Istorija taga (#)

Pre nego što je postao simbol povezivanja sadržaja na društvenim mrežama, znak „#” je u američkom engleskom imao nekoliko različitih naziva i upotreba:

• Pound sign – korišćen je iza broja da označi težinu u funtama (npr. 5# of sugar značilo je: „5 funti šećera”).
   
• Number sign – stavljao se ispred broja da označi redosled ili brojčanu oznaku (npr. „#2 na listi”). I danas može da se vidi kao numeracija u porudžbinama u internet prodavnicama, obeležavanje broja podkasta i sl.
   
• Crosshatch i hash mark – nazivi koji su se koristili u tipografiji i grafici.

Leta 2007. godine, tačnije 23. avgusta Kris Mesina (Chris Messina) američki bloger, predložio je na Tviteru, sadašnjem Iksu, da „#” postane način grupisanja objava po srodnim temama radi lakše pretrage.

Ideja u početku nije podržana od strane Tvitera, ali su korisnici sve više počeli da koriste tu oznaku kako bi grupisali i izdvojili sadržaj, naročito tokom velikih događaja, protesta, konferencija i drugih aktivnosti.

Haštagove kao hiperlinkove u cilju kvalitetnije pretrage sadržaja Tviter je startovao 2. jula 2009. godine.

U junu 2014. godine, reč hashtag dodata je u Oksfordski engleski rečnik (Oxford English Dictionary) sa opisom: „reč ili fraza sa simbolom # ispred, koja se koristi na veb-lokacijama i aplikacijama društvenih medija tako da možete da tražite sve poruke sa istom temom”.

U narednim godinama haštag je počeo da se koristi na svim društvenim mrežama, portalima, sajtovima, blogovima, internet prodavnicama.

Kako pravilno koristiti haštagove

Glavna funkcija haštaga je da omogući bolju vidljivost objava i olakša korisnicima da pronađu informacije koje ih zanimaju. Pravilnim korišćenjem haštagova, brendovi i pojedinci mogu ciljano dopreti do svoje publike, učestvovati u diskusijama na aktuelne teme, povećati angažovanje, stvarati osećaj pripadnosti.

Dobre prakse

✔ Relevantni haštagovi. Birajte haštagove koji su povezani sa vašim sadržajem i strategijom koju ste odabrali. Npr. ako vaša objava ima veze sa određenom tehnikom kuvanja, dobar izbor bi bio: #(tehnikakuvanja) #(specifičnisudovi) #(imetehnikekuvanja). Na ovaj način obezbeđujete da usko zainteresovana publika vidi vaš sadržaj.

Za dosezanje šire publike koja je uopšteno zainteresovana za temu, možete koristiti haštagove #(kuvanje) #(pripremajela), ali treba imati u vidu da u ovom slučaju može da se desi da vaš sadržaj postane „nevidljiv” jer se takmiči sa velikim brojem korisnika.

✔ Kvalitet, ne kvantitet. U zavisnosti od platforme, različit je i preporučeni broj haštagova, ali ono što je zajedničko za sve društvene mreže jeste umerenost. Više haštagova ne znači nužno veću vidljivost – često može delovati kao spam.

Ukoliko koristite između tri i pet smislenih tagova, bićete dobro optimizovani i sigurni da vas platforma neće obeležiti kao pokušaj prevare.

✔ Kreirajte sopstvene haštagove. Ako organizujete kampanju, događaj ili promovišete brend, osmislite jedinstven haštag. Tako možete lakše pratiti angažovanje korisnika i graditi zajednicu oko svog sadržaja.

✔ Pratite trendove, ali budite autentični. Uključivanje u aktuelne trendove putem popularnih haštagova može povećati vidljivost, ali je važno da tema bude u skladu sa vašim brendom ili porukom.

Specifičnosti haštaga

• Haštagovi moraju da se pišu bez razmaka i specijalnih znakova.

Pravilno je #KonferencijaDIDS, nepravilno je #Konferencija DIDS. U drugom sličaju haštag je vezan samo za reč „konferencija”.

Pravilno je #marketingandsales, nepravilno #marketing&sales.

• Haštagovi nisu osetljivi na velika i mala slova.

Na primer #ProfyMedia, #profymedia, #PROFYMEDIA, ili Profymedia haštagovi, svi vode na isti sadržaj.

Iako je, po našem Pravopisu, nepravilno da prva slova u reči budu velika, ipak treba razmisliti o korišćenju ove metode jer se reči odvajaju vizuelno i privlači se veća pažnja.

U Gugl ads oglasima često se koristi metoda pisanja gde je prvo slovo u reči veliko, kako bi se postigla bolja vidljivost, a statistika je pokazala da je kliktanje na oglase koji u naslovu imaju reči sa početnim velikim slovima veća za oko 15%.

• Ošišana latinica

Za korisnike sa prostora bivše Jugoslavije (eks-Ju, #exyu) važno je da obrate pažnju i da ne pišu tzv. ošišanom latinicom, latinicom bez dijakritičkih znakova, tj. bez č, ć, š, ž, đ.

Ova razlika direktno utiče na pretragu, vidljivost i analitiku, jer su to različita slova i algoritam ih tako i tretira.

🔍 Šta to u praksi znači?

Ako je cilj maksimalan domet i uključenost publike:

• koristi ošišanu verziju, jer je ona češća u pretragama.
   

Ako je cilj jezička tačnost i profesionalni utisak, brend imidž:

• koristi verziju sa dijakriticima.

Idealno rešenje za ozbiljne sadržaje: koristi obe verzije, ako prostor i smisao dozvoljavaju.

• Haštag = hiperlink = distrakcija

Kada neko klikne na haštag, on napušta vaš sadržaj i odlazi na tematsku stranicu sa svim postovima koji koriste isti haštag.

Na Linkedinu je posebno nepovoljno koristiti haštag odmah na početku posta, jer algoritam često pokazuje samo prvih nekoliko redova kao preview – i ako tu ima klikabilan haštag, velika je šansa da korisnik klikne na njega i nikad ne pročita tvoj ceo tekst.

Preporuka:
Koristi haštagove na kraju posta, ili eventualno u sredini, ne odmah u prvoj rečenici.

Prva dva-tri reda neka budu fokusirana na zadržavanje pažnje, ne na navigaciju ka nečemu van tvog sadržaja.

Kada je najbolje preskočiti haštagove

• Kada je tekst lične prirode ili je namenjen internoj komunikaciji sa timom, npr: #hvala, #timskirad.
• Tekstovi o odlukama državnih institucija, npr: #odlukaopstine.
• Neodređeni tagovi uopštenog značenja, npr: #kampanja2025.

Praktični saveti za kraj

✅ Piši za ljude, ne za algoritam.

✅ Haštag ne sme delovati nametnuto – on treba da dopunjuje sadržaj, ne da ga prekida.

✅ Ako vodiš brend (ili seriju kampanja), koristi uvek isti haštag brenda (branded hashtag) – tako ćeš:
🎇 pratiti performanse
🎇 omogućiti korisnicima da pronađu povezane objave
🎇 stvoriti osećaj zajednice oko tvog sadržaja.

#hashtag #haštag #hastag #domenrs #edukacija