Od tada, ovaj mali „eksperiment” prerastao je u prepoznatljiv brend zdravih slatkiša – keksića i energetskih štanglica od najkvalitetnijih sastojaka. Danas se „anđeli” nalaze na policama gotovo 600 prodajnih mesta, te su postali sinonim za užinu kojoj veruju svi koji vode računa o ishrani i kvalitetu života.
Šta su tačno „anđeli”?
Reč je o maloj radionici zdravih slatkiša. Postojimo već 13 godina, a naš osnovni proizvodi su ovseni kolač bez šećera i energetski Xtra bar, takođe, bez šećera. Uz njih, u ponudi imamo i druge slatkiše vrhunskog kvaliteta, koji je predstavljaju zdraviju opciju svima koji imaju posebne potrebe u ishrani, kao što je, recimo, kolač bez glutena.
Istovremeno, trudimo se da, pored naših proizvoda, predstavimo i ponudu drugih malih proizvođača. To je deo moje lične misije i prvi stub na kojima počivaju „anđeli”: da se povežemo sa preduzetnicima poput nas, da biramo lokalne sirovine kad god je moguće i da one potiču upravo od manjih proizvođača.
Drugi stub su naši zaposleni – najčešće zapošljavamo žene iz teže zapošljivih kategorija. Treći stub je zdravlje potrošača i edukacija na tu temu – kroz sve što radimo želimo da prenesemo znanje o tome zašto je važno birati ovako zdrave proizvode i kako oni mogu doprineti kvalitetnijem životu.
Pre godinu dana smo se preselili u radnju ovde u naselju Stepa Stepanović, kako bi prodaja bila sa proizvodnjom na istom mestu, i ne mogu biti srećnija. Stepa je super naselje, ljudi ovde prepoznaju „anđele” i možda mi je najlepše kad vidim da deca sama dolaze po kolačiće, jer to znači da smo pogodili i ukus i vrednost.
Kako je sve počelo?
Pre „anđela” dugo sam radila na menadžerskim pozicijama u prehrambenoj industriji. Brend sam pokrenula tokom drugog porodiljskog odsustva, dok sam bila direktorka marketinga u kompaniji „Fudlend” (Foodland), poznatoj po brendu „bakina tajna”. Pre toga sam radila u Jafi (Jaffa), gde sam prošla sve pozicije u marketingu: od asistenta do direktorke korporativnih komunikacija.
U početku sam mislila da je moja inicijalna investicija u „anđele” bila svega 300 evra za plehove i osnovnu opremu. Kasnije sam shvatila da je prava vrednost bila znanje i iskustvo koje sam ponela iz velikih kompanija.
Zašto ste se odlučili da mesite baš kolače?
U to vreme jedno dete mi je imalo dve godine, drugo se tek rodilo, i bilo mi je jasno da će njihove nutritivne navike zavisiti od mene. A, iskrena da budem, nisam se tada hranila baš najzdravije.
Htela sam da kupim nešto poput „anđela”, ali takvih proizvoda nije bilo. Sve što se moglo naći od integralnih žitarica bilo je ili puno aditiva, ili pravljeno sa glukoznim i fruktoznim sirupom. I onda mi nije preostalo ništa drugo nego da zasučem rukave i probam sama da napravim.
Kako ste osmislili recept za „anđele”?
Najpre sam našla neke recepte na Guglu za chocolate chip oatmeal cookies, jer u našoj tradiciji, zapravo, ovas i nema upotrebnu vrednost u slatkišima. Zatim sam počela da eksperimentišem. Ono što mi je bilo najvažnije jeste da kolači budu ne samo zdravi, već i ukusni. Da nema onog osećaja: „Jedem ih samo zato što su zdravi.” Želela sam da se uživa dok se jede, a da usput bude i dobro za zdravlje.
Recepti koje sam pronalazila bili su mahom američki, svi zasnovani na šećeru, pa sam morala da tražim zamene. Tako je nastao prvi recept, a prodaja je išla ad hok – vi naručite, ja umesim, a onda bi moj bivši suprug isporučivao „anđele”, upoznavao lično kupce i tako pravio svojevrsno ispitivanje tržišta, što je bilo veoma značajno.
Međutim, da bih napravila iskorak i ušla u lance poput DM-a, bilo je neophodno imati adekvatno pakovanje, ali i rok trajanja od bar šest meseci. Sama to nisam mogla da postignem. Pokušavala sam sa nekoliko tehnologa da napravim recept koji je i zdrav i stabilan, ali nije išlo. Oni su uglavnom imali klasične pristupe: ili da se proizvod prepeče i postane keks, ili da se dodaju aditivi kako bi ostao mekan.
