Како је започела прича по имену Пруна?
Александар Новаковић: Дестилерија „Пруна” отворена је 2014. године, као наставак породичне традиције која је започела пре безмало читав век. Те 1934. године је деда Богица, наш заштитни знак и прадеда Слободана Илића, купио први казан у селу и почео да пече ракију за себе, али и услужно, за друге.
Дестилерија је назив добила по влашкој речи за шљиву - пруна, а ми управо највише и радимо са шљивом. Иако су почеци били релативно скромни, дестилерија данас има 15 хектара воћног засада под шљивама, крушком виљамовком, облачинском вишњом и лесковачком дуњом, и све се користи за производњу.
Ја сам се „Пруни” придружио још као студент. Наиме, била ми је потребна додатна пракса и желео сам да научим све тајне добре капљице. Када сам дошао у дестилерију, за мене су се све коцкице посложиле. Полако сам напредовао, учио сам, а данас сам ту у улози извршног директора и помажем у чувању аутентичних мириса и укуса овог поднебља.
Који су све производи Пруне?
Александар Новаковић: Производимо premium ракије, single barrel ракије, џин и вина. Годишња производња ракије креће се између 10 и 15 хиљада литара, а вина између пет и осам хиљада литара, што зависи од приноса и тога каква је година.
Џин производимо од нашег воћа, тако што се воће прочисти више пута кроз дестилацију да би се добио што чистији алкохол. Додатке за укус и мирис џина правимо сами – ми то зовемо „зачин”. На пример, мацерат поморанџе прави се тако што се свежа поморанџа убаци у алкохол и стоји неко време, недељу-две, па се та смеса дестилише.
Правимо и остале зачине од цитруса, рузмарина, камилице, бибера, кардамона, коријандера, боровнице и многе друге. Можемо сами да произведемо који год укус желимо.
Поред постојећег, колико често проширујете асортиман?
Александар Новаковић: Једном годишње пласирамо нове производе. Имамо једну серију ракија која се зове single barrel, једно буре, и сваке године имамо макар једну потпуно нову етикету. Ове године смо избацили девет нових, међу којима су две шљиве, виљамовка, вишња, јабука и дуња. Први пут смо избацили дуњу single barrel. Наиме, до сада нисмо имали дуњу која је била у бурету већ у иноксу, дакле, безбојна.
По чему је пиће single barrel специфично?
Свако буре увек има своју етикету, и то је ограничена серија. У производњи оваквог пића све зависи од бурета у коме сазрева. Ми не користимо никакве појачиваче укуса и модификаторе, не поправљамо укус већ пуштамо да буде онакав каквим га природа дȃ у комбинацији воћа са буретом.
Једино што радимо након вађења пића из бурета јесте разблаживање на жељену концентрацију алкохола и филтрирање након хладне стабилизације. Ракију држимо на температури испод нуле неко време, после тога пролази кроз филтере и спремна је за употребу два до три месеца након филтрирања.
Поред производње пића, пружате и занимљиву могућност за сарадњу са клијентима.
Александар Новаковић: Имамо могућност креирања посебног производа за клијента. Рецимо, фирме често купују од нас одређене количине производа које можемо специјално за њих да брендирамо посебном етикетом. Такође, правимо и пића која имају укус по жељи клијента. Рецимо, има оних који у укусу желе више рузмарина или мање клеке. Дакле, у сарадњи са оваквим клијентима, кроз заједнички рад где клијенти пробају различите укусе, стварамо потпуно јединствен производ. Ово је нешто што често правимо као поклон који фирме и компаније дарују својим радницима и пословним партнерима за различите прилике.
У понуди је и једноставнија варијанта, када већ постојећу ракију коју имамо упакујемо у етикете са логом фирме и жељеним исписом.
У понуди дестилерије је и обрада воћа: ако имате 2-3 тоне, можемо то услужно обрадити.
Фирме имају и могућност да својим запосленима приуште и долазак код вас на једну туру уживања?
Александар Новаковић: Тако је. Правимо мање тим-билдинге за максимално 18 особа које, овде код нас, уз квалитетно пиће и храну, могу да се опусте уз поглед на природу, вртове и брдовити предео. Људи заиста уживају у чистом ваздуху, а занимљиво је да нам често траже да не пуштамо музику јер желе да уживају у цвркуту птица.
Наш специјалитет који нудимо за ручак је прасе или јагње, или прагње, спремљено на посебан начин у влашкој фуруни старој преко сто година. Специфичан начин припреме огледа се у томе што се у фуруни прво наложи ватра како би се подигла температура, а затим се избаци пепео, и та топлота која је задржана унутра заправо пече прасе а истовремено га и прокува. То прасе које изађе из фуруне је толико сочно да се просто топи у устима. Има занимљив укус, али не типичан као што је класично печење на које смо сви навикли.
