Интервју: Подкасти у 2025.

Иван Минић је основао Burek.com (2002.), MojaPijaca.rs (2016.), TurnKey (2016.), Појачало (2018.), Бургос (2019.), Алфа Превод (2021.), ДигиТалк (2021.)  Већ двадесет година послује на релацији између технологије, маркетинга и предузетништва. Саветовао је највеће глобалне брендове када је дигитални наступ на локалном тржишту у питању. Данас и даље саветујее неке глобалне, али и многе локалне компаније – како мале, тако и велике. Претходних неколико година радио је и као консултант, едукатор и експерт на бројним ЕУ пројектима и сарађивао са USAID, UNDP, Thomson фондацијом, OSCE, Уницефом и другим донаторима.

У овом издању интервјуа, Иван нам је дао одговоре на следећа питања:

1. Да ли има смисла у 2025. покретати подкаст или се определити за неки други формат?

2. ⁠које су то теме које мислиш да ће бити актуелне у подкастима 2025. када је у питању online пословање?

3. ⁠како одржати лојалност слушалаца/гледалаца?

4. Како се издвојити у мору подкаста који постоје?

5. ⁠Зашто су подкасти достигли толику популарност?

Не пропустите да чујете одговоре на ова кључна питања за ваше пословање.

1. Да ли у наредној години има смисла покретати још један подкаст или треба да се фокусирамо на неки други формат садржаја?

Па зависи шта су циљеви које желимо да остваримо. Да ли су они пословни, да ли су негде врста личне промоције, да ли је то хоби. У сваком случају за сваки од циљева и за сваку од публика постоји адекватан формат. Подкаст као формат јесте у развоју, јесте популаран и има добар тренд претходних неколико година и заиста мислим да постоји још много простора на овом тржишту, осим у неким нишама у којима је ситуација прилично засићена.

Још један подкаст о предузетништву вероватно нема смисла, осим ако на неки начин није специфичан или другачији. Такође оно што је прилично засићено је спорт, нарочито кошарка, где заиста има много већ прилично популарних подкаста и било би тешко изборити се са њима, осим ако, опет, не постоји неки специфичан разлог или нека специфична предност зашто је неко бољи и треба то да уради.

Али, гомила области, нарочито ако гледамо како ствари функционишу у иностранству, области које су тамо изузетно популарне, а то је, рецимо драматуршки подкаст, односно нека врста подкаста који је јако подсећа на радиодраме. Тога овде нема. Делом због тога што то није баш тако лако испродуцирати, није седну двоје људи и причају, него ипак треба нешто да напишеш, смислиш, одглумиш, урадиш и презентујеш и у том смислу је комплексније.

Такође, у многим областима нема довољно садржаја који би били интересантни за професионалце. Ако је то тржиште Србија, а евентуално и регион, то тржиште је мало и често то није довољно јак мотив некоме да уђе у причу. Али ја мислим да то може да буде интересантно шта год да је област у којој желимо да се позиционирамо.

Велика предност подкаста у односу на разне друге мултимедијалне формате јесте што је доста једноставно за продукцију, самим тим није претерано скуп, а даје нам садржај који можемо да дистрибуирамо и у видео и аудио форми из кога, ако је дужи формат, можемо много кратких вертикалних формата да извучемо, па да привучемо додатну публику. Тако да, у том смислу је атрактиван, а што се тиче тога како се само тржиште развија, апсолутно мислим да није ни близу неког врхунца, а далеко је да причамо о томе да можда креће у неки пад.

2. Кад је у питању конкретно онлајн пословање, које ће теме бити можда најзаступљеније у наредном периоду?

Шта год публика коју имамо сматра да је интересантно. Рецимо ако причамо о електронској трговини, код нас не постоји специјализовани подкаст који се бави тиме. Можда ће асоцијације покренути, можда ће неко од великих играча у електронској трговини покренути, мислим да заиста постоји много тога што ту може, у том формату, да се подели. Колико тога заправо има, колико често би та врста садржаја могла да буде пласирана, то наравно зависи, и то је анализа коју свако треба да уради пре него што почне нешто тако. Али апсолутно за сваки домен пословања има смисла. Како ће сам подкаст да изгледа, структура тог разговора, структура онога што се налази, трајање, број учесника и све остало, то је нешто што може да се дефинише од случаја до случаја, сам формат као формат не диктира никакву посебну ни динамику, нити структуру, прилично је слободан и свако треба да направи оно што процени да њиховој публици може да буде интересантно.

