Intervju: Podkasti u 2025.

Ivan Minić je osnovao Burek.com (2002.), MojaPijaca.rs (2016.), TurnKey (2016.), Pojačalo (2018.), Burgos (2019.), Alfa Prevod (2021.), DigiTalk (2021.)  Već dvadeset godina posluje na relaciji između tehnologije, marketinga i preduzetništva. Savetovao je najveće globalne brendove kada je digitalni nastup na lokalnom tržištu u pitanju. Danas i dalje savetujee neke globalne, ali i mnoge lokalne kompanije – kako male, tako i velike. Prethodnih nekoliko godina radio je i kao konsultant, edukator i ekspert na brojnim EU projektima i sarađivao sa USAID, UNDP, Thomson fondacijom, OSCE, Unicefom i drugim donatorima.

U ovom izdanju intervjua, Ivan nam je dao odgovore na sledeća pitanja:

1. Da li ima smisla u 2025. pokretati podkast ili se opredeliti za neki drugi format?

2. ⁠koje su to teme koje misliš da će biti aktuelne u podkastima 2025. kada je u pitanju online poslovanje?

3. ⁠kako održati lojalnost slušalaca/gledalaca?

4. Kako se izdvojiti u moru podkasta koji postoje?

5. ⁠Zašto su podkasti dostigli toliku popularnost?

Ne propustite da čujete odgovore na ova ključna pitanja za vaše poslovanje.

1. Da li u narednoj godini ima smisla pokretati još jedan podkast ili treba da se fokusiramo na neki drugi format sadržaja?

Pa zavisi šta su ciljevi koje želimo da ostvarimo. Da li su oni poslovni, da li su negde vrsta lične promocije, da li je to hobi. U svakom slučaju za svaki od ciljeva i za svaku od publika postoji adekvatan format. Podkast kao format jeste u razvoju, jeste popularan i ima dobar trend prethodnih nekoliko godina i zaista mislim da postoji još mnogo prostora na ovom tržištu, osim u nekim nišama u kojima je situacija prilično zasićena.

Još jedan podkast o preduzetništvu verovatno nema smisla, osim ako na neki način nije specifičan ili drugačiji. Takođe ono što je prilično zasićeno je sport, naročito košarka, gde zaista ima mnogo već prilično popularnih podkasta i bilo bi teško izboriti se sa njima, osim ako, opet, ne postoji neki specifičan razlog ili neka specifična prednost zašto je neko bolji i treba to da uradi.

Ali, gomila oblasti, naročito ako gledamo kako stvari funkcionišu u inostranstvu, oblasti koje su tamo izuzetno popularne, a to je, recimo dramaturški podkast, odnosno neka vrsta podkasta koji je jako podseća na radiodrame. Toga ovde nema. Delom zbog toga što to nije baš tako lako isproducirati, nije sednu dvoje ljudi i pričaju, nego ipak treba nešto da napišeš, smisliš, odglumiš, uradiš i prezentuješ i u tom smislu je kompleksnije.

Takođe, u mnogim oblastima nema dovoljno sadržaja koji bi bili interesantni za profesionalce. Ako je to tržište Srbija, a eventualno i region, to tržište je malo i često to nije dovoljno jak motiv nekome da uđe u priču. Ali ja mislim da to može da bude interesantno šta god da je oblast u kojoj želimo da se pozicioniramo.

Velika prednost podkasta u odnosu na razne druge multimedijalne formate jeste što je dosta jednostavno za produkciju, samim tim nije preterano skup, a daje nam sadržaj koji možemo da distribuiramo i u video i audio formi iz koga, ako je duži format, možemo mnogo kratkih vertikalnih formata da izvučemo, pa da privučemo dodatnu publiku. Tako da, u tom smislu je atraktivan, a što se tiče toga kako se samo tržište razvija, apsolutno mislim da nije ni blizu nekog vrhunca, a daleko je da pričamo o tome da možda kreće u neki pad.

