Деведесете делују тако познато и близу, а педесете које следе тако далеко да их одмах повезујем са неким сценама из научнофантастичних филмова.
Сећам се да је деведесетих на телевизији емитована популарна научна емисија „После 2000“. Нови миленијум је деловао егзотично и обећавао је разноразна технолошка чуда, међу којима су били и летећи аутомобили. Без обзира на то што смо још увек далеко од летећих аутомобила и што живот не изгледа тако бајно као што су се многи надали, свет се драстично изменио, и то највише у областима комуникације и информатике.
Још једном се потврдило да је човек веома прилагодљиво биће. Наше привикавање на технолошке иновације подсећа на кување жабе, која неће ни приметити да је скувана ако се постепено повећава температура воде.
И ми смо тако постепено кувани. Интернет, рачунари, друштвене мреже и паметни телефони полако су улазили у наш живот и учинили нас потпуно зависним од њих. Сада је на ред дошло привикавање на благодети вештачке интелигенције.
Напредак у пољу вештачке интелигенције је значајан јер има могућност широке примене у најразличитијим сферама живота и привреде, од аутомобилске и авио-индустрије, роботике, маркетинга, телекомуникација до биологије и медицине.
ChatGPT и Midjourney су у овом тренутку главне звезде, али поред њих постоји и велики број специјализованих програма на бази вештачке интелигенције (ВИ).
Шта је ChatGPT?
ChatGPT припада групи језичких модела (GPT – Generative Pre-Trained Transformer), система који приписују вероватноћу одређеном низу речи. На основу иницијалног текста модел користи вероватноћу како би креирао нови текст.
Поред компјутационе снаге за успешан језички модел важна је и величина скупа података који се користе за тренирање програма. ChatGPT и слични модели имају приступ огромној бази података са интернета и та база се непрестано шири.
Из тог разлога не чуди напредак вештачких језичких модела који без тешкоће могу да нас заварају да је текст писала права особа, а не машина. Исто важи и за програме који се баве генерисањем слике, попут платформе Midjourney.
ChatGPT је већ нашао примену у многим областима, међу којима је и маркетинг. Добили смо користан алат који нам може помоћи приликом оптимизације за претраживаче (SEO), давањa предлога хаштагова (hashtag) на Инстаграму и Тик-току, писања описних текстова (caption copy) и слогана, дизајнирања визуала и производа, па чак и давања креативних идеја за кампању. Поједини брендови, међу којима је и домаћи „Матис“, већ су у кампањама користили вештачку интелигенцију.
Док је један број људи опчињен способностима вештачке интелигенције, други су скептични, а има и много оних који се плаше будућности коју наговештавају.
Вештачка интелигенција и креативност
Немају људи проблем са аутоматизацијом процеса, штавише, врло радо је прихватају. Ретко ко ће се бунити ако му робот почисти кућу, ако му авион лети на аутопилоту или му компјутерски систем унапређује безбедност у саобраћају.
Уплив вештачке интелигенције у животе људи нарочито погађа оне који се баве креативним радом. Неки од њих се боје да ће изгубити своја радна места, други, који уметност посматрају као чин изражавања осећања и погледа на свет, вештачку интелигенцију виде као атак на оно што нас чини људима.
Занимљив коментар на уметничку вредност текстова песама које је креирао ChatGPT дао је Ник Кејв. Покушај вештачке интелигенције да напише текст песме у његовом маниру окарактерисао је као изругивање. Кејв сматра да текст треба да пренесе осећања радости и патње кроз које стваралац пролази. У том смислу, закључује Ник Кејв, ChatGPT и слични програми су најобичнија безвредна мимикрија јер иза њих не стоји права патња.
Постоји нешто у нама што нас тера да мислимо да смо јединствени и незамењиви. Помисао да једна машина, ма како комплексна била, може да нас замени или надмаши у делатностима за које сматрамо да су људске, ствара велики отпор.
Да ће машине бити више него достојан такмац могли смо да видимо већ деведесетих година. Ај-Би-Емов (IBM) рачунар Deep Blue је 1997. године, у сада већ чувеном мечу, победио највећег светског шаховског мајстора Гарија Каспарова. Можда је Каспаров изгубио шаховски меч, али рачунари су и даље били далеко иза нас по питању креативности. Све до сада.
На прошлогодишњем такмичењу у Колораду, илустрација Théâtre D’opéra Spatial, креирана програмом Midjourney, изабрана је за најбољу илустрацију у категорији дигиталне уметности. Програм је надмашио човека.
