Наиме, приликом регулисања односа у виртуелној реалности попут Метаверзума потребно је консултовати правила више правних грана, укључујући прописе које регулишу ауторско право и сродна права, заштиту података о личности, информациону безбедност, заштиту конкуренције, оглашавање, игре на срећу, правила која се тичу новчаних трансакција и дигиталне имовине, као и заштиту деце на интернету.
У овом издању интервјуа од Ненада смо добили одговоре на следећа питања:
- Како изгледа правна страна Метаверзума?
- Ко ће бити његов власник?
- Која правила (закони) важе у простору Метаверзума?
- Да ли постоје гаранције за уложен новац у виртуелне светове?
- Какве су перспективе даљег развоја?
Не пропустите да чујете одговоре на ова кључна питања за ваше пословање.
1. Како изгледа правна страна Метаверзума?
Правна страна Метаверзума још увек није правно регулисана. Најтачније би било речено да је она на неким својим почецима. И сам технички део Метаверзума, односно виртуалних светова је у својим иницијалним фазама тако да, просто не знамо ни како ће он излгедати, а самим тим, немамо ни правна решења за многе правне проблеме који се сада већ виде да ће постојати.
У овом тренутку сви се слажу да треба примењивати неку сходну примену правила која важе у реалном свету што је више могуће на виртуални свет. Само тамо где није могуће потребно је изнаћи нека нова правна решења за специфичне ситуације које су карактеристичне за виртуални свет.
2. Ко ће бити власник виртуалних светова?
Власник виртуалног света ће бити онај ко је власник изворног или извршног кода, а то су у суштини, корпорације које инвестирају у ту нову технологију. Ако причамо о Mетаверзуму, највише у развоју тог виртуалног света је дошла компанија Мета, власник Фејсбука. Оно што можемо видети у овом тренутку јесте да, и неке друге компаније, али и неке банке, инвестирају у ову технологију. То значи да виде неку њену перспективу.
3. Која то правила или закони важе у простору Метаверзума?
У Метаверзуму сматрамо да ће основна правила која ће регулисати понашање бити општи услови пословања које прописују саме компаније које ће бити власници кода, односно власници тог виртуалног света. Дакле, биће у суштини слична нека прича као што је и на друштвеним мрежама. Саме компаније ће прописати своје опште услове пословања где ћемо се ми, уз сугласност да и их прихватамо, придруживати томе и бити део те правне заједнице.
Највероватније ће саме компаније уговарати примену материјалног права државе из које су, као и надлежност судова тамо где је то дозвољено. Тамо где то није дозвољено просто не знамо како може да буде решење па ћемо видети у будућности како се ствари буду развијале.
4. Да ли постоје неке гаранције за новац уложен у виртуалне светове?
Не постоје никакве гаранције ни за новац уложен у реалном свету. Ту имате нека, мање или више, ризична улагања која вам се могу исплатити у краћем или дужем временском периоду или могу вам се и никада не вратити.
Објективно гледано, бар сада у овој фази, сматра се да је улагање у виртуалне светове куповина тих неких парцела итд, сматра се неким високоризичним улагањем. Ви већ сада можете купити парцелу у било ком од виртуалних светова који постоје и који се развијају. Њихова цена највише зависи од локације, као и у реалном свету. У суштини, најскупље су оне локације које су близу неких јавних личности. То вам је нешто слично као и у реалном свету.
Куповина парцела у овом тренутку се обавља за криптовалуте тако да, узрочно-последично, развој виртуалног света је везан за ту blockchain технологију тако да ће она сигурно у неком сегменту допринети њеном расту. Тренутно, криптовалуте су у оштром паду, али децентрализовано неко тржиште и децентрализован код је нека будућност.
Садашњи код виртуалних светова је, да кажем, затворен. Зашто? Зато што инвеститори који у то инвестирају милијарде желе да буде затворен и желе да буду власници тога. Желе да ми који тамо будемо просто будемо само инвеститори, односно лица која ће куповати нешто у том виртуалном свету преко својих аватара. Било одећу у тим виртуалним радњама, било шта год друго што се буде рекламирало у том виртуалном свету.
Оно што би требало да буде, по идејама неких Интернет гуруа, јесте да виртуални светови треба да буду децентрализовани, односно да код буде отворен, да ми будемо, не само јединке које ће давати неки новац за нешто, већ да будемо власници својих података, да код буде отворен и да ми сами доприносимо развоју тог кода. То је нека идеја како би требало да изгледа Web3 у односу на Web2 koji представља затворени код где, компаније које су власници кода, просто односе сав профит.
5. Какве су перспективе даљег развоја?
Перспективе развоја постоје и оне су светле. Пример тога јесте једна велика америчка банка ЈP Моrgan Chase која улаже у виртуалне светове, која је уложила већ јако пуно новца. Институционални инвеститори као што су банке никада не би улагале свој новац, новац других који им га поверавају, да не постоји јасна визија неког профита који је известан. Дакле, то што улаже тако једна позната инвестициона банка даје нам јасан сигнал да постоји добра перспектива и да ће се то развијати.
Сад, колико је блиска та будућност, то је већ друго питање. Уколико неко жели да улаже на кратак рок, мислим да то није добра инвестиција. Ово су улагања за дуг временски период, али blockchain технологија и децентрализован Интернет су свакако будућност.
Даћу један пример. У тренутном стању ствари, уколико ви имате новац у реалној валути у банкама у реалном свету, он је везан за међубанкарски систем који контролише SWIFT начин плаћања. Уколико је нака земља у санкцијама и њени грађани могу бити под санкцијама и може им бити ограничен обим трансакција. Видели смо да у тренутном сукобу у Украјини сами грађани у Русији трпе одређене проблеме. Међутим, шта се дешавало у последњих годину дана.
Ја као адвокат сам дошао до сазнања о начинима на које су руски држављани куповали овде некретнине. Просто како су успели да пребацују новац. Ту су у питању стотине хиљада евра. Ми знамо да ако SWIFT не ради ве не можете у аутомобилу пренети више од 10.000 евра по човеку.
Масовно су куповали крипто у Русији, дошли у Србију, продавали крипто и имали жив новац са којим су располагали. Ти људи не би могли свој новац да промене иако можда нису криви због санкција које су уведене одређеној држави. Тако да је будућност у децентрализованој валути, децентрализованим световима и то је извесно.