Рецимо, статистике кажу да је идеалан формат трајање од 45 минута, таквих подкаста нема много код нас. Такође, оно што је јако популарно у иностранству јесу ти недељни подкасти који трају 15, 20, 25 минута чега такође код нас нема много, а што исто може да буде јако интересантно, па ако траје краће онда може специфичније да се таргетира. Може можда мања област да се обради. Ако неком није интересантно, и даље ће одслушати али не треба да изгуби превише времена, а можда ће чути нешто занимљиво. Тако да, зависи.

Искуство каже да је много лакше радити епизоде од 2 сата него од 20 минута јер за епизоде од 2 сата не мораш претерано да се спремаш - седите и причате. А ако желите да кажете све што је важно на 25 минута ипак морате да имате добру припрему и структуру разговора.

3. Како задржати ту лојалност слушалаца и гледалаца?

Врло зависи од које основе почињеш. Значи ако немаш публику и градиш публику, онда првих неколико месеци бауљаш по мраку. ОК, добићеш ти неки фидбек, али је питање колико је он релевантан. То је појединачна особа. Ако имаш публику, ти од старта можеш да питаш ту публику шта њих занима и шта би желели у том формату да чују.

Са једне стране, много је важно да сакупљамо повратне информације и, унапред, информације од наше публике. Са друге стране, публика не треба да уређује подкаст. Подкаст уређујете ви. И на крају дана треба вама да буде прво ОК па онда свима осталима. Ви сте ти који, на неки начин, диктирате својој публици оно шта би требала да слуша и гледа.

У том смислу моја препорука свакоме је да пре него што крене са било чим, одлучи каква ће структура тога бити, коју ће можда прилагођавати, затим да одлучи да ли је тема особа или је тема тема. Ако је тема особа, нечији живот, нечије професионално искуство онда за сваку епизоду ти треба нова особа, или можда не буквално тако, али мора много особа да постоји.

Ако је у питању тематски подкаст, онда можда више особа може да прича на једну тему, можда једна особа може да прича на више тема, свакако није лоше да се шара, али у обе варијанте врло је важно да се направи један велики списак за сам почетак. То је списак који, ја често кажем да треба да имате сто људи или сто тема према што снимите прву епизоду.

Јер ако су људи, на пример, првих 50, првих 20, неће моћи, нећете се поклопити, неће бити ту, гужва је у току године. Ви реално, од првих 20, можда ћете снимити једну или две особе. За почетак је свакако препорука да снимате са пријатељима, са људима које познајете, који вас познају, којима неће бити тешко да седе са вама иако не знате да водите подкаст јер на њима учите, и да се на тај начин развијете даље. Али тај списак који имате, који стално допуњавате новим идејама, је изузетно важан. И он је разлог да вам након десет епизода не понестане идеја. Статистике опет кажу да људи најчешће одустају после седме епизоде јер то је неких месец и по дана, најчешће ако је динамика једном недељно, па се изгуби ентузијазам, не добију можда довољно фидбека, тешко је наћи осму особу, девету, и тад се одустане од тога.

Ако улазите у нешто тако и видите то као неку вредност коју желите да креирате, обавежите се барем на шест месеци, а ја ћу рећи барем на годину дана, то је 50 епизода, и након 50 епизода подвуците црту и видите шта сте урадили. Знам да је то тешко, али то није формат који ће једном епизодом направити велики бум.

То може да се деси исто као што може да се деси да добијете на лотоу, али ја се не бих кладио да ћу добити, а ако се деси супер. Тако да, то је нешто што временом може да акумулира публику, временом може да акумулира ефект који желимо, али је потребна дисциплина и потребно је да негде навикнете публику на оно шта може да очекује, а онда да сваки пут испоручите минимум то што сте им обећали, а некада можда и нешто више.

И је то рецепт којим си се водио када си правио Појачало? 

Tим рецептом се водим кад год сам било шта у животу пратио и правио. Да је једноставно неопходно да то положи тест времена и да, ако пишем блог, и кажем да ћу један недељно текст написати, да увек имам три текста у резерви за наредне три недеље јер, можда ћу имати нешто лепше да радим, можда ћу се разболети, можда ћу путовати, не желим да размишљам о томе на тај начин, али да сам свестан тога да је то обавеза која ће трајати.

Што се тиче Појачала моја жеља је да оно постоји трајно и мени није понестало идеја, ентузијазма, некада немам времена и гледам да испланирам унапред, да, да кажем, цела ствар буде таква да не угрожава моје недељно функционисање и зато увек имамо неку врсту резерве, али да, има периода када је то тешко, када не знам, организујемо конференцију у том периоду, обично септембра, октобра, се испразне те залихе које имамо, па онда, потребно је наћи брзо нове људе и све остало.