Théâtre D’opéra Spatial, Џејсон Ален, креирана на платформи Midjourney
Поред креативних способности, видели смо да вештачка интелигенција (у даљем тексту ВИ) може успешно да положи и ригорозне тестове у различитим областима америчког образовања. ChatGPT је прошао правосудни испит (bar exam), испит којим се добија дозвола за вршење медицинске праксе (United States Medical Licensing Exam), и испит из бизниса и менаџмента (MBA).
Руку на срце, још увек се у великом броју случајева може видети разлика између људског рада и производа вештачке интелигенције. Директност адресирања теме и мањак структуре у писању су само неке од ствари које указују да је текст писао човек.
Несавршеност и недоследност су такође особине које нас још увек разликују од програма. Уживајмо, док још можемо, у малим победама, ликујући што ChatGPTи даље не може у потпуности да постигне наш ниво креативности и аутентичности.
Има ли у будућности места за људско стваралаштво?
Шта ће се догодити када ВИ буде боља од нас у стварању производа и уметничких дела? Хоће ли бити места за људску креативност?
Ако смо до сада нешто научили, то је да људи имају јаку потребу за издвајањем, осећајем јединствености и индивидуалности. Због тога, лично мислим да ће и у будућности бити места за дела и производе које су направили људи. Ми не желимо да поседујемо само најбоље, већ и нешто аутентично, нешто што други људи немају.
Буде ли јавни простор преплављен производима и делима које је направила ВИ, дела направљена људском руком имаће посебну драж и вредност. Као што данас имамо ознаку organic или hand made, у блиској будућности би производи могли да имају на себи ознаку 100% human made. Однос између производа које је направила ВИ и оних направљених људском руком могао би да буде попут односа између брзе и високе моде.
Прекрајање стварности
Фотографија коју видите испод је у потпуности плод рада вештачке интелигенције. Ако занемаримо неке недостатке, попут вишка прстију и зуба, атмосфера и емоције делују тако стварно.
Иако није креирана људском руком, морам признати да на њој има нечег људског. Вероватно зато што се у основи овога налазимо управо ми, историја људске интеракције и емоција овековечена милионима и милијардама слика које је програм користио за учење и креирање.
Слику је креирао аутор Miles на платформи Midjourney
Вештачко генерисање слика није остало само у домену истраживања већ је нашло своју практичну примену. Четири атрактивне девојке које можемо видети на слици испод креирао је аутор (Heart AI) уз помоћ ВИ. Његов план је да ову и будуће вештачки генерисане слике објављује на платформи Only Fans.
Платформа Only Fans заснована је на креирању ексклузивног садржаја који људи плаћају креаторима у виду месечне претплате. Доживела је огроман пораст корисника за време пандемије, а тренд раста је настављен до данас. Многи креатори остварују невероватан профит, стога не чуди што некима пада на памет да вештачко генерисање слика искористе да на једноставан начин дођу до зараде.
Слику је креирао аутор Heart AI на платформи Midjourney
Фотографија грчког спасиоца који држи дете у наручју током земљотреса у Турској такође је дело вештачке интелигенције. Пошто је тема актуелна и са собом носи доста емоција, објављена фотографија се за тили час проширила друштвеним мрежама.
Слику је креирао аутор Panagiotis Kotridisна платформи Midjourney
Веома смо близу тренутка када се неће са сигурношћу знати шта је стварно, а шта плод вештачке креације. Јавне личности, инфлуенсери, водитељи подкаста могу бити карактери које је генерисала вештачка интелигенција.
Већ одавно круже видео-монтаже, такозвани deep fake, на којима познате личности, музичари, председници, филмске звезде говоре и раде ствари које у стварности нису изрекли ни урадили. Како буде расла уверљивост креације ВИ и број таквих садржаја, биће све теже разликовати стварност од фикције.
Можда ово делује као сценарио за неку од епизода серије Black Mirror, али последњих месеци смо сведоци како се такви садржаји користе у медијском рату у сврху ратне пропаганде. Уз помоћ ВИ још лакше могу бити подстакнути и манипулисани и културни покрети и револуције.
Какав је наш однос са вештачком интелигенцијом?
Пре тачно 10 година изашао је филм „Она“ (Her), који за тему има однос човека и вештачке интелигенције. Почетна премиса је да тај однос може бити толико дубок да га можемо изједначити са односом између два људска бића. Оно што је пре 10 година деловало само као научна фантастика, сада више не делује толико неоствариво.
