Иновативност подстакнута новим Законом о иновационој делатности

FacebookLinkedinEmail
07.04.2022.
Закон о иновационој делатности

Дигитализација српске привреде је у пуном замаху, а доказ томе јесте чињеница да се наша земља, према извештају Startup Genome, нашла међу првих пет у категорији приступачности талената, а стартап еко-систем том приликом је оцењен као један од перспективнијих. Ради побољшања перспективе раста домаћег дигиталног тржишта, прошле године је Влада Републике Србије донела Стратегију научног и технолошког развоја за период од 2021. до 2025. године чији је мото „Моћ знања”. Део ове стратегије јесте, између осталог, и доношење новог Закона о иновационој делатности

Закон о иновационој делатности доноси бројне новине посебно значајне за прогрес дигитализације српске привреде, а преглед најбитнијих следи у наставку текста.

Дефинисање иновативних субјеката

Појмови start up, spin off или investment angel потпуно су се одомаћили у нашем свакодневном говору и пословању, али их српско право до доношења новог Закона о иновативној делатности није препознавало, односно нису били законски дефинисани.

  • Стартап (енг. start up)

Стартап смо раније дефинисали прихватајући најзаступљенију његову дефиницију − да је то компанија која је: а) нова; б) иновативна и ц) скалабилна. 

Сада први пут од законодавца добијамо свеобухватну дефиницију стартапа која у себе инкорпорише све ове битне елементе. Дакле, стартап је новоосновано привредно друштво или предузетник који развија иновативни производ/услугу и који при томе има потенцијал брзог и великог раста. И сама дефиниција нам говори да стартап није било каква новооснована компанија. Примера ради, отварање традиционалног ресторана или пекаре не може се поистоветити са стартапом. Тако, стартап може бити само она нова компанија, која је иновативна (у нашем примеру ресторан или пекара која врше продају и доставу своје робе онлајн, путем апликативног софтвера) и при томе има велики потенцијал раста.

  • Спиноф (енг. spin off)

Са друге стране, чест је случај да раније основана компанија оснива нову ћерку-компанију са намером развоја и комерцијализације специфичног иновативног пројекта.

Тако, компанија која се бави развојем софтвера за симулацију људских покрета (нпр. за медицинске потребе), може одлучити да део својих ресурса уложи у гејминг индустрију и за ту потребу оснује компанију која ће се бавити развојем видео-игара у којима су покрети од пресудног значаја (игре са спортском тематиком: фудбал, кошарка, хокеј). Реч је о нарочитој подврсти стартапа која се назива спиноф.

  • Инвестициони анђео

Такође, за младе иновативне компаније, које се на самом почетку свог пословања суочавају са великим трошковима развоја будућег производа, од огромног значаја су потенцијални инвеститори, па тако долазимо и до дефиниције пословног анђела. То су инвеститори који су спремни да улажу финансијска средства у развој иновативног пројекта.

Поред наведеног, закон говори и о другим иновативним субјектима као лицима која се баве иновационом делатношћу и која су уписана у регистар субјеката националног иновационог система. Наведено значи да закон не затвара круг иновативних привредних субјеката, већ оставља простора и за оне који евентуално настану у будућности. 

Научно-технолошки паркови (НТП) и формирање њихове мреже

Србија има неколицину научно-технолошких паркова (НТП), међу којима су најпознатији они у Београду, Нишу, Новом Саду и Чачку. У иновативној делатности њихова функција је веома значајна, с обзиром на то да подстичу економски развој кроз промоцију и прогрес иновационе делатности. Они уједно и стимулишу и управљају токовима знања и технологија између тржишта, привредних субјеката, научноистраживачких организација и академске заједнице. Научно-технолошки паркови пружају подршку младим иновативним компанијама тако што представљају инкубатор знања, обезбеђују и приступачно коришћење пословних просторија (coworking space), одржавају различите обуке и тренинге и сл.

Новим законом предвиђена је могућност удруживања више НТП у тзв. мреже научно-технолошких паркова чија је функција саветодавна, што ће довести до бржег протока информација, олакшаног праћења и координације рада унутар сваког НТП, итд. Циљ је да се кроз размену информација спречe двоструки напори компанија које истражују и развијају исти или сличан производ, а уколико се то деси, подстицаће се синергија и размена знања ради повећања конкурентности на светском тржишту.

Успостављање посебног регистра субјеката националног иновационог система

У овај регистар уписују се иновативни субјекти, као и субјекти иновационе инфраструктуре ради вођења бројчане евиденције. Међутим, главни разлог увођења овог регистра јесте олакшано финансирање иновационе делатности, као и спровођење економских подстицајних мера и предузимање других стимулативних процедура и поступака.

Посебан режим интелектуалне својине

Између иновативних компанија и права интелектуалне својине постоји јака корелација. У највећем броју случајева иновативни субјекти развијају производ који се може штитити неким правом из корпуса права интелектуалне својине као што су: патент, мали патент, ауторско дело (рачунарски програм) итд.  

Битно је указати да права интелектуалне својине настала као резултат истраживања у акредитованој научноистраживачкој организацији финансираној средствима из буџета Републике Србије уживају посебан правни третман, с обзиром на то да се у овом случају примењује Закон о науци и истраживањима. 

Шта то значи?

Када је резултат истраживања финансиран средствима из буџета Републике Србије, у виду проналаска (патент и мали патент), право на стицање патента и малог патента има реализатор истраживања (акредитована научноистраживачка организација), док проналазач има право да му то својство буде признато, односно да у пријави буде назначен као проналазач.

Са друге стране, уколико је патент или мали патент економски искоришћаван, проналазач има право на накнаду у износу од најмање 50% од добити коју је реализатор истраживања остварио искоришћавањем патента, односно малог патента.

Такође, када је више учесника у истраживању створило проналазак, њихово учешће у добити зависи од појединачног доприноса у стварању проналаска, а ако се појединачни доприноси не могу утврдити, тада сви проналазачи имају право на подједнаке делове.

 

Можда ће вас занимати и:

Шта нам доноси нови Закон о фискализацији?

Старт-апови - почетна фаза развоја

Законска регулатива дигиталне имовине

FacebookLinkedinEmail