Republika Srbija je u septembru 2021. godine dobila novi Zakon o zaštiti potrošača, a jedna od novina koju taj propis donosi je uvođenje registra potrošača koji ne žele da primaju pozive ili poruke u okviru promocije ili prodaje telefonom – tzv. registar „Ne zovi“.
Zakonodavac je propisao da bazom podataka predmetnog registra upravlja Regulatorno telo nadležno za elektronske komunikacije (RATEL). Registar će sadržati ime i prezime potrošača, jedinstveni matični broj potrošača, broj telefona i datum upisa u registar.
Sa aspekta zaštite podataka o ličnosti, važno je konstatovati da su podaci iz ove baze samo delimično javni, i to u pogledu brojeva telefona i datuma upisa u registar, dok ime, prezime i JMBG potrošača nisu dostupni javnosti.
Upis ili ispis iz registra neće vršiti RATEL, već će taj deo usluge obavljati operator elektronskih komunikacija koji sa potrošačem ima zaključen ugovor o korišćenju javno dostupnih elektronskih komunikacionih usluga, i to bez naknade. Tako, kada potrošač istakne zahtev za upis u registar na unapred propisanom obrascu, operater je dužan da upiše podatke potrošača iz registra na osnovu zahteva koji potrošač dostavlja operatoru, i to u roku od sedam dana od dana prijema zahteva potrošača.
Dejstvo upisa u registar na posebno dat pristanak na obradu
Uvođenje predmetnog registra u naš pravni sistem otvara i pitanje dejstva upisa u isti prema ranije ili kasnije datom posebnom pristanku za obradu podataka o ličnosti prema nekom rukovaocu. Zakonodavac je to pitanje rešio odredbom da pristanak potrošača na obradu njegovih podataka u svrhe direktnog oglašavanja, koji je dat trgovcu prethodno ili nakon upisa u registar, važi do opoziva tog pristanka, nezavisno od upisa u registar. Dakle, potrošač može ostaviti na snazi ili opozvati prethodno datu saglasnost za prijem poziva ili poruka u okviru promocije ili prodaje telefonom, prilikom upisa u registar.
Naime, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, u delu gde je regulisano načelo zakonitosti obrade, kao jedan od pravnih osnova na koji se obrada podataka o ličnosti može vršiti navodi i izričit pristanak. Međutim, dejstvo upisa u registar može u velikoj meri uticati na validnost tako datog pristanka, naročito ako lice odluči da upisom u registar opozove prethodno date pristanke. S tim u vezi, nameće se zaključak da će subjekti koji imaju zakonito pribavljen pristanak na obradu od strane nekog lica ipak morati da proveravaju u Registru da li je takav pristanak opozvan ili ostavljen na snazi.
Pitanje pravnog osnova obrade podataka o ličnosti u svrhe direktnog oglašavanja
Sledeći rešenje Zakona o oglašavanju, i novi Zakon o zaštiti potrošača propisuje da je zabranjeno direktno oglašavanje telefonom, faksom, elektronskom poštom ili drugim sredstvom komunikacije na daljinu bez prethodnog pristanka potrošača. Dalje, u okviru istog člana, Zakon propisuje da je zabranjeno i upućivanje poziva ili poruka telefonom potrošačima čiji su telefonski brojevi upisani u registar potrošača.
Tumačeći ove dve pravne norme, postavlja se pitanje da li su ova dva pravila mogla biti i drugačije postavljena i formulisana, s obzirom na određenu koliziju između njih.
Naime, ukoliko je direktno oglašavanje bez prethodno pribavljenog pristanka zabranjeno, postavlja se pitanje potrebe za osnivanjem i vođenjem registra lica koja ne žele da budu kontaktirana u svrhe marketinga. Dakle, uvođenje registra se može tretirati kao dodatno osiguranje licima koja ne žele da pristanu na obradu svojih podataka o ličnosti da ih pravni subjekti neće kontaktirati, ali i kao relativizovanje zabrane (obrade bez prethodno pribavljenog pristanka) koja je stavom jedan ovog člana eksplicitno propisana. Jedna od ključnih razlika u dejstvu ove dve zakonske odredbe ispoljava se u činjenici da registar ima dejstvo u pogledu zabrane pozivanja broja telefona, dok se opšta zabrana direktnog oglašavanja odnosi na veliki broj sredstava komunikacije.