2. Kad je u pitanju konkretno onlajn poslovanje, koje će teme biti možda najzastupljenije u narednom periodu?

Šta god publika koju imamo smatra da je interesantno. Recimo ako pričamo o elektronskoj trgovini, kod nas ne postoji specijalizovani podkast koji se bavi time. Možda će asocijacije pokrenuti, možda će neko od velikih igrača u elektronskoj trgovini pokrenuti, mislim da zaista postoji mnogo toga što tu može, u tom formatu, da se podeli. Koliko toga zapravo ima, koliko često bi ta vrsta sadržaja mogla da bude plasirana, to naravno zavisi, i to je analiza koju svako treba da uradi pre nego što počne nešto tako. Ali apsolutno za svaki domen poslovanja ima smisla. Kako će sam podkast da izgleda, struktura tog razgovora, struktura onoga što se nalazi, trajanje, broj učesnika i sve ostalo, to je nešto što može da se definiše od slučaja do slučaja, sam format kao format ne diktira nikakvu posebnu ni dinamiku, niti strukturu, prilično je slobodan i svako treba da napravi ono što proceni da njihovoj publici može da bude interesantno.

Recimo, statistike kažu da je idealan format trajanje od 45 minuta, takvih podkasta nema mnogo kod nas. Takođe, ono što je jako popularno u inostranstvu jesu ti nedeljni podkasti koji traju 15, 20, 25 minuta čega takođe kod nas nema mnogo, a što isto može da bude jako interesantno, pa ako traje kraće onda može specifičnije da se targetira. Može možda manja oblast da se obradi. Ako nekom nije interesantno, i dalje će odslušati ali ne treba da izgubi previše vremena, a možda će čuti nešto zanimljivo. Tako da, zavisi.

Iskustvo kaže da je mnogo lakše raditi epizode od 2 sata nego od 20 minuta jer za epizode od 2 sata ne moraš preterano da se spremaš - sedite i pričate. A ako želite da kažete sve što je važno na 25 minuta ipak morate da imate dobru pripremu i strukturu razgovora.

3. Kako zadržati tu lojalnost slušalaca i gledalaca?

Vrlo zavisi od koje osnove počinješ. Znači ako nemaš publiku i gradiš publiku, onda prvih nekoliko meseci bauljaš po mraku. OK, dobićeš ti neki fidbek, ali je pitanje koliko je on relevantan. To je pojedinačna osoba. Ako imaš publiku, ti od starta možeš da pitaš tu publiku šta njih zanima i šta bi želeli u tom formatu da čuju.

Sa jedne strane, mnogo je važno da sakupljamo povratne informacije i, unapred, informacije od naše publike. Sa druge strane, publika ne treba da uređuje podkast. Podkast uređujete vi. I na kraju dana treba vama da bude prvo OK pa onda svima ostalima. Vi ste ti koji, na neki način, diktirate svojoj publici ono šta bi trebala da sluša i gleda.

U tom smislu moja preporuka svakome je da pre nego što krene sa bilo čim, odluči kakva će struktura toga biti, koju će možda prilagođavati, zatim da odluči da li je tema osoba ili je tema tema. Ako je tema osoba, nečiji život, nečije profesionalno iskustvo onda za svaku epizodu ti treba nova osoba, ili možda ne bukvalno tako, ali mora mnogo osoba da postoji.

Ako je u pitanju tematski podkast, onda možda više osoba može da priča na jednu temu, možda jedna osoba može da priča na više tema, svakako nije loše da se šara, ali u obe varijante vrlo je važno da se napravi jedan veliki spisak za sam početak. To je spisak koji, ja često kažem da treba da imate sto ljudi ili sto tema prema što snimite prvu epizodu.

Jer ako su ljudi, na primer, prvih 50, prvih 20, neće moći, nećete se poklopiti, neće biti tu, gužva je u toku godine. Vi realno, od prvih 20, možda ćete snimiti jednu ili dve osobe. Za početak je svakako preporuka da snimate sa prijateljima, sa ljudima koje poznajete, koji vas poznaju, kojima neće biti teško da sede sa vama iako ne znate da vodite podkast jer na njima učite, i da se na taj način razvijete dalje. Ali taj spisak koji imate, koji stalno dopunjavate novim idejama, je izuzetno važan. I on je razlog da vam nakon deset epizoda ne ponestane ideja. Statistike opet kažu da ljudi najčešće odustaju posle sedme epizode jer to je nekih mesec i po dana, najčešće ako je dinamika jednom nedeljno, pa se izgubi entuzijazam, ne dobiju možda dovoljno fidbeka, teško je naći osmu osobu, devetu, i tad se odustane od toga.

