Uvek sam smatrao da svako ko gradi brend treba da odmah zaštiti žig, ali osim toga poželjno je da zaštiti i sve što može kada je internet prisustvo u pitanju, bez obzira da li će to aktivno koristiti ili ne.
To znači kupiti sve relevantne domene, bili oni lokalni, iz regiona, sa nekih većih tržišta kojim stremimo, znači registrovati korisničko ime (ili više njih) za sve relevatne društvene mreže koje planirate koristiti, i slične stvari.
U suštini, kao nosioci prava na žig, verovatno možete dobiti mogućnost korišćenja tih korisničkih imena iako su ona zauzeta a koristi ih neko od konkurencije, ali uz dugu, komplikovanu i često skupu pravnu proceduru. Ako ih koristi neko ko nije konkurencija, već prosto iz nekog drugog razloga baš ono što radi zove tako, možete samo da ponudite da otkupite, a to često neće biti uspešno rešeno.
Sve to može sprečiti malo dodatnih troškova i pažnje na početku priče.
Ali šta ako je priča krenula mnogo pre interneta i domena?
To onda znači da u trenutku kada prepoznate internet kao važan kanal prezentovanja i komunikacije sa kupcima, treba da odaberete i na koji način, kroz koje kanale, i pod kojim nazivom ćete komunicirati.
Svakako je idealno da taj naziv bude isti kao naziv brenda, ali ukoliko je zauzeto, verovatno ćete morati da napravite kompromis. Taj naziv domena ili to korisničko ime možda neće biti najkraća i najidealnija verzija, ali to ne znači da je sve izgubljeno. Čak i da vam polazna osnova ne bude savršena, vreme i konzistentna i posvećena komunikacija doneće rezultat.
Kakve vrste domena postoje?
Postoji nekoliko podela, ali za vas je u ovom trenutku najrelevantnija sledeća:
1. Generički domeni (gTLD) – najpoznatiji predstavnici su .com, .net, .org, .info. Nisu vezani za lokalni kontekst već predstavljaju izbor za globalne brendove i priče. Primarni izbor svih je .com, a ovaj domenski prostor je i najzasićeniji jer je više od 140 miliona naziva već registrovano.
2. Nacionalni domeni (ccTLD) – kao što su .rs i .срб kod nas, ali svaka od zemalja sveta ima svoje, pa tako imamo .de, .it, .uk, .fr, .ch, .ru, .in, .mx, .br, i ukupno oko 255 zemalja i nezavisnih teritorija ima svoje domene. U nekim zemljama prava registracije su ograničena na firme ili pojedince sa prebivalištem u tim zemljama, dok je u slučaju drugih to otvoreno.
3. Novi generički domeni (new gTLD) – od 2013. godine, otvorena je mogućnost da svako aplicira za svoj domen, plati licencu (u slučaju da se više prijavi za isti naziv sledi licitacija), i do sada je preko 1200 zahteva usvojeno. Za neke od ovih domenskih prostora otvorena je mogućnost registracije, za druge nije.
Gledano po tipu – postoje brend new gTLD domeni (.bwm, .visa, .apple …), postoje geografski domeni (.cat, .paris, .nyc …), i komercijalni domeni (.top, .xyz, .shop …). U prvom slučaju, brendovi najčešće žele da zaštite svoje prisustvo kroz sopstveni prostor, pa tako Google za niz svojih aktivnosti koristi domene na .google, Toyota je svoje korporativne aktivnosti prebacila na global.toyota, kao i Barclays banka. Ovakvih primera je mnogo. Što se tiče geografskih, zvanični sajt grada Barselone je barcelona.cat, Ajfelov toranj se od nedavno nalazi na novoj online lokaciji toureiffel.paris (prethodno tour-eiffel.com) i tako dalje.
Novi generički domeni su interesantni, ali su i dalje u fazi eksperimenta i nisu postali masovno upotrebljavani. U slučajevima nekih od njih možda ima smisla kupiti za svoj brend naziv domena u nekom od prostora (recimo nazibrenda.shop za e-commerce, nazivbrenda.club ili nazibrenda.vip za loyality program i slično) ali često je to nepotrebno.