У дестилерији Пруна добродошли су и сви који желе да дођу у сопственој режији. Шта је то што још очекује госте када дођу?
Александар Новаковић: Путем нашег сајта Pruna.rs постоји могућност заказивања дегустација. Наравно, наши посетиоци пролазе кроз читав производни погон, упознају се са свим фазама производње, након чега следи дегустација. У склопу свега је и закуска са посебно изабраном храном − италијанском саламом, сармицама од винове лозе, каламата маслинама, чварцима од мангулице, грисинима и локалним влашким сиром. Све је разноврсно, тако да излазимо у сусрет и веганима и особама које воле месо. Уједно, ова храна служи како би гости могли да прочисте чула између пробе пића и заиста осете укус на прави начин.
Организујемо и обилазак воћњака, а уколико је тада производња у току, обично је то крајем августа и почетком септембра, може се видети на који начин се ради прерада воћа, пресовање грожђа, дестилација. То су веома занимљиве ствари.
Посете се заказују путем сајта или телефоном. Углавном смо увек ту, у обилазак се може доћи и викендом, радимо и суботом и недељом, али је пожељно најављивање како бисмо гостима могли да приредимо најбољи угођај.
Која тржишта покривате својим производима?
Александар Новаковић: Највећи део производа пласирамо у Београду где се наша пића продају у ресторанима и хотелима, а добар део продаје се дешава и овде на кућном прагу где је сама производња.
Пића извозимо у Швајцарску и у Аустрију, али нам то није у фокусу, иако на њиховом тржишту имамо могућност да продамо све количине које произведемо, јер нам је домаће тржиште примарно.
Шта је оно што ваш производ издваја на тржишту од остатка конкуренције?
Александар Новаковић: Оно што нас издваја јесте наш приступ производњи. Ми у све улажемо 101%. Нама су и воћњаци под травом која је покошена тако да изгледа као она на фудбалском терену. Најбитније у свему томе је да се одреди прави тренутак бербе. Када беремо, одмах се на лицу места, пошто се берба ручно ради, издвајају неодговарајући плодови. Увек их има, али то буде веома мали проценат јер све радимо како треба. Воће се прерађује што пре да се не би губило на квалитету. После тога дајемо времена пићу да одстоји. Кад наша ракија изађе на тржиште, већ је стајала сигурно пет година. Изузетак су ракије из резерва линије, које не иду у буре. То су ракије које могу после две до три године да се конзумирају.
Ракије које одлеже, морају да сазру у бурету, а након тога, кад се изваде, обично их чувамо три до пет месеци пре него што их пустимо у продају, дакле, тек када је завршен процес стабилизације.
На који начин долазите до клијената?
Александар Новаковић: Репутација коју имамо и препорука су наш примарни начин рекламирања. Не радимо агресиван маркетинг већ нас клијенти проналазе, често и преко интернета, зову и траже одређено пиће које су већ негде пробали.
Колико вам сајт и друштвене мреже користе у пословању?
Александар Новаковић: Веома. Преко сајта све може да се наручи, шаљемо брзом поштом о нашем трошку, и то већ пар година добро функционише. Трудимо се да на Инстаграму иде бар један пост на два дана. Добијамо комплименте на друштвеним мрежама, хвале нас да смо једна од најбољих страница на Инстаграму у Србији.
Мреже користимо за промоцију, изузетно смо активни, али алкохол тамо не сме да се продаје, па заинтересоване усмеравамо на наш .rs сајт. Овај домен смо одабрали јер живимо у Србији и зашто не бисмо користили потпис своје земље. Pruna.rs је наш сајт, а кад бисмо рекли Pruna.com, већ не звучи пријатно. Али, промовишемо нашу земљу пошто смо веома популарни и у иностранству.
Какви су вам планови за даље?
Александар Новаковић: Наш главни циљ за ову годину и оне које следе је да што више људи дође да види дестилерију, да доживи место и саму производњу и увери се колико водимо рачуна, како о хигијени тако и о свим деловима процеса производње. Наравно, и да људи производе пробају директно из бурета и танкова. Да осете да се ради са много посвећености и пажње.
У плану нам је и ширење засада. Желимо да подигнемо нови виноград и повећамо површину под осталим засадима и, наравно, настављамо да чувамо традицију.
Погледајте причу Слободана Илића и Александра Новаковића на Јутјуб каналу РНИДС-а:
