Домен: f-secure.rs
Датум прве регистрације: 10. 09. 2008.
Статус: Активан (преусмеравање на матични корпоративни сајт)
Саговорник: Душан Катиловић, регионални директор продаје, F-Secure (2008)
Господине Катиловићу, прошло је 15 година од како је први пут регистрован домен f-secure.rs. Како се присећате вашег пословања у том периоду током 2008. године?
То су, по много чему, била „ударничка” времена за све нас у домаћем ИТ сектору, који је тада доживљавао наглу експанзију.
Стицајем околности, наша београдска канцеларија финске антивирусне компаније F-Secure знатно је заостајала за конкуренцијом која је већ била заузела позиције, приморавајући нас да, са становишта маркетинга и продаје, делујемо на тада алтернативне, неортодоксне начине.
Додатна отежавајућа околност била је чињеница да су наши непосредно надређени, иначе базирани у Словенији, имали веома мало разумевања за тешкоће са којима смо се сусретали током тржишне утакмице и да су нам фондови намењени промоцији били готово равни нули.
Оно што је од свега тога испало добро јесте то што смо као мала и још неафирмисана компанија максималан акценат ставили на пословну примену интернета, укључујући и онлајн наступ и интензивну комуникацију путем пословне електронске поште и веб-сајта. Школа коју сам тада са колегама прошао послужила ми је као основица за одређена знања и искуства која примењујем и данас.
Да ли сте пратили догађања која су претходила почетку регистрације .rs домена?
Нисам био активан учесник јавних расправа у вези са тим, али добро памтим узбурканост домаће опште и стручне јавности и неких тема које су биле у посебном фокусу. Било је ту заиста свега и свачега, али некако понајмање објективних, сталожених и аргументованих дискусија.
Наравно, много се причало о ономе што је „обичан човек” најлакше могао да разуме, а то је, на пример, питање какву ће националну доменску екстензију ICANN доделити Србији, која се пар година пре тога „развела” од Црне Горе.
Тај својесврсни провизоријум зван Државна заједница Србија и Црна Гора имао је ISO трословну скраћеницу СЦГ, али смо током њеног трајања на интернету и даље користили застарелу и неадекватну екстензију .yu, наслеђену од СФРЈ и СРЈ.
С обзиром на то да су све двословне скраћенице настале комбинацијом слова S са било којим другим словом у називу наше државе биле заузете и додељене другим земљама, сећам се да је један некада утицајан политичар „смело” изашао са предлогом да двословна скраћеница (која би се вероватно користила и за интернет домен) за Србију буде ни мање ни више него SS („Срби − Србија”).
Касније се појавио предлог да она гласи SX, а предлог RS је наишао на озбиљно огорчење ројалиста који су истицали да скраћеница за Republic of Serbia неће бити одговарајућа када (или „када”) Србија постане краљевина. Утишали су се када им је један виспрени коментатор на форуму појаснио да RS може да значи и Royaume de Serbie, што у преводу са француског значи „Краљевина Србија”.
Како се збила сама регистрација домена f-secure.rs?
Ми смо тада били лоцирани у Палати Београд, која је била специфичан еко-систем и стециште више ИТ компанија. Иако смо долазили из различитих ниша ИТ сектора, једна ствар била нам је заједничка, а то је неспоредно дружење на култном 5. спрату Београђанке. Уз храну, пиће и поглед са видиковца, водили смо расправе о разним темама и помагали једни другима у оним доменима у којима је некоме од нас помоћ била потребна.
Тако смо у комшилуку имали фирму ЦРИ (Центар за развој интернета), која је била овлашћени регистар и једна од првих 17 суоснивача РНИДС-а, тако да смо саму регистрацију домена обавили са лакоћом. Међутим, проблеми су искрсли на сасвим другом месту.
Наиме, београдска канцеларија F-Secureбила је формално филијала (сада непостојеће) словеначке компаније Амис, која је била ексклузивни дистрибутер ове финске антивирусне компаније. И док је у стручним круговима F-Secureбио релативно познат, бренд Амис је био свима апсолутна непознаница, укључујући и нас запослене.
Корпоративна политика, несхватање тржишта или сујета, тек, нама су Словенци забранили да наступамо под брендом F-Secure(иако сам произвођач није имао ништа против). Када се приближавао крај домену f-secure.co.yu, добио сам допис у којем се од нас тражи да сајт преведемо на домен rs.amis.net, а да у пословној кореспонденцији употребљавамо искључиво адресе на домену @amis.net.
Ову одлуку сам доживео као неспојиву са елементарним здравим пословним разумом и одлучио да је − заобиђем, прихватајући сваку одговорност за ову своју самовољу за коју сам био уверен да је у објективном интересу свих нас. Формуларе за регистрацију домена f-secure.rs потписао сам лично, „позајмивши” печат са стола тадашњег в. д. директора који је скокнуо по чипс и кока-колу.
Шта су Словенци рекли када се то десило?
Ништа. Ниједном речју нису никада после споменули то. Поклопили смо временски лансирање новог сајта са преласком на .rs домен, отворили .rs имејл адресе и кренули у велику кампању изградње мреже риселера по Србији, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Македонији и Албанији.
Како су фирме и корисници из тих земаља реаговали на вашу употребу .rs домена?
Наш читав брендинг укључивао је директну идентификацију да долазимо из Србије. Никада нисмо имали проблем у вези са тим, чак и када смо комуницирали и сарађивали са државним и структурама јавне власти у поменутим земљама. Верзије антивируса које смо ми инсталирали вршиле су дирекцију на .rs сајт и f-secure.rs имејл адресу и такве, српске верзије нашле су се, на пример, на лаптопу председника привремених институција у Приштини и највиших функционера Црне Горе.
У том смислу, никада нисмо осетили да нам припадност .rs домену представља сметњу или некакво ограничење. Ако је ваш бизнис легитиман, искрен и ефикасан, нико разуман вам неће правити проблем у вези с тим одакле долазите.
Колико вам је сајт f-secure.rs значио у даљем пословању?
Српски F-Secure сајт је служио за детаљну презентацију пословне понуде, комуникацију са нашом канцеларијом у смислу техничке и претпродајне подршке, као и за лоцирање наших риселера којима су се заинтересовани могли директно обратити.
Ми смо као дистрибутери од почетка имали B2B оријентацију и продају антивируса за индивидуалне кориснике нисмо вршили директно, већ искључиво преко локалних партнера. Неки од њих су већ тада продавали преко својих веб-продавница и наше производе су уредно укључивали у своју укупну понуду. На тај начин смо са B2B е-бизнисом и замецима е-комерца имали искуства од самих њихових почетака код нас.
Узбуркано ИТ и тржиште телекомуникација довело је до низа преузимања, тако да је словеначка централа наше канцеларије продата државној компанији, а касније је бизнис прешао у руке великог регионалног мобилног оператера.
Иако је за њега антивирусни бизнис сада тек делић извора прихода, видим да се регистрација домена f-secure.rs уредно обнавља, и то за мене представља извесну личну сатисфакцију, да сам пре 15 година интуитивно донео једну веома добру одлуку.