Али добра организација, планирање, планирање унапред доста ствари и дисциплина - и оно што често кажу - није страшно ако епизода коју си снимио није најбоља могућа само се потруди да следећа буде боља и да немаш три лоше епизоде за редом. Јер ако имаш три лоше епизоде за редом, изгубио си 30% публике коју си градио све то време. Много је важније да епизода изађе него да свака буде савршена. Јер никада неће бити савршена.

Све то што сам ја, претходних шест година са Појачалом прошао, и са гомилом других људи са којима сам радио и које сам саветово, ја сам сажао у приручник који сам написао, који је водич за прављење подкаста, али из свих углова, и организацијеног и техничког и маркетишског и ауторског, и свих где буквално за пар сати читања имате потпуно осветљено све што вам је потребно да то можете да кренете. Или макар да можете да донесете одлуку да ли желите то да радите или не. Можда нећете сами снимати, али да можете ка некоме који ће снимати да дате упит који је сведен јасан и који ће вам дати решење које је добро, а није прескупо. Јер, наравно, када пустите људе који се баве продукцијом да они ураде како они мисле да треба то врло често буде комплексније и скупље, а формат то не оправдава.

И припремили смо, поделићете кроз гивавеј, неке примерке тога. Приручник је свакако доступан онлајн, бесплатно, биће линк у опису, али и ко жели физички примерак може да добије и да прелиста.

Али ту сам заиста гледао да поделим и своје искуство, али и искуство гомиле колега. Овај приручак се завршава са десетак интервјуа са колегама који су правили најразичитије формате, неки и даље праве, неки су одустали, неки су правили дужи низ година, неки су одустали релативно брзо, али су направили нешто што је било видљиво, са свим одговорима на то зашто су они то почињали како су радили, шта су били њихови изазови, шта је изазов на крају дана. Неки то раде са циљем да себе брандирају и да буду видљиви, неки то раде са циљем да направе некакав профит. То није лако, али није ни немогуће. Потребно је размишљати о томе, потребно је припремити терен за то, потребно је превазићи срамоту и нудити нешто. Ако ти верујеш у свој производ онда немаш проблем да га понудиш некоме и да затражиш некоме сарадњу. Тако да, то су све ствари о којима сам писао, то су ствари о којима сам причао и у претходном периоду и у вебинару који смо снимали пре три године на ту тему, тако да то је да кажемо заокружено оно што је најважније.

Физички примерци приручника су ту зато што, девојка која је радила прелом, прелепо урадила прелом и мени било жао да постоји само у дигиталном облику јер заиста много симпатично изгледа и врло је тај Б5 формат једноставан за читање и желео сам да се захвалим људима који су учествовали као интервјуисани у свему томе онда сам направио због тога неку количину па зато можемо да поделимо неки број и коме год буде требало могу да пошаљем, али није нешто што ће бити доступно комерцијално, нити је циљ да се на томе заради. Циљ је да имамо више квалитетног садржаја, да више људи схвати да то није баук, да не постоји огромно финансијско улагање, да је могуће то направити и у кућној радиности да буде довољно добро.

4. Постоји и море подкаста тренутно на различите теме. Како се издвојити?

Наравно, бити аутентичан, разумети реалну потребу својих корисника. Ниједан подкаст није постао популаран зато што има леп студио и зато што добро изгледа када га неко гледа на свом паметном телевизору. Подкасти се пре свега слушају, а гледају се тек понекад. Оно што јесте технички важно и неопходно јесте да тај звук буде добар.

То је могуће постићи јако повољно уз минимално улагање и мало труда. Е сад, када превазиђемо то да је звук технички довољно добар да немамо проблем да га дуже слушамо, најважније је о чему се ту заправо прича. Наравно, после то треба и писмено спаковати, презентовати и све остало, али ништа од тога не мора да буде компликовано.

Оно што јесте важно је да знамо ко је публика, односно коју публику желимо да окупимо и да онда комуницирамо нешто што је њима заправо интересантно. Да постоји ток који нам омогућава да лако пратимо целу причу, да имамо неку врсту предвидљивости, да знамо, отприлике, шта је ток разговора који нас чека.

Наравно он варира од епизоде до епизоде, али да знамо шта можемо да очекујемо и да, као и професионалци што раде, је ли, не идемо испод неког нивоа који смо зацртали. Па неке епизоде ће бити фантастичне, а неке ће само бити довољно добре. Иако стално се инсистира на томе да - довољно добро је највећи непријатељ фантастичног, не постоји ништа што је фантастично 300 од 300 епизода.

