Šta je start-ap?
Start-ap nema sveobuhvatnu i opšteprihvaćenu definiciju koja bi objedinila sve specifičnosti tog pojma. Neretko, u javnosti se pojam starp-ap vezuje za bilo koje tek osnovano privredno društvo, što nije uvek slučaj. Po čemu se onda start-ap razlikuje od drugih tek osnovanih privrednih društava?
Prema Eriku Risu, autoru čuvene knjige Lean Startup, start-ap je organizacija sačinjena da isporuči novi proizvod ili pruži novu uslugu u uslovima ekstremne nesigurnosti.
Start-ap se u najvećem broju slučajeva vezuje za tehnološke kompanije, za IT sektor, iako to ne mora uvek biti slučaj. Ono što start-ap čini različitim u odnosu na sve druge kompanije jeste inovativan pristup biznisu i skalabilnost (perspektivnost), odnosno veliki potencijal privrednog rasta u budućnosti.
Dakle, kao što vidimo, novosnovana kompanija ne mora ujedno biti start-ap (otvaranje kafića, restorana, pekare i slično nikada se ne može poistovetiti sa start-apom). Takođe, važno je pomenuti da start-ap kompanije, za razliku od brojnih tek osnovanih kompanija, svoje poslovanje neretko usmeravaju na globalni nivo.
Osnivanje start-apa – koju pravnu formu odabrati?
Naš Zakon o privrednim društvima predviđa četiri forme privrednih društava, i to: ortačko društvo, komanditno društvo, društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo.
Prirodi start-apa (u svojoj početnoj fazi) najviše odgovara pravna forma društva sa ograničenom odgovornošću. Naime, društvo sa ograničenom odgovornošću jeste, po svojoj pravnoj prirodi, društvo kapitala čiji članovi svojom imovinom ne odgovaraju za njegove obaveze. Osim toga, uslov za osnivanje društva sa ograničenom odgovornošću jeste postojanje minimalnog osnovnog kapitala u iznosu od svega 100,00 dinara, što pogoduje start-apovima koji se na samom početku svog poslovanja suočavaju sa brojnim finansijskim izazovima, budući da u tom trenutku ne generišu nikakvu dobit.
Registracijom start-apa kao privrednog društva kod Agencije za privredne registre, start-ap postaje potpuno nezavisan pravni subjekat u pravnom poretku naše zemlje, što dalje implicira da momentom registracije on stiče prava (sticanje ugovorne sposobnosti, procesne sposobnosti i slično), ali i obaveze (obaveza plaćanja poreza, izrada i dostavljanje godišnjih finansijskih izveštaja itd).
U kasnijim fazama razvoja, ova preporučena pravna forma (d. o. o.) postaje isuviše tesna i neadekvatna za akumuliranje novog kapitala, zbog čega se savetuje promena pravne forme privrednog društva – statusnom promenom, odnosno prelazak u akcionarsko društvo putem inicijalne javne ponude akcija (eng. Initial public offering – IPO).
Šta nakon osnivanja? – prva faza razvoja start-apa
Neposredno nakon osnivanja, start-ap se nalazi u svojoj primarnoj fazi razvoja. U nultoj fazi razvoja (tzv. seed), start-ap kompanija ne generiše dobit i suočava se sa velikim finansijskim izazovima. Usled toga, poželjno je smanjiti troškove poslovanja na iole prihvatljiv nivo, a sve u cilju generisanja daljeg privrednog rasta i dostizanja željenog potencijala. Mlada start-ap kompanija može, na primer, umesto iznajmljivanja poslovnog prostora, raditi u coworking prostoru ili u habovima i na taj način smanjiti trošak zakupnine.
Međutim, postoje nužni i nezaobilazni troškovi koje start-ap kompanija ipak mora snositi kako bi valjano poslovala. Na samom početku poslovanja, mladoj start-ap kompaniji potrebne su knjigovodstvene usluge (radi isplata zarada zaposlenima, poreskog konsaltinga i slično), kao i pravne usluge kako bi se poslovanje i razvoj kretali u zakonskom okviru. Takođe, veliki broj start-apova u svom poslovnom modelu ima za cilj automatizovanu obradu podataka o ličnosti velikog broja lica, te je usled toga nužno imenovati i posebno lice za zaštitu podataka o ličnosti (eng. Data protection officer).
Kako unaprediti rast start-apova u Srbiji?
Start-ap industrija Republike Srbije nalazi se, regionalno posmatrano, na zavidnom nivou, naročito ako govorimo o IT start-ap industriji.
Međutim, rast start-ap industrije može biti dodatno stimulisan ukoliko bi se prihvatili sledeći saveti:
Poboljšanje međusobne saradnje i komunikacija start-apova mogu pospešiti razvoj i rast start-ap industrije. Povezivanje start-apova čije su delatnosti različite ali ipak srodne i razmena know-how među njima može stimulisati uspon start-apova u našoj zemlji. Npr. povezivanje, odnosno sinergija kompanija koje razvijaju vernu reprodukciju ljudskog pokreta, sa kompanijama koje razvijaju video-igre, odnosno naročito sportski žanr video-igara.
Prisustvo u digitalnom eko-sistemu i komunikacija sa sopstvenog, po mogućnosti nacionalnog, naziva domena važni su za povezivanje sa lokalnom zajednicom i predstavljanje pred lokalnim akterima. Adresa elektronske pošte na sopstvenom nazivu nacionalnog domena važna je i za komunikaciju sa relevantnim državnim institucijama, npr. APR-om. Za nastup na izabranim inostranim tržištima, treba razmotriti registraciju naziva domena koji su vezani za izabrana tržišta, i postavljanje lokalizovanog sajta, uz korišćenje jezika i pisma zemlje u kojoj se proizvod/usluga plasira.
Stvaranje nove vrednosti, odnosno razvoj sopstvenog proizvoda u odnosu na pružanje podrške razvoju proizvoda kompanija iz inostranstva može znatno doprineti rastu start-apova, pa i start-ap zajednice uopšte. Na taj način bi se generisala veća vrednost, odnosno dobit (jer se prodaje gotov proizvod, a ne usluga razvoja), ali bi se dodatno pospešivalo zapošljavanje i stručnjaka iz drugih delatnosti, npr. marketinga, prodaje itd, koji bi bili angažovani na plasiranju proizvoda (video-igre, aplikacije...).