Kako onda za svoj brend napraviti pravi izbor?
Uvek ima smisla da zaštitite svoj domen na globalu, i to u .com domenskom prostoru, zatim naravno u lokalu odnosno nacionalnom domenskom prostoru (.rs i .срб kod nas), kao i na tržištima gde poslujete ili ste prisutni (npr. ako izvozite u Nemačku kupite i .de). Sve ostalo je bonus, i poželjno ali ne i neophodno.
Ovo je dakle pitanje zaštite svog brenda, ali još uvek nismo došli do opredeljivanja šta je primarni izbor za prezentaciju i komunikaciju.
Kada je globalni domen najbolji prvi izbor?
Ukoliko nastupate na globalnom tržištu i lokalni aspekt vašeg biznisa nije relevantan za vaše poslovanje – izaberite .com. Ako proizvodite, na primer, software koji se prodaje u celom svetu, to što su vam kancelarije ovde, ukoliko ste prilagođeni potrebama korisnika, njih zaista ne mora da zanima.
Ukoliko proizvodite fizičke proizvode koji se distribuiraju i prodaju u celom svetu, a to što ste sa nekog konkretnog prostora, za kupca nije relevantno (tj. niste na primer - francuski sir, švajcarska čokolada, nemačko pivo, italijanski nameštaj i slično), izaberite .com kao primarno rešenje.
Možemo da kažemo i ovako – ukoliko vam lokalni aspekt biznisa i brenda ne predstavlja prednost, izaberite globalni domen za prezentovanje onoga što radite.
To ne znači da lokalni domen ne treba da posedujete, i da možda na njemu ne treba da postoji lokalni sajt gde ćete predstavljati firmu na lokalnom jeziku, postavljati oglase za posao, ili ga prosto preusmeriti na globalni.
Kada je nacionalni domen najbolji prvi izbor?
Nacionalni domen je najbolji izbor kada se obraćate lokalnoj publici, ili publici kojoj se obraćate želite da pokažete ko ste i odakle ste.
Bilo da imate lokalni brend ili da uvozite proizvode sa drugog tržišta, ali ih prodajete ovde i dajete podršku, lokalni sajt sa lokalnizovanim sadržajem je dobar izbor. Primer na našem tržištu je recimo smoki.rs i miele.rs.
Takođe, lokalni domen je sjajan izbor za sve one koji proizvode nešto gde je upravo to lokalno poreklo vrlo relevantno, pa tako – dva veka stara proizvodnja švajcarske čokolade cailler.ch prisutna je globalno ali ipak koristi lokalni domen kao i camillebloch.ch. Italija je dobar izbor za vina, pa samim tim mnoge od lokalnih vinarija koje prodaju širom sveta, žele da pokažu odmah svoju pripadnost, recimo gdvajra.it, pertimalisassetti.it, levignediclementinafabi.it, pisonivini.it i brojne druge. Nemački proizvođači piva takođe drže do tradicije, recimo – oettinger-bier.de, bitburger.de, erdinger.de, augustiner-braeu.de, loewenbraeu.de, koenig.de, kao i brojni drugi.
Nacionalni domeni je dakle izbor za lokalne biznise i brendove koji žele da prikažu poreklo.
Zašto neki brendovi ne biraju najbolje prakse?
Ovaj „problem“ nije jednačina sa jednim rešenjem, i svako u suštini može da napravi izbor za sebe i predanim i posvećenim radom da postigne rezultat.
Konkretnih razloga je mnogo, neki brendovi nemaju svest o tome šta su dobre prakse, neki su počeli sa aktivnostima pre nego što je lokalni .rs domen nastao.
Da li postoji neki dobar primer i u Srbiji?
Postoje primeri, ali ih nažalost nema dovoljno. Ipak, treba pomenuti Aura kozmetiku, Esensu, Kabinet pivaru, brend Vrtlari, Šaljićeve meleme i originalnu Pavlovićevu mast.
Da li vi znate još neki zanimljiv lokalni primer koji nismo nabrojali?
Pišite nam na domen@rnids.rs.
