Европска комисија је, 15. децембра 2020. године, утврдила Предлог уредбе о јединственом тржишту за дигиталне услуге и Предлог уредбе о контестабилним и правичним тржиштима у дигиталном сектору (надаље: Предлог уредбе ЕУ о дигиталним услугама и Предлог уредбе ЕУ о дигиталним тржиштима). Ова два прописа ће, уколико буду усвојена, знатно изменити правни оквир у којем ће пословати интернет компаније, уводећи више конкуренције на дигиталним тржиштима, већу транспарентност у раду онлајн платформи и јачајући права корисника услуга на интернету. Предложено је да нова правила буду усвојена у облику уредбе, што значи да ћемо имати јединствена правила за све државе чланице Европске уније. До сада су европски прописи у овој области углавном били усвајани у облику директива (нпр. Директива ЕУ о електронској трговини из 2000. године), што је подразумевало усаглашавање националних прописа са одредбама директиве и као резултат имало двадесет седам сличних али не сасвим истих правних режима. Шта заправо предлаже Европска комисија у вези са дигиталним услугама и тржиштима?
Предлог уредбе ЕУ о дигиталним услугама
Предлогом уредбе о дигиталним услугама (који је познат и под скраћеним енглеским називом Digital Services Act) задржавају се постојеће и уводе неке нове обавезе интернет посредника. Полазећи од одредаба важеће Директиве ЕУ о електронској трговини, предлаже се да пружаоци услуга информационог друштва не одговарају за садржај чији пренос нису иницирали, нити су информацију током преноса мењали. Пружаоци услуга информационог друштва и даље неће одговарати за садржај који постављају корисници уколико нису знали да је он незаконит и уколико су га уклонили или му онемогућили приступ чим су за то сазнали (сложенија правила пак постоје у вези са ауторским делима и прописана су Директивом ЕУ о ауторском праву на јединственом дигиталном тржишту). Изричито се наводи да интернет посредници немају обавезу општег надзора над интернет саобраћајем, што донекле отклања опасност од нарушавања приватности на интернету. Интернет посредници ће имати обавезу да уклоне незаконит садржај на захтев националног суда или органа управе, а биће успостављен и систем координатора за дигиталне услуге, чији задатак ће бити да, без одлагања, примерак такве судске или административне одлуке доставе координаторима у другим државама чланицама ЕУ. Интернет посредници ће бити дужни да, на захтев националног суда или органа управе, доставе тражене информације о одређеном кориснику услуге, у складу са правом ЕУ.
Интернет посредници биће дужни да одреде особу за контакт ради непосредне и несметане комуникације (електронским путем) са органима држава чланица, Европском комисијом и Европским одбором за дигиталне услуге. Интернет посредници који немају своје седиште у Европској унији, али пружају своје услуге на њеној територији, биће обавезни да одреде свог представника у једној од држава чланица у којој пружају своје услуге. Интернет посредници биће дужни да макар једанпут годишње објаве подробан извештај о свим изменама садржаја које су предузели у претходном периоду. Тај извештај мораће да садржи податке о томе ко је наложио измену/уклањање садржаја, као и у ком року је поступљено по захтеву.
Пружаоци услуге хостинга, укључујући онлајн платформе, биће дужни да успоставе једноставан механизам електронске пријаве незаконитог садржаја. Пружалац услуге хостинга имаће обавезу да обавести корисника услуге о уклањању спорног садржаја или онемогућавању приступа спорном садржају најкасније у тренутку уклањања/онемогућавања приступа. Одлука пружаоца услуге хостинга мора бити образложена и садржати поуку о правном леку (интерни жалбени поступак, алтернативни начин решавања спорова или судски поступак). Предлаже се да онлајн платформе хитно поступају по пријавама за уклањање садржаја које подносе сертификоване организације (енгл. trusted flaggers). Најзад, уколико оператори онлајн платформи сазнају за информације које указују на то да ће бити извршено, да је извршено или да је у току извршење тешког кривичног дела којим се угрожава живот или безбедност лица, дужни су да о томе обавесте надлежне органе држава чланица.
За операторе великих онлајн платформи – а то су оне платформе које имају преко 45 милиона корисника – предвиђају се додатне обавезе транспарентности и процене ризика. На пример, велике онлајн платформе биће дужне да успоставе репозиторијум онлајн рекламних порука, у којем ће бити доступне информације о оглашивачу, садржају огласа, периоду доступности огласа, броју корисника којима је оглас приказан и начину на који су адресати огласа одабрани. Ове информације ће бити јавно доступне, уз поштовање свих мера заштите података о личности, у периоду од годину дана од дана када је оглас последњи пут саопштен.
Предлог уредбе ЕУ о дигиталним тржиштима
Предлог уредбе ЕУ о дигиталним тржиштима (који је познат и под скраћеним енглеским називом Digital Markets Act) има за циљ увођење више конкуренције у онлајн пословању. Европска комисија овим предлогом таргетира пре свега оне компаније које пружају кључне интернет услуге, као што су онлајн трговина, претраживање интернета, друштвене мреже, платформе за размену видео-записа, услуге рачунарства на клауду, услуге онлајн оглашавања... Реч је, дакле, о компанијама које представљају својеврсна чворишта на интернету (енгл. gatekeepers). Уредба ће се примењивати на оне компаније које кумулативно испуњавају следећа три услова:
- имају значајан утицај на унутрашње тржиште ЕУ;
- представљају значајну спону између привредника и „обичних“ корисника интернета;
- имају стабилно и дуготрајно пословање.
Како би се лакше утврдило да ли компанија испуњава наведене услове, уводе се одређени квантитативни критеријуми (нпр. компанија мора имати више од 45 милиона активних крајњих корисника месечно у ЕУ, као и више од 10.000 активних пословних корисника годишње у ЕУ).
Компаније за које Европска комисија утврди да испуњавају наведена три услова мораће да у свом пословању испуне читав низ обавеза прописаних Уредбом, као и да се придржавају одређених ограничења. На пример, компаније неће смети да рангирају сопствену понуду изнад понуде конкурената на сопственим платформама. Такође, компаније неће смети да користе податке пословних корисника који нису јавно доступни како би се такмичиле са њима на повезаним тржиштима. Неће бити допуштено онемогућавање брисања преинсталираних апликација на уређајима. У случају да компанија не поштује ове и друге обавезе прописане Уредбом, Европска комисија ће моћи да утврди повреду и изрекне новчану казну у висини до 10 одсто укупног годишњег прихода.
Шта следи?
Предлози Европске комисије би драстично могли погодити пре свега америчке компаније које послују на територији Европске уније (Гугл, Амазон, Фејсбук, Епл, Мајкрософт). Обе уредбе тек треба да буду усвојене у редовном законодавном поступку који подразумева поделу надлежности између Савета Европске уније и Европског парламента. Следи, дакле, период лобирања у коме предложена правила могу бити измењена.