Ako ulazite u nešto tako i vidite to kao neku vrednost koju želite da kreirate, obavežite se barem na šest meseci, a ja ću reći barem na godinu dana, to je 50 epizoda, i nakon 50 epizoda podvucite crtu i vidite šta ste uradili. Znam da je to teško, ali to nije format koji će jednom epizodom napraviti veliki bum.

To može da se desi isto kao što može da se desi da dobijete na lotou, ali ja se ne bih kladio da ću dobiti, a ako se desi super. Tako da, to je nešto što vremenom može da akumulira publiku, vremenom može da akumulira efekt koji želimo, ali je potrebna disciplina i potrebno je da negde naviknete publiku na ono šta može da očekuje, a onda da svaki put isporučite minimum to što ste im obećali, a nekada možda i nešto više.

I je to recept kojim si se vodio kada si pravio Pojačalo? 

Tim receptom se vodim kad god sam bilo šta u životu pratio i pravio. Da je jednostavno neophodno da to položi test vremena i da, ako pišem blog, i kažem da ću jedan nedeljno tekst napisati, da uvek imam tri teksta u rezervi za naredne tri nedelje jer, možda ću imati nešto lepše da radim, možda ću se razboleti, možda ću putovati, ne želim da razmišljam o tome na taj način, ali da sam svestan toga da je to obaveza koja će trajati.

Što se tiče Pojačala moja želja je da ono postoji trajno i meni nije ponestalo ideja, entuzijazma, nekada nemam vremena i gledam da isplaniram unapred, da, da kažem, cela stvar bude takva da ne ugrožava moje nedeljno funkcionisanje i zato uvek imamo neku vrstu rezerve, ali da, ima perioda kada je to teško, kada ne znam, organizujemo konferenciju u tom periodu, obično septembra, oktobra, se isprazne te zalihe koje imamo, pa onda, potrebno je naći brzo nove ljude i sve ostalo.

Ali dobra organizacija, planiranje, planiranje unapred dosta stvari i disciplina - i ono što često kažu - nije strašno ako epizoda koju si snimio nije najbolja moguća samo se potrudi da sledeća bude bolja i da nemaš tri loše epizode za redom. Jer ako imaš tri loše epizode za redom, izgubio si 30% publike koju si gradio sve to vreme. Mnogo je važnije da epizoda izađe nego da svaka bude savršena. Jer nikada neće biti savršena.

Sve to što sam ja, prethodnih šest godina sa Pojačalom prošao, i sa gomilom drugih ljudi sa kojima sam radio i koje sam savetovo, ja sam sažao u priručnik koji sam napisao, koji je vodič za pravljenje podkasta, ali iz svih uglova, i organizacijenog i tehničkog i marketišskog i autorskog, i svih gde bukvalno za par sati čitanja imate potpuno osvetljeno sve što vam je potrebno da to možete da krenete. Ili makar da možete da donesete odluku da li želite to da radite ili ne. Možda nećete sami snimati, ali da možete ka nekome koji će snimati da date upit koji je sveden jasan i koji će vam dati rešenje koje je dobro, a nije preskupo. Jer, naravno, kada pustite ljude koji se bave produkcijom da oni urade kako oni misle da treba to vrlo često bude kompleksnije i skuplje, a format to ne opravdava.

I pripremili smo, podelićete kroz givavej, neke primerke toga. Priručnik je svakako dostupan onlajn, besplatno, biće link u opisu, ali i ko želi fizički primerak može da dobije i da prelista.