Kada se govori o osnovu obrade podataka u svrhe direktnog oglašavanja, mora se pomenuti i pitanje zakonitosti takve obrade na osnovu legitimnog interesa, a ne samo na osnovu izričitog pristanka kao pravnog osnova. O istom pitanju se vodi diskusija i u EU, jer se na direktno oglašavanje primenjuju pravila GDPR-a i Direktive 2002/58/EC iz 2002. godine, a ta dva akta nude delom različita rešenja. U našem pravnom sistemu, takođe paralelno imamo rešenja donekle fleksibilnijeg Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, ali i Zakon o oglašavanju i Zakon o zaštiti potrošača sa znatno striktnijim i ograničavajućim odredbama kada je reč o obradi podataka u svrhe direktnog marketinga.
Kako su registri „Ne zovi“ uređeni u drugim pravnim sistemima
Republika Srbija nije usamljena u odluci da uvede registar „Ne zovi“ u svoj pravni sistem. Naprotiv, ovo rešenje je već implementirano u mnoge pravne sisteme u Evropi, ali i širom sveta.
Rešenje slično našem ima Republika Hrvatska čiji se registar „Ne zovi“ vodi kod Hrvatske regulatorne agencije za mrežne djelatnosti, ili skraćeno HAKOM.
Tamošnji registar omogućava da potrošači preko svog operatora podnesu zahtev da se njihov broj unese u registar i time onemoguće da trgovci prodaju ili šalju marketinške poruke putem telefona ili SMS i MMS poruka. Podnosilac zahteva može biti samo ono lice koje je potpisnik ugovora sa operatorom i za konkretan broj telefona, a pored upisa može da traži i brisanje broja iz registra.
U Engleskoj postoje dva oblika zaštite potrošača od strane trgovca koji vrše pozive radi promovisanja ili prodaje robe ili usluga. Jedan registar lica koja ne žele da budu kontaktirana od strane trgovaca vodi služba The Telephone Preference Service (TPS), a trgovci su u obavezi da redovno proveravaju listu. Ukoliko se trgovac ogluši o pravilo nepozivanja i ipak uputi poziv licu čiji je broj telefona dostupan u bazi „Ne zovi“, protiv takvog trgovca drugi organ - Ovlašćeni institut za trgovinske standarde (The Chartered Trading Standards Institute) - može pokrenuti postupak pred nadležnim sudom. Drugu vrstu registra u Engleskoj vode sami trgovci, tako što sačinjavaju sopstvenu internu bazu kontakata čije pozivanje u svrhe marketinga nije zakonito. Podaci se upisuju u ovu bazu na osnovu uvida u registar „Ne zovi“, ali i na osnovu informacija koje trgovci dobiju neposredno od potrošača koji se usprotivi obradi podataka.
U Sjedinjenim Američkim Državama postoji javni – nacionalni registar „Ne zovi“ (National do not call registry) kojim upravlja Federalna trgovinska komisija (FTC - Federal Trade Commission). Predmetni registar vrši besplatan upis broja mobilnog ili fiksnog telefona potrošača koji ne želi da prima pozive u svrhu promocije ili prodaje (sales call). Registracija kod FTC-a se vrši na dva načina: pozivom određenog broja, sa broja telefona čiji se upis traži, ili prijavom na zvaničnom veb-sajtu registra. Tamošnje pravo poznaje dve mogućnosti registracije broja telefona. Prva je putem poziva na određeni broj, a druga elektronski, putem prijave na zvaničnom sajtu www.donotcall.gov.
Ipak zabrana pozivanja u SAD trpi određene izuzetke u odnosu na rešenja iz evropskih pravnih sistema. Najpre, kompanija koja vrši pozive (odnosno trgovac) ima mogućnost da, i pored registracije broja potrošača, koristi njegov broj telefona ukoliko su u skorije vreme imali saradnju. Međutim, ukoliko i pored toga potrošač istakne izričit zahtev trgovcu da prekine pozivanje, tada je trgovac u obavezi da to prekine.
Pravo SAD propisuje, i pored registracije, i druge izuzetke od zabrane pozivanja , koji su u javnom interesu ili gde lice koje poziva ima legitimni interes za takvim pozivom. Dakle, svrha takvog poziva ne može biti prodaja, već se cilj korišćenja podataka ogleda u nekom opštem ili pojedinačnom dobru koje preteže nad pravom na zaštitu podataka. Tako su dozvoljene sledeće vrste poziva:
- pozivi u vezi s politikom - izbori
- pozivi u dobrotvorne svrhe
- pozivi u vezi sa naplatom duga
- pozivi informativnog karaktera
- anketni pozivi.
Uporednopravnom analizom rešenja za zaštitu potrošača od nepoželjnih poziva, možemo zaključiti da je osnivanje registara uobičajena praksa u svetu. Međutim, funkcionisanje ovog registra u praksi, poštovanje pravila od strane trgovaca i doslednost državnih organa u sprovođenju javnih ovlašćenja u Republici Srbiji tek će se naći na ispitu.