Значи, важно је да буде довољно добро и да се трудимо да буде боље и да нам је стало и да слушамо, али да филтрирамо фидбек који добијамо од људи или ти, што би Светислав Пешић рекао: ”Не бих никада послушао савет особе коју не бих питао за помоћ”. Е, тако и ово. Можда неко има и најбоље могуће намере, али жели нешто потпуно другачије и жели да ви то радите.

Ако жели нешто потпуно другачије слободно нека проба, нека направи. Ако је то нешто што вама има смисла, нађите начин како да се прилагодите. Али суштина је да је заправо, на крају дана, садржај онај који прави разлику и да није лако стално правити добар и занимљив садржај, али да је то у суштини једини сигуран начин да имате неку врсту резултата.

Ок. Постоје хумористички подкасти који су забавни на свој начин подкасти који се баве актуелностима, који су забавни на свој начин. Постоје разне специфичности. Подкаст који се бави актуелностима ако није дошао до публике у три дана, он седмог дана више није битан. Да ли је о политичким дешавањима да ли је о спорту ако се бави кошарком, ако је прошло ово коло Еуролиги и одиграно су још два, никог не занима што је било по два кола неће послушати ту епизоду.

Дакле много одлука то треба да се донесе, на много питања ту треба да се одговори. Да ли правите садржај који претендује да буде евергрин? Ако правите, онда вероватно има смисла да мало боље испланирате и да имате неку логичну целину. Такођер, подкасти могу да буду и монолог. Подкасти могу да буду и да само аутор нешто прича. Опет има људи који су најзанимљивији људи на свету и у стању су да вам буду интересантнији када читају телефонски именик. Тако да, просто то је до аутора, до човека. Он, или она, треба да нађе свој глас и да онда то негује и развије даље, а сам формат је довољно флексибилан да, у принципу, можете да радите што год желите.

5. Зашто су подкасти постали толико популарни и атрактивни? 

Мислим да је суштина у томе да је то формат који је једноставан за продукцију, самим тим се отвара ка већем броју људи да могу да га праве, а да су људи гладни квалитетног садржаја зато што квалитетног садржаја више нема ни у једном медију.

Ви више немате новине које је занимљиво читати седам дана, иако су данашње. То више не постоји. Онлајн портали врло често јуре за сензационализмом, вест је актуелна 15 минута и више није битна. Ово врло често нуди тај алтернативни простор кога у мејнстрим медијима нема, за неке теме и неке људе који о томе могу да причају нашироко.

И сад, шта год да је у питању, не знам, иако је та поменута кошарка, поменута је зато што је толико волим, па је помињем, она има простор за емисију Студио након Еуролиге која траје 15 минута. Неко жели да слуша дубљу анализу свега тога. Дубљу анализу од тога ће послушати у неком подкасту А ових 15 минута су супер јер ту су најатрактивнији гости главни тренер и све остало.

За дубљу анализу ће се користити нешто алтернативно. Па сад, ли ће то бити подкаст, да ли ће то бити стрим на Јутјубу, није важно. Али то јесу ти формати ауторског садржаја који су сада доступни и отворени ка свима, а пре десет година нису били могући, јер пре десет година нисмо могли телефоном да снимимо видео који изгледа као да је са филмске камере.

Који су твоји омиљени подкасти или подкасти које најрадије слушаш?

Ја сам ове године изгубио неколико подкаста које сам редовно слушао, јер су аутори престали да их раде. Ту пре свега мислим на на Жишка подкаст који је радио мој драги пријатељ Горан Јанкулоски.

Од онога што редовно слушам, тога има баш доста, али хајде издвојио бих наравно Галеба - Агеласт, издвојио бих Два и по психијатра, Тампон зону, издвојио бих Алекса Фридмена, издвојио бих Хубермана, кога не слушам толико често, али реално слушам, понекад слушам и Рогана. Од домаћих такође слушам Јао Милета, слушам оне који су покренули подкасте у Србији, а то су моји другари из Инфинитума, подкаста који се бави Епл технологијама, и Дописе из Дизниленда, моја два омиљена Босанца који редовно снимају. И сад тога има још много. Не могу се сетити свега, али заправо људи који су у приручнику у оном делу са интервјуима су људи које ја редовно слушам. Слушам и то што раде људи у областима који мени нису блиски, али су ми теме интересантне, саговорници су ми интересантни и то ми на неки начин, да кажем, додаје неку вредност, заинтересује ме за нове ствари, отвара ми ум, а навикао сам да им, и прија ми да, када радим нешто што не захтева пун капацитет мозга, уместо музике у позадини слушам подкаст или када се возим уместо музике, а некад је музика незамењива, али да некада пустим подкаст као нешто што ће попунити простор.