Ali tu sam zaista gledao da podelim i svoje iskustvo, ali i iskustvo gomile kolega. Ovaj priručak se završava sa desetak intervjua sa kolegama koji su pravili najrazičitije formate, neki i dalje prave, neki su odustali, neki su pravili duži niz godina, neki su odustali relativno brzo, ali su napravili nešto što je bilo vidljivo, sa svim odgovorima na to zašto su oni to počinjali kako su radili, šta su bili njihovi izazovi, šta je izazov na kraju dana. Neki to rade sa ciljem da sebe brandiraju i da budu vidljivi, neki to rade sa ciljem da naprave nekakav profit. To nije lako, ali nije ni nemoguće. Potrebno je razmišljati o tome, potrebno je pripremiti teren za to, potrebno je prevazići sramotu i nuditi nešto. Ako ti veruješ u svoj proizvod onda nemaš problem da ga ponudiš nekome i da zatražiš nekome saradnju. Tako da, to su sve stvari o kojima sam pisao, to su stvari o kojima sam pričao i u prethodnom periodu i u vebinaru koji smo snimali pre tri godine na tu temu, tako da to je da kažemo zaokruženo ono što je najvažnije.

Fizički primerci priručnika su tu zato što, devojka koja je radila prelom, prelepo uradila prelom i meni bilo žao da postoji samo u digitalnom obliku jer zaista mnogo simpatično izgleda i vrlo je taj B5 format jednostavan za čitanje i želeo sam da se zahvalim ljudima koji su učestvovali kao intervjuisani u svemu tome onda sam napravio zbog toga neku količinu pa zato možemo da podelimo neki broj i kome god bude trebalo mogu da pošaljem, ali nije nešto što će biti dostupno komercijalno, niti je cilj da se na tome zaradi. Cilj je da imamo više kvalitetnog sadržaja, da više ljudi shvati da to nije bauk, da ne postoji ogromno finansijsko ulaganje, da je moguće to napraviti i u kućnoj radinosti da bude dovoljno dobro.

4. Postoji i more podkasta trenutno na različite teme. Kako se izdvojiti?

Naravno, biti autentičan, razumeti realnu potrebu svojih korisnika. Nijedan podkast nije postao popularan zato što ima lep studio i zato što dobro izgleda kada ga neko gleda na svom pametnom televizoru. Podkasti se pre svega slušaju, a gledaju se tek ponekad. Ono što jeste tehnički važno i neophodno jeste da taj zvuk bude dobar.

To je moguće postići jako povoljno uz minimalno ulaganje i malo truda. E sad, kada prevaziđemo to da je zvuk tehnički dovoljno dobar da nemamo problem da ga duže slušamo, najvažnije je o čemu se tu zapravo priča. Naravno, posle to treba i pismeno spakovati, prezentovati i sve ostalo, ali ništa od toga ne mora da bude komplikovano.

Ono što jeste važno je da znamo ko je publika, odnosno koju publiku želimo da okupimo i da onda komuniciramo nešto što je njima zapravo interesantno. Da postoji tok koji nam omogućava da lako pratimo celu priču, da imamo neku vrstu predvidljivosti, da znamo, otprilike, šta je tok razgovora koji nas čeka.

Naravno on varira od epizode do epizode, ali da znamo šta možemo da očekujemo i da, kao i profesionalci što rade, je li, ne idemo ispod nekog nivoa koji smo zacrtali. Pa neke epizode će biti fantastične, a neke će samo biti dovoljno dobre. Iako stalno se insistira na tome da - dovoljno dobro je najveći neprijatelj fantastičnog, ne postoji ništa što je fantastično 300 od 300 epizoda.

Znači, važno je da bude dovoljno dobro i da se trudimo da bude bolje i da nam je stalo i da slušamo, ali da filtriramo fidbek koji dobijamo od ljudi ili ti, što bi Svetislav Pešić rekao: ”Ne bih nikada poslušao savet osobe koju ne bih pitao za pomoć”. E, tako i ovo. Možda neko ima i najbolje moguće namere, ali želi nešto potpuno drugačije i želi da vi to radite.

Ako želi nešto potpuno drugačije slobodno neka proba, neka napravi. Ako je to nešto što vama ima smisla, nađite način kako da se prilagodite. Ali suština je da je zapravo, na kraju dana, sadržaj onaj koji pravi razliku i da nije lako stalno praviti dobar i zanimljiv sadržaj, ali da je to u suštini jedini siguran način da imate neku vrstu rezultata.

Ok. Postoje humoristički podkasti koji su zabavni na svoj način podkasti koji se bave aktuelnostima, koji su zabavni na svoj način. Postoje razne specifičnosti. Podkast koji se bavi aktuelnostima ako nije došao do publike u tri dana, on sedmog dana više nije bitan. Da li je o političkim dešavanjima da li je o sportu ako se bavi košarkom, ako je prošlo ovo kolo Euroligi i odigrano su još dva, nikog ne zanima što je bilo po dva kola neće poslušati tu epizodu.