Недавно се појавила вест да је Гугл отпустио Блејка Лемоjна (Blake Lemoine), софтверског инжењера који је тврдио да је њихов вештачки језички модел LaMDA ─ свестан. Блејк је наводно имао утисак да разговара са живом особом. Компанија је то јавно демантовала. Можда је Блејк мало преувеличао ствар, можда није, у сваком случају, очигледно је да се полако брише граница у интеракцији између човека и машине.
Неки модели ВИ баве се анализом људских емоција, променама у гестикулацији, мимици, интонацији и другим траговима који указују на наше намере, жеље, веровања и емоције. Такви модели покушавају да постигну капацитет теорије духа (theory of mind), способност људи да препознају друге људе као одвојене субјекте, да им припишу одређена ментална стања и да у складу са тим реагују.
Ово ће омогућити емоционално профилисање, чиме ће се знатно повећати могућност персонализације услуга и производа. Једна од већих примена ће бити свакако у маркетингу. Поред уобичајеног циљања (таргетирања) које узима у обзир где се неко налази, када и које уређаје користи, моћи ћемо да узмемо и емоционална стања потрошача.
Уколико закон јасно не забрани или не ограничи коришћење камера, микрофона и других уређаја који прикупљају информације, брендови ће моћи да понуде своје услуге и производе на основу тренутног емоционалног стања потрошача.
Законски оквири и ограничења, ма какви били, неће спречити нашу даљу симбиозу са вештачком интелигенцијом. Она ће постaјати све већа, поготово ако смо свесни духа времена у коме живимо.
Данас све мање времена проводимо у живом разговору са пријатељима, а све више комуницирамо преко дигиталних канала. Партнере све више тражимо преко апликација, где њихову привлачност оцењујемо „свајповањем“ налево или надесно. Деца толико рано долазе у контакт са „паметним“ уређајима да касније покушавају да „скролују“ сликовнице и књиге, баш као што то чине на телефонима или таблетима. Виртуелни свет дубоко је укорењен у нашим животима.
Мета и други технолошки гиганти у томе виде велики комерцијални потенцијал и интензивно раде на развоју виртуелног света, такозваног Метаверса. Управо ће у њему ВИ имати још већи значај и утицај јер ће моћи да учи кроз нашу интеракцију са објектима и другим особама унутар виртуелног света. Она ће нас разумети боље од наших пријатеља, биће наши виртуелни асистент, life coach, професор, адвокат, пријатељ, а неком, можда, и сродна душа.
Ово је само почетак. Где је крај?
Не треба да нас завара то што тренутно ВИ не може у потпуности да реплицира људске емоције, говор и понашање. На данашњу вештачку интелигенцију можемо да гледамо као на „бебу која тек учи о свету око себе“, а та „беба“ је успела да прође Тјурингов тест. Овај тест служи да покаже да ли је машина способна да испољи интелигентно понашање на истом нивоу као човек.
Чак и ако занемаримо Мурову законитост по којој се снага рачунара удвостручује сваке две године, не можемо ни да претпоставимо какву ће способност ВИ имати у годинама које долазе, нарочито ако дође до пробоја у производњи квантних рачунара.
Оно што засигурно можемо очекивати јесте да ће развој и доступност вештачке интелигенције драстично трансформисати људско друштво. На који начин, то ћемо још видети. ВИ је, као и већина технолошких открића, сама по себи неутрална − није ни добра ни лоша, већ зависи од људи и начина на који је они користе.
ВИ може унапредити наше животе на многобројне начине: кроз смањивање и отклањање људске грешке, преузимање ризика (рад са експлозивом, рад у рудницима), повећање продуктивности (доступна је 24/7), олакшавање истраживачког рада на студијама, омогућавање боље дијагностике и превенције болести, дубље анализе генома, и ко зна, можда нам помогне и да пронађемо лек за неку неизлечиву болест.
Међутим, пут до звезда је трновит. Време потпуне контроле људи, губитак осећаја за реалност и истину, још драстичније економске неједнакости, само су неке од последица са којима се можемо суочити. Такве последице се неће догодити преко ноћи, већ ћемо и даље попут жабе бити кувани и привикавани, све док нам то не постане свакодневица.
Због тога је важно на време успоставити правне оквире и прилагодити их новонасталим околностима. Ако се не поставе јасни правни оквири и не преиспитају појединачне примене ВИ, свет врло лако може постати далеко горе место него што је сада.
Налазимо се у посебном моменту развоја људске цивилизације. Кораке које будемо правили у блиској будућност могу нам донети просперитет или ноћну мору за многе. На нама је да се потрудимо да што боље разумемо потенцијал и опасности вештачке интелигенције како би надвладала прва опција.