Onda sam se setila čoveka s kojim sam sarađivala dok sam radila u Jafi. On je bio entuzijasta koji je uspeo da iznese promene u proizvodnji mančmeloua (Munchmallow) – uveo je varijante sa mlečnom i belom čokoladom, iako su svi tvrdili da je to nemoguće jer bi značilo dodatne komplikacije u proizvodnji. NJegov entuzijazam mi je bio inspiracija i pomislila sam: „To je čovek koji mi treba.”
Ispostavilo se da je baš u tom trenutku napustio Jafu i počeo da radi za švedsku firmu u Novom Sadu koja se bavila pametnim zamenama za šećer. Tako sam, zahvaljujući Srđanu Šolaji, tehnologu sa kojim i danas sarađujem, otkrila čuveni tečni inulin.
On kod nas tada nije postojao u slobodnoj prodaji, morali smo da ga uvozimo iz Belgije. Ali, upravo taj inulin omogućio je da se smanji glikemijski indeks, zameni šećer a da proizvod dobije potreban rok trajanja, i to bez aditiva.
Da li ste razmišljali da u ponudu uvrstite i slane proizvode?
To pitanje mi često postavljaju, ali odgovor je jednostavan – ne želim da pravim konkurenciju ljudima koji su mi pomogli na početku, a to je Ovsi. Reč je o brendu koji pravi ovsene krekere. Oni postoje duže od „anđela” i ja sam prve količine ovsa kupovala upravo od njih.
Delovalo mi je nefer da sad uletim na njihov teren i pravim isto što i oni. Ko želi slano i zdravo – evo, u našoj radnji može da kupi „ovsi”. Tako sam odlučila da im nikada neću praviti konkurenciju, jer zaista poštujem podršku koju sam dobila u početku.
Kako ste nadenuli ime brendu?
Kada je došao trenutak da osnovni proizvod dobije ime, „anđeli” su se prirodno nametnuli. Moj tadašnji suprug i ja imali smo dvoje dece, naše male anđele, i to ime je imalo i ličnu i simboličnu vrednost. Anđeli su neko ko vas čuva i čini vam dobro, a upravo je to bila ideja – da proizvod bude dobar za čoveka i njegovo zdravlje.
Brže-bolje sam proverila da li je naziv slobodan i, na moje čuđenje, bio je.
Koji su najveći izazovi sa kojima se suočavate?
Kod nas gotovo da ne postoji podrška za biznise poput mog. Štaviše, sve se svodi na dodatna otežavanja poslovanja. Recimo, uzmimo najnoviju uredbu o ograničavanju marži. Razumem dobru nameru da se ograniče maloprodajne cene, ali u praksi meni to zabranjuje da podignem cenu lancima, što direktno otežava opstanak.
Opet, slobodno rastu cene sirovina. I to ozbiljno rastu. Zbog klimatskih promena, poskupele su gotovo sve prirodne sirovine koje koristimo. Na primer, višnja, koja je važna u „anđelima”, poskupela je tri puta jer bila je sušna godina i rod je podbacio. Urma, koja mi je osnova za zamese, poskupela je 37%.
Dakle, cene sirovina skaču, a ja sam ograničena da ih podignem u lancima. Pokušavam da održim i iste cene kod nas u radnji, jer mi nije fer da potrošač ovde plati više nego u Maksiju. To bi za mene bilo potpuno besmisleno.
Sve u svemu, godina je izazovna, ali nije samo nama, svima jeste. Vidim da mnogi otpuštaju radnike, smanjuju proizvodnju. Mi nikog nismo otpustili, nismo smanjili obim posla. Naprotiv, pokrećemo i nove stvari.
Gde se sve mogu nabaviti „anđeli”?
Pored našeg sajta i radnje u naselju Stepa Stepanović u Beogradu, „anđeli” se prodaju na preko 400 lokacija. Samo DM ima oko 150 prodavnica, a Maksi možda i preko 400. U Merkatoru više nismo, jer to jednostavno nije bio održiv kanal – meni je bitnije da se prodajem na mestima gde ljudi mogu lako da nas pronađu, a da to istovremeno ostane finansijski održivo.
Da li izvozite svoje proizvode?
Da, u Bosni nam ide lepo, dok je u Crnoj Gori malo slabije, naročito kada se sezona završi. Imamo i jedan manji izvoz u Švedsku, što nam je zapravo test evropskog tržišta, i zasad ide dobro.
Takođe, imali smo i jedan izvoz u Ameriku, zahvaljujući USAID-ovom projektu za žene preduzetnice. Nažalost, to je bio samo pilot, i tu se završilo, ali, u suštini, mi smo sada potpuno spremni za tržište SAD. Registrovani smo kod njihove federacije proizvođača hrane, prošli smo sanitarne preglede, dobili sve dozvole i papire. Ostaje da pronađemo pravog partnera za distribuciju.
Potvrdu toga sam dobila prošlog proleća, kad sam bila u Sijetlu i ponela „anđele”. Svako ko ih je probao složio se sa mnom da takvo nešto na američkom tržištu ne postoji. NJihovi proizvodi su uglavnom puni šećera, a ako i jesu „bez šećera”, onda koriste loše zamene. Zato verujem da bi „anđeli” imali svoje mesto tamo.
Koliko vam društvene mreže i sajt znače u poslovanju?
Volim da kažem da su „anđeli” prve korake načinili na vebu. I društvene mreže i sajt su imali ogroman značaj, posebno u početku. Još sam bila na porodiljskom odsustvu, kada sam krenula da eksperimentišem „anđelima”, i prva stvar koju sam učinila bila je otvaranje Fejsbuk stranice.
Sećam se da sam još 2007. u Sava centru, kao brend menadžer u Jafi, držala predavanje na internet konferenciji. LJudi su tada mislili da mene plaćaju „da se igram” na Fejsbuku – nisu imali svest o potencijalu. Čak je i Plazma godinama kasnila sa svojom stranicom u odnosu na Jafinu. Ja sam već tada videla snagu tih kanala i znala sam koliko to može značiti za brend.
Elem, prva prodaja „anđela” desila se upravo preko Fejsbuka. Moj posao je bio marketing i pi-ar, te mi je bilo lako da napravim hajp na Fejsbuku, i odmah su drugi krenuli da kopiraju „anđele”. Ali, sve te kopije su bile samo na Fejsbuku. Ono što je mene izdvojilo bio je veb-sajt.
On nam je, zapravo, bio prvo prodajno mesto, i to i danas ostaje jedno od najznačajnijih. Poslednje dve-tri godine čak donosi veći promet nego fizička prodavnica, iako u nju ulazi promet ostvaren putem platformi za dostavu. Sajt je, jednostavno, agilniji.
Čak i kad smo ušli u lance poput DM-a, Maksija i jedno vreme Merkatora, sajt je bio fokalna tačka, jer to su kanali gde se sve planira mesecima unapred. Recimo, već u oktobru morate da ugovarate akcije za decembar. Na sajtu mogu doslovno, dok dajem intervju, da pustim neku akciju i oglasim je preko društvenih mreža. Ta povezanost sajta i društvenih mreža je ono što čini savršen prodajni kombo na internetu. Zato je sajt bio, i ostao, naše najznačajnije prodajno mesto.
Zašto ste odabrali .rs domen?
Dok sam radila u Jafi, naučila sam kolika je vrednost domena i digitalnog identiteta brenda. Isprva, kompanija je poslovala kao državno preduzeće, a nakon privatizacije, novi vlasnik je krenuo da ulaže i razvija portfolio, ali i marketing. Odlučili smo da napravimo sajt. Međutim, domen jaffa-ad.co.yu bio je zauzet, a vlasnik domena tražio za za njega 1.000€.
Govorimo o ranim dvehiljaditim, kada ljudi nisu imali svest o vrednosti domena, pa je menadžment procenio da je cena previsoka. Kupili smo komplikovan domen jafa-a-d.co.yu, što se pokazalo kao loše rešenje. Na kraju smo se ponovo vratili istom čoveku, ali tada je cena već bila 3.000€.
Da stvar bude pomalo tragikomična, domen za Jafu smo uspeli da kupimo, ali svega nekoliko meseci kasnije domen co.yu više nije postojao i prešlo se na .rs. Mi smo odmah reagovali i obezbedili jafa.rs. Tada sam već jasno shvatila koliko domen znači i kako utiče na prepoznatljivost brenda.
Kad su „anđeli” ugledali svetlost dana, bilo mi je fascinantno da je domen.rs bio slobodan, s obzirom na to da je to reč iz svakodnevnog jezika. Odmah sam ga registrovala, zajedno sa .rs i .com. Verujem da potrošač ne bi trebalo da ima dilemu kada upisuje domen – gde god da ukuca intuitivnu varijantu, treba da naiđe na vaš brend. Ako to znači da morate kupiti dva, tri ili pet domena, to je mala investicija u poređenju sa sigurnošću koju time dajete kupcima.
Kakvi su planovi za dalje?
Evo jedne eksluzive: Trenutno radimo na novom, ingenioznom proizvodu. Naime, u proizvodnji piva nastaje ogroman ostatak prehrambenih sirovina koji se obično baca. Reč je o žitaricama koje su osiromašene ugljenim hidratima, ali i dalje bogate proteinima, vitaminom E i omega masnim kiselinama. Moja ideja je da se te žitarice „spasu” i pretvore u zdrave i ukusne proteinske kolače.
Naravno, na papiru je to zvučalo sjajno, ali u praksi se pokazalo kao dugotrajan i mukotrpan proces. Sirovinu treba tretirati tako da se vrenje prekine, da postane stabilna i da dobije rok trajanja. Uz to, mora da