Dakle mnogo odluka to treba da se donese, na mnogo pitanja tu treba da se odgovori. Da li pravite sadržaj koji pretenduje da bude evergrin? Ako pravite, onda verovatno ima smisla da malo bolje isplanirate i da imate neku logičnu celinu. Također, podkasti mogu da budu i monolog. Podkasti mogu da budu i da samo autor nešto priča. Opet ima ljudi koji su najzanimljiviji ljudi na svetu i u stanju su da vam budu interesantniji kada čitaju telefonski imenik. Tako da, prosto to je do autora, do čoveka. On, ili ona, treba da nađe svoj glas i da onda to neguje i razvije dalje, a sam format je dovoljno fleksibilan da, u principu, možete da radite što god želite.

5. Zašto su podkasti postali toliko popularni i atraktivni? 

Mislim da je suština u tome da je to format koji je jednostavan za produkciju, samim tim se otvara ka većem broju ljudi da mogu da ga prave, a da su ljudi gladni kvalitetnog sadržaja zato što kvalitetnog sadržaja više nema ni u jednom mediju.

Vi više nemate novine koje je zanimljivo čitati sedam dana, iako su današnje. To više ne postoji. Onlajn portali vrlo često jure za senzacionalizmom, vest je aktuelna 15 minuta i više nije bitna. Ovo vrlo često nudi taj alternativni prostor koga u mejnstrim medijima nema, za neke teme i neke ljude koji o tome mogu da pričaju naširoko.

I sad, šta god da je u pitanju, ne znam, iako je ta pomenuta košarka, pomenuta je zato što je toliko volim, pa je pominjem, ona ima prostor za emisiju Studio nakon Eurolige koja traje 15 minuta. Neko želi da sluša dublju analizu svega toga. Dublju analizu od toga će poslušati u nekom podkastu A ovih 15 minuta su super jer tu su najatraktivniji gosti glavni trener i sve ostalo.

Za dublju analizu će se koristiti nešto alternativno. Pa sad, li će to biti podkast, da li će to biti strim na Jutjubu, nije važno. Ali to jesu ti formati autorskog sadržaja koji su sada dostupni i otvoreni ka svima, a pre deset godina nisu bili mogući, jer pre deset godina nismo mogli telefonom da snimimo video koji izgleda kao da je sa filmske kamere.

Koji su tvoji omiljeni podkasti ili podkasti koje najradije slušaš?

Ja sam ove godine izgubio nekoliko podkasta koje sam redovno slušao, jer su autori prestali da ih rade. Tu pre svega mislim na na Žiška podkast koji je radio moj dragi prijatelj Goran Jankuloski.

Od onoga što redovno slušam, toga ima baš dosta, ali hajde izdvojio bih naravno Galeba - Agelast, izdvojio bih Dva i po psihijatra, Tampon zonu, izdvojio bih Aleksa Fridmena, izdvojio bih Hubermana, koga ne slušam toliko često, ali realno slušam, ponekad slušam i Rogana. Od domaćih takođe slušam Jao Mileta, slušam one koji su pokrenuli podkaste u Srbiji, a to su moji drugari iz Infinituma, podkasta koji se bavi Epl tehnologijama, i Dopise iz Diznilenda, moja dva omiljena Bosanca koji redovno snimaju. I sad toga ima još mnogo. Ne mogu se setiti svega, ali zapravo ljudi koji su u priručniku u onom delu sa intervjuima su ljudi koje ja redovno slušam. Slušam i to što rade ljudi u oblastima koji meni nisu bliski, ali su mi teme interesantne, sagovornici su mi interesantni i to mi na neki način, da kažem, dodaje neku vrednost, zainteresuje me za nove stvari, otvara mi um, a navikao sam da im, i prija mi da, kada radim nešto što ne zahteva pun kapacitet mozga, umesto muzike u pozadini slušam podkast ili kada se vozim umesto muzike, a nekad je muzika nezamenjiva, ali da nekada pustim podkast kao nešto što će popuniti prostor.