Da li iskazujem PDV kada inostranom klijentu fakturišem usluge?

FacebookLinkedinEmail
06.12.2021.
pdv na fakturama inostranom klijentu

Da li ćete prikazivati (zaračunavati) PDV na izdatim računima za usluge koje ste pružili kupcima zavisi pre svega od toga da li ste u sistemu PDV-a:

  • Firme u sistemu PDV-a, po pravilu, u izlaznim računima obračunavaju PDV po stopi od 20%, ređe 10%;
  • Firme koje nisu u PDV-u ne prikazuju PDV na računima koje izdaju.

Ako ste u sistemu PDV-a, ni tada nećete u svakom računu za usluge biti dužni da iskažete PDV. Naime, ukoliko je vaš kupac inostrana firma ili fizičko lice, u velikom broju slučajeva nećete na računu prikazati PDV. Zašto je to tako?

Zakonom o PDV-u, u članu 3, definisano je da su predmet PDV-a promet dobara i usluga u zemlji i uvoz dobara. Iz ovoga možemo zaključiti da promet van Republike Srbije nije predmet oporezivanja PDV-om.

Kada imamo dve firme čija su sedišta u Republici Srbiji, jasno je da se između njih odvija promet u zemlji, pa nema dileme da je ovaj promet oporeziv PDV-om.

Međutim, kada se u igru uvedu strana pravna i fizička lica, situacija se komplikuje. Ukoliko domaća firma vrši usluge programiranja za strano lice, gde nastaje ovaj promet? Da li je to promet u Republici Srbiji ili u inostranstvu? Možemo intuitivno doneti zaključak da se usluga pruža u Srbiji ako programer fizički sedi za radnim stolom i radi u Srbiji. Ali šta ako programer radi remote (na daljinu) – na opremi nalogodavca u inostranstvu?

Ulogu da uredi ovu oblast i definiše gde se smatra da je neka usluga pružena (bez obzira na to gde se ta usluga fizički pruža) ima član 12 Zakona o PDV-u.

Član 12 određuje gde je mesto prometa određene usluge.

Ako je, prema pravilima člana 12, mesto prometa usluge Republika Srbijau fakturi treba prikazati PDV. Ako je, prema pravilima člana 12, mesto prometa inostranstvo, u fakturama ne treba iskazivati PDV, već dodati napomenu da PDV nije obračunat u skladu sa članom 3 i članom 12 Zakona o PDV-u.

Član 12 je vrlo obiman i kompleksan. Sadrži dva opšta pravila i brojne izuzetke.

Opšte pravilo navedeno je u stavovima 4 i 5, koji glase:

Ako se promet usluga vrši poreskom obvezniku, mestom prometa usluga smatra se mesto u kojem primalac usluga ima sedište ili stalnu poslovnu jedinicu ako se promet usluga vrši stalnoj poslovnoj jedinici koja se ne nalazi u mestu u kojem primalac usluga ima sedište, odnosno mesto u kojem primalac usluga ima prebivalište ili boravište.

Ako se promet usluga vrši licu koje nije poreski obveznik, mestom prometa usluga smatra se mesto u kojem pružalac usluga ima sedište ili stalnu poslovnu jedinicu ako se promet usluga vrši iz stalne poslovne jedinice koja se ne nalazi u mestu u kojem pružalac usluga ima sedište, odnosno mesto u kojem pružalac usluga ima prebivalište ili boravište.

Ovi stavovi praktično upućuju na to da usluge pružene fizičkom licu iz inostranstva fakturišete sa PDV-om, a usluge pružene stranim pravnim licima i preduzetnicima bez PDV-a.

Od ovoga postoje brojni izuzeci, pobrojani u istom članu.

Na primer, ako stranom fizičkom licu fakturišete usluge savetnika, inženjera, advokata, revizora i sličnih usluga, kao i prevodilaca za usluge prevođenja, uključujući i prevođenje u pisanom obliku – takođe ćete fakturisati bez PDV-a (izuzetak od opšteg pravila da se usluge fizičkim licima fakturišu sa PDV-om).

Isto važi i za usluge pružene elektronskim putem. Pod ovim uslugama podrazumevaju se usluge koje su pružene posredstvom interneta ili elektronske mreže, čije je pružanje automatizovano uz minimalno ljudsko angažovanje i koje ne bi bilo moguće bez postojanja informacione tehnologije, a naročito:

  • isporuka veb-strana, čuvanje i održavanje veb-strana;
  • isporuka programa i njihovo ažuriranje, daljinsko održavanje programa i računarske opreme;
  • isporuka slika, tekstova, i informacija i omogućavanje pristupa bazama podataka, kao i arhiviranja baza podataka;
  • isporuka audio i video zapisa, kao i isporuka igara, uključujući i igre na sreću;
  • isporuka političkih, kulturnih, umetničkih, sportskih, naučnih, obrazovnih i zabavnih emisija i događaja, u toku ili nakon snimanja;
  • usluge iz oblasti učenja na daljinu.

Možemo zaključiti da se usluge savetnika, inženjera, advokata, revizora i sličnih usluga, kao i prevodilaca za usluge prevođenja, uključujući i prevođenje u pisanom obliku, kao i usluge pružene elektronskim putem, inostranim kupcima fakturišu bez obračuna PDV-a.

Ako su kupci firme (pravna lica i preduzetnici) tada nas na to upućuje opšte pravilo. U računu treba obavezno navesti napomenu:

PDV nije obračunat u skladu sa članom 12 stav 4 Zakona o porezu na dodatu vrednost Republike Srbije.

Ako su kupci fizička lica, na to nas upućuje poseban deo člana 12, kao izuzetak od opšteg pravila. U računu treba napisati:

PDV nije obračunat u skladu sa članom 12 stav 6 tačka 7) podtačka (3) Zakona o porezu na dodatu vrednost Republike Srbije, ako fakturišemo usluge savetnika, inženjera, revizora i slične gore pobrojane usluge.

Odnosno:

PDV nije obračunat u skladu sa članom 12 stav 6 tačka 7) podtačka (10) Zakona o porezu na dodatu vrednost Republike Srbije, ako fakturišemo usluge pružene elektronskim putem.

Za kraj, napominjemo da usluge za koje se smatra da je mesto prometa inostranstvo, ne ulaze u promet koji određuje momenat za obavezan ulazak firme u sistem PDV-a. Ovaj limit iznosi 8 miliona dinara.

Drugim rečima, firma koja pruža usluge isključivo inostranim klijentima može da ostvari i 20 miliona prometa u 12 meseci. Ako je, prema članu 12, mesto prometa ovih usluga inostranstvo, firma nije dužna da se prijavi u sistem PDV-a.

FacebookLinkedinEmail