Statistika nam godinama unazad ukazuje da internet trgovina zauzima sve veći udeo kada je reč o prometu robe i usluga. Međutim, retko ko je mogao da predvidi 2020. godinu i sve okolnosti koje nam je pandemija donela, a jedna od najvećih posledica ograničenja koja smo morali da prihvatimo jeste upravo masovna seoba prodaje robe i usluga na onlajn tržište. Iako se činilo da je internet infrastruktura spremna da prihvati veliki broj korisnika, ispostavilo se da mnogi novopečeni, ali i već postojeći e-prodavci, nisu imali svest o nizu pravila koje zakoni nameću kada je reč o ovoj vrsti trgovine.
S obzirom na to da je Zakon o elektronskoj trgovini počeo da se primenjuje sredinom 2019. godine, javnost nije ni imala vremena da se prilagodi novim pravilima, ne razumevajući u potpunosti čak ni prava i obaveze koje imaju potrošači i prodavci na internetu, a koje je doneo Zakon o zaštiti potrošača koju godinu ranije. Dakle, internet je bio spreman da preuzme dobar deo tržišta, ali njegovi korisnici se još uvek prilagođavaju novim okolnostima, učeći na svojim i tuđim greškama.
U toj opštoj tranziciji, ionako veliki broj postojećih Instagram i Fejsbuk prodavnica znatno se uvećao tokom prethodne godine. Istini za volju, mnogi su, suočeni sa strahom od inspekcijskog nadzora ili iz želje da svoju prodaju presele u legalne tokove, u međuvremenu registrovali privredna društva ili preduzetničke radnje i na taj način nastavili poslovanje. Međutim, neki od njih su i dalje ostali u sivoj zoni zbog nedostatka informisanosti o uslovima pod kojima se taj vid trgovine mora obavljati ili pak svesno uživajući u blagodetima poslovanja sa niskim troškovima.
Da li je prodaja putem društvenih mreža zakonita i pod kojim uslovima?
Dakle, kao što smo konstatovali, 2020. godine pored novoosnovanih internet prodavnica, već razrađeni kanali prodaje najšireg asortimana robe preko društvenih mreža doživeli su takođe svoju ekspanziju. A kako zakoni koji regulišu oblast trgovine ne poznaju prodaju preko društvenih mreža kao posebnu kategoriju e-trgovine, već se na nju analogno primenjuju opšta pravila o internet prodavnicama iz ovog akta, za mnoge su pravila koja se moraju poštovati prilikom prodaja preko društvenih mreža ostala nepoznanica.
Činjenica je da zakon nigde i ne propisuje da internet prodavnica mora funkcionisati isključivo preko posebnog, specijalizovanog veb-sajta postavljenog na internet domen koji je pod kontrolom e-trgovca, a ne ograničava na bilo koji način mogućnosti prodaje preko društvenih mreža. Stoga možemo zaključiti da je, iz ugla zakonodavca, svaki oblik e-prodaje dozvoljen, ukoliko su ispunjeni zakonom propisani uslovi.
Iz toga razloga, pravnoj analizi prodaje putem društvenih mreža moramo prići upravo sa aspekta njenog organizovanja, na način koji je usklađen sa zakonom kojim se regulišu trgovina i potrošačka prava.
Pre svega potrebno je konstatovati da, zbog svog dizajna i strukture, objave na stranicama društvenih mreža mogu često dovesti u zabunu potrošača u pogledu namere sa kojom je sadržaj postavljen, odnosno predmetne objave često imaju karakteristike oglasne poruke, u smislu Zakona o oglašavanju. Ali, (način na koji se može uspostaviti kontakt između potrošača i oglašivača, odnosno istaći ponuda i prihvat te ponude jeste upravo,) ovako postavljen oglas (koji) može imati, i najčešće ima, za cilj prodaju preko interneta, kojoj se može pristupiti na svega klik ili dva od postavljene oglasne poruke. S tim u vezi, teško je povući jasnu granicu gde na internetu prestaje oglašavanje a počinje internet prodaja, ako je uopšte takvo razgraničenje i potrebno praviti u faktičkom smislu.
Drugi segment problema prodaje preko društvenih mreža treba posmatrati iz ugla prilično striktnih pravila o obaveznim elementima komercijalne poruke, načinu zaključivanja ugovora u elektronskoj formi, odnosno pravila o slanju i prihvatu ponude, koje je zakonodavac namenio internet trgovcima.
Posebna pravila koja se odnose na prodaju preko interneta koja je ugovorena elektronskim porukama
Međutim, ukoliko s pažnjom sagledamo ove pravne norme, možemo zaključiti da je zakon napravio jednu vrstu izuzetka odnosno ustupka prodaji kada ugovorne strane - dakle kupac i e-trgovac - direktnim kontaktom, elektronskim porukama ili telefonskim razgovorom, usaglašavaju volje odnosno obim prava i obaveza povodom kupoprodaje. Tako je zakon propisao da se pravila o postupku koji se primenjuje kod zaključivanja ugovora u elektronskoj formi, ugovornim odredbama, opštim uslovima poslovanja (ako su sastavni deo ugovora), jezicima na kojima ugovor može biti zaključen ili kodeksima ponašanja u skladu sa kojima postupaju pružaoci usluga, ne primenjuju na ugovore zaključene putem elektronske pošte, odnosno drugim vidom lične komunikacije ostvarene elektronskim putem. Dakle, reč je o situaciji kada se kupac neposredno obrati porukom koja sadrži molbu za određenu informaciju ili ponudu da pod određenim uslovima kupi određenu robu ili poruči uslugu. Nakon što ugovorne strane neposrednom komunikacijom usaglase volje i prodavac potvrdi ponudu na isti način, ugovor će se smatrati zaključenim, i internet prodaja se može realizovati.
Takođe neće važiti ni obaveza pružaoca usluga da bez odlaganja, elektronskim putem, posebnom elektronskom porukom, potvrdi prijem elektronske poruke poslate od suprotne ugovorne strane koja sadrži ponudu ili prihvat ponude za zaključenje ugovora, ako je saglasnost volja sklopljena putem elektronske pošte, odnosno drugim vidom lične komunikacije ostvarene elektronskim putem. Ova obaveza ne postoji iz razloga jer se podrazumeva da, ukoliko su ugovorne strane usaglasile kupoprodaju u direktnom kontaktu, nije celishodno uvoditi obavezu ponovnog slanja elektronske poruke kojom se potvrđuje zaključeni pravni posao.
Opšta pravila o elektronskoj trgovini koja važe i u slučaju prodaje direktnim kontaktom
Međutim, pravila koja se odnose na obavezan sadržaj komercijalne poruke koja prethodi komunikaciji kupca i e-trgovca važiće bez obzira na to da li se prodaja vrši preko specijalizovane veb-prodavnice ili preko stranice na društvenoj mreži. Dakle, komercijalna poruka najpre mora da bude tako formulisana da je moguće kao takvu jasno identifikovati i razlikovati od drugih poruka u trenuktu njenog prijema od strane kupca. Zatim, neophodno je i da poruka omogućava jasnu identifikaciju njenog pošiljaoca odnosno e-trgovca, koji je dužan da na stranici na kojoj vrši isticanje komercijalne poruke vidno istakne poslovno ime, matični broj i adresu sedišta. Dakle, možemo zaključiti i da se podrazumeva da prodaju preko interneta u vidu delatnosti mogu vršiti samo pravna lica, preduzetnici ili drugi subjekti koji su za to registrovani.
Takođe, ukoliko komercijalna poruka sadrži poziv potencijalnim kupcima da se jave odnosno istaknu ponudu, uključujući čak i indirektne pozive putem obaveštenja o popustima i akcijama, taj poziv mora kao takav biti prepoznatljiv i lak za identifikaciju, a takođe i svi uslovi koji se odnose na poziv za slanje ponude od strane kupca moraju biti jasno formulisani, lako dostupni, odnosno predočeni potencijalnom kupcu na nedvosmislen način.
Na trgovinu preko društvenih mreža analogno se primenjuju i opšti propisi o trgovini, načinu isticanja cena, deklaracija, prodajnih podsticaja, sniženjima i načinu oglašavanja. E-trgovac koji svoju delatnost obavlja preko društvenih mreža mora voditi računa i da poštuje pravila o zabrani nelojalne konkurencije, kao i zabrani vršenja nedozvoljenih špekulacija. Ovim pravilima treba dodati i poštovanje potrošačkih prava koja su rezervisana za prodaju na daljinu, a koja bi se u punom obimu primenjivala i na prodaju preko društvenih mreža, poput prava na odustanak ili reklamaciju.
Iz svega predočenog možemo zaključiti da je prodaja preko veb-šopova na društvenim mrežama sasvim legalan i legitiman kanal distribucije robe i usluga, ukoliko su ispoštovani svi relevantni zakonski propisi, kojih nema malo. Alternativa može biti kompromisno rešenje koje podrazumeva uvezivanje stranice na društvenoj mreži sa sopstvenim veb-sajtom, na kojem će se zapravo odvijati postupak e-trgovine, a koji po sadržaju i strukturi ispunjava sve uslove koje propisi nalažu povodom elekronske trgovine preko e-prodavnice.
