Сви знамо да положај ћирилице у српском друштву није онакав какав заслужује национално писмо било које земље на свету. За то нису увек криве технологије пристигле са Запада, јер су многи технички проблеми употребе ћирилице на рачунарима и на интернету одавно решени.
Промоција и очување могућности коришћења разних језика у међусобној комуникацији представља један од суштинских основа за очување регионалних и локалних друштвених заједница, побољшање дијалога између друштава са различитим културним наслеђем, као и за развој отвореног и транспарентног механизма за међусобно разумевање и унапређење толеранције. У складу са овим општим цивилизацијским начелима, на 32. седници Генералне скупштине UNESCO-а у Паризу, 15. октобра 2003, усвојена је препорука којом се, између осталог, сугерише промоција и равноправно коришћења различитих језика и писама у оквиру глобалне Интернет мреже. Истраживање спроведено 2012. године, под покровитељством UNESCO-а, означило је примену домена са интернационализованим називима (Internationalized Domain Name – IDN)) као веома битан елемент укупног онлајн окружења које обезбеђује раст примене локалних језика и писама у оквиру понуде локалних, али и глобалних, садржаја и сервиса.
Одлука РНИДС-а да уведе и .СРБ - национални интернет домен на ћирилици, била је у складу са овим глобалним опредељењем. Поштујући своја национална писма, исту одлуку су до сада донеле већ 23 државе, међу којима су и све највеће земље света у којима се не користи латиничко писмо (Русија, Кина и Индија), као и многе арапске и азијске земље. Како неке од тих земаља имају и више језика и писама у званичној употреби, тренутно у свету има укупно 33 IDN-а, односно домена чији називи нису написани енглеским алфабетом.
Линкуј као што говориш!
Република Србија има два равноправна национална интернет домена: .RS и .СРБ. Први домен је ccTLD, а други, ћирилички, је IDN ccTLD. Власници интернет сајтова сами одлучују да ли желе да имају интернет адресе на једном, другом или оба национална домена.
Ћирилички интернет домен .СРБ је део породице IDN домена, после руског .РФ, други ћирилички интернет домен на свету. Домен .СРБ је постао видљив на Интернету 3. маја 2011. Од 27. јануара 2012. корисници .RS домена имали су шест месеци право прече регистрације .СРБ домена по повлашћеној цени, а 1. августа 2012. кренула је слободна регистрација .СРБ домена.
Називи .СРБ домена, поред 30 слова српске ћирилице (а-ш), могу да садржe и бројеве (0-9) и цртицу (“-“). Не смеју да садрже цртицу на почетку или крају, као ни две узастопне цртице на трећој и четвртој позицији. Назив .СРБ домена може да има најмање два знака и да садржи највише 63 ASCII знака после конверзије IDN назива домена у ACE (ASCII Compatible Encoding) облик, што у пракси представља око 30-ак знакова.
За називе .СРБ домена, регистрација је могућа у оквиру следећих пет доменских простора, зависно од правног статуса корисника, без обзира да ли су домаћи или страни:
- .СРБ - за све заинтересоване кориснике, без обзира да ли су правна или физичка лица
- .ПР.СРБ - за пословне кориснике (правна лица и предузетнике)
- .ОРГ.СРБ - за пословне кориснике који су непрофитне организације
- .ОБР.СРБ - за пословне кориснике који су образовне установе и организације
- .ОД.СРБ - за физичка лица
Постоје још два доменска простора за .СРБ домене, али они нису доступни обичним корисницима. Наиме, .АК.СРБ је намењен академској и научно-истраживачкој мрежи Србије, а .УПР.СРБ државним органима Републике Србије.
Предности и проблеми .СРБ домена
Предност .СРБ домена је да је то једини интернет домен на свету који омогућава да се адресе сајтова пишу онако како се и изговарају. Захваљујући особености српске ћирилице да једном гласу одговара једно слово, адресе са .СРБ доменом се, за разлику од, рецимо, мноштва домена на енглеском алфабету, недвосмислено изговарају управо онако како су и написане.
Постојање .СРБ домeнa је у складу са препоруком UNESCO-а којом се захтева промоција и равноправно коришћења различитих писама у оквиру глобалне Интернет мреже. У време када се у развијеним земљама и право на Интернет сматра за основно људско право, када и највеће земље света брину о очувању националног идентитета кроз домене на свом писму, Србија је међу првима направила корак ка успостављању домена на званичном националном писму.
Иначе, за Гугл је званично писмо за српски језик – ћирилица, што може да се види и на њиховим странама које су преведене за кориснике у Србији. Гугл, када се претражује из Србије, равноправно третира појмове на ћирилици и латиници, без обзира на то којим писмом је уписан тражени појам.
Сви IDN домени на свету, па и .СРБ, имали су или још увек имају неке техничке проблеме. Одређени технички проблеми, који су постојали у тренутку појаве .СРБ домена, у међувремену су отклоњени. Тако је, на пример, на захтев РНИДС-а, интернет прегледач (browser) Firefox омогућио исправан приказ ћириличких .СРБ домена и званично објавио да је та грешка (bug) у њиховом програму исправљена.
Међутим, највећи проблем који тренутно имају сви IDN домени, па међу њима и наш ћирилички .СРБ, је немогућност да адреса е-поште буде у потпуности исписана на локалном националном писму, то јест и са леве стране знака "@". Током јула 2014. се појавила иницијатива азијских земаља, на челу са Кином, да тај проблем буде решен за сва писма која имају и не-енглеска слова, тако да је реално очекивање да ће тај процес да реши и наш домаћи проблем. Овај проблем је и најбитнији узрок смањеног интересовања за .СРБ домен.
Корисне ћириличке ствари
- Ћирилички фонтови
- WordPress конвертор кодних распореда
- Студија о примени IDN е-поште
