Ova tema je naročito postala aktuelna razvojem i unapređenjem smart contract-a i pojavom novih blockchain open source servisa poput Itirijuma (Ethereum). Tako su kompanije i startapi dobili šansu da olakšano dođu do kapitala kroz svoje IPO emisije digitalne imovine, a ovako emitovani tokeni razmenjivani su na sekundarnom tržištu gde je ponuda i tražnja određivala njihovu vrednost.
Paralelno s tom primenom ove nove tehnologije razvijala se i ideja o kreiranju sasvim jedinstvenih tokena, koji su emitovani kako bi predstavljali zapravo potvrdu o nekom konkretnom pravu njegovog imaoca. Nešto poput hartije od vrednosti koja bi glasila na donosioca, samo u digitalnoj formi. Ovakva primena se dalje u teoriji razrađivala od potvrda o posedovanju nekog prava na digitalnom sadržaju, pa čak do projektovane primene u postupcima upisa prava na nepokretnosti odnosno digitalnog katastra ili bilo koje druge baze podataka. Dakle, jedinstveni tokeni ili non-fungible tokeni (NFT) predstavljaju neku vrstu sertifikata koji dokazuje da njegov imalac poseduje neko pravo.
Svoju najveću primenu NFT je imao kod dokazivanja prava nad bestelesnim stvarima odnosno pravima na sadržaju koji je kreiran i razmenjuje se u digitalnoj formi. Umetnici koji su svoja dela ispoljavali u elektronskim i neopipljivim oblicima od pojave interneta i olakšanog protoka informacija imali su problem kako da ostvare svoja prava odnosno spreče nekontrolisano umnožavanje sadržaja nad kojim imaju pravo intelektualne svojine. Pojava NFT-a bila je savršeno rešenje da se u moru do beskonačnosti umnoženih primeraka digitalnih fajlova lakše označi nosilac prava.
Prvi značajan transfer prava svojine na bestelesnoj stvari preko NFT-a sproveo je grafički dizajner Majk Vinkelman (Mike Winkelmann) poznat kao Bipl (Beeple), prodavši u martu 2021. godine digitalni zapis svog umetničkog dela preko aukcijske kuće „Kristi“ (Christie’s) za čitavih 69.346.250 dolara, čime je ova aukcija ušla u istoriju po trećoj najvećoj postignutoj vrednosti za delo živog umetnika. Nakon tog događaja, za NFT je čula šira javnost i pitala se šta je to, odnosno da li je prevara, prodaja magle ili nešto revolucionarno što će zauvek promeniti način na koji se vrši promet prava.
Ovaj vid investiranja u digitalnu imovinu kao dokaz o posedovanju prava svojine na delu u digitalnoj formi može se posmatrati i kroz drugu svrhu, koja ne mora biti primarna, ali svakako može biti sadržana u volji i motivima kupca. Ovakav vid kupovine digitalne imovine može predstavljati način da se određeni umetnik koji se bavi kreiranjem digitalnih sadržaja finansijski podrži, s obzirom na to da se, zbog karakteristika digitalne forme, često mogu čuti argumenti da ova vrsta umetnosti nije dovoljno vrednovana odnosno da se ne može lako monetizovati.
Još jedna velika prednost ulaganja u digitalnu imovinu je i mogućnost njenog deljenja na sitnije delove. Po istom principu kako se dele bitkoin ili itirijum, do sitnih decimala, više investitora može biti nosilac prava svojine na nekoj digitalnoj imovini. Takvim udelima se može kasnije trgovati i na berzi, nezavisno od prava drugih suvlasnika. Po istom principu se može emitovati i token koji je dokaz o vlasništvu na nekom umetničkom delu koje nije u digitalnoj formi, već je izloženo u nekoj galeriji ili muzeju, a udeo u njegovoj svojini se može kupiti na berzi.
Dokaz da će nezamenljivi tokeni tu ostati i da su široko prihvaćeni od strane novije generacije investitora jesu i izložbe koje se organizuju specijalno za izlaganje digitalnih formi umetnosti, kao i postavljanje veb-platformi gde se tokeni mogu kupovati u zamenu za kriptovalute. U projekte organizovanja izložbi digitalno kreiranih dela na bazi NFT tehnologije uključeni su i najveći svetski muzeji poput petrogradskog Ermitaža.
ŠTA SE ZAPRAVO DOBIJA KUPOVINOM NEZAMENLJIVIH TOKENA
Najinteresantniji deo transfera NFT vezanog za prava na umetničkom delu Majka Vinkelmana jeste činjenica da su u predaukcijskim uslovima publikovanim od strane „Kristija“ naveli da kupac zapravo ne stiče nikakva prava intelektualne svojine na delu, pa ni prava na reprodukovanje i korišćenje dela, već samo tzv. „golo pravo svojine” na digitalnom zapisu odnosno fajlu. Tako, s obzirom na nemogućnost javnog saopštavanja, osim kolekcionarskih pobuda, pitanje je da li postoje druge koristi koje bi ovaj sticalac imao od ovog umetničkog dela.
Kako se za svaku konkretnu transakciju koja se odvija na platformama preko kojih se vrši raspolaganje pravima na NFT tokenima precizno ugovara koji se obim prava ustupa sticaocu tokena, potencijalni kupci najpre moraju, pre nego što se transakcija obavi, da provere uslove kupovine. Dakle, u pojedinim slučajevima se stiče veći obim prava, uključujući i prava intelektualne svojine, dok se u nekim situacijama raspolaže samo digitalnim zapisom kao digitalnim primerkom dela, bez prava na javno prikazivanje i umnožavanje.
NFT KOLEKCIONARSTVO
Zagovornici tradicionalnih umetničkih formi negiraju bilo kakvu vrednost novih umetničkih oblika, a trend investiranja u njih nazivaju neodrživim i veštački načinjenim balon cenama; iako je vrednost umetničkih dela, bez obzira na formu, uvek zasnovana na istom principu – ponudi i tražnji. I sve dok ima kupaca voljnih da ponude novac za određeno delo, njegova vrednost će ostati stabilna ili će se povećavati.
S obzirom na nove generacije koje su odrasle trgujući kriptoimovinom i (koje) nemaju strah od posedovanja nevidljive imovine i nematerijalnih dobara, digitalnoj umetnosti vreme ide naruku.
Ako bismo analizirali kolekcionarstvo uopštenije, kako sa finansijskog tako i sa psihološkog aspekta, možemo zaključiti da skoro svi argumenti koje možemo izneti za i protiv investiranja u NFT stoje i za investiranje u tradicionalne forme umetnosti. Štaviše, digitalne NFT sertifikate, koji su zapravo i jedini validan dokaz o svojini, karakteriše laka prenosivost i odsustvo rizika od fizičkog oštećenja ili uništenja.
Već smo konstatovali da budućnost kolekcionarstva u velikoj meri zavisi od odnosa novih generacija prema umetnosti, njenim formama, ali i investiranju uopšte. Konačno, sa pojavom NFT i digitalnih umetnosti, nova blokčejn generacija investitora sada ima dovoljno znanja i motiva da se oproba u ovoj modernoj formi kolekcionarstva.
Moderni investitori, bez razlike u odnosu na investitore u klasične umetničke oblike, motiviše verovanje da će istom delu kasnije rasti cena, odnosno da će neko platiti više za njegovo posedovanje. Kao što je nekom nezamislivo i neracionalno investiranje stotina miliona evra u platno koje se nakon toga čuva u specijalnim dobro obezbeđenim sefovima sa posebnom regulacijom vlage i temperature, slični stavovi se mogu očekivati i u pogledu investiranja u digitalnu imovinu, koja još ima prednost jer se ne mora čuvati na takav način, i lakše se može prenositi širom sveta.
Činjenica je da je tradicionalno kolekcionarstvo prošlo test vremena, koji investiranje u NFT tek očekuje. Kako se u praksi pokazalo da tehnologija i inovacija uvek nađu put, ne sumnjamo da moderne oblike investiranja u umetnost čeka svetla budućnost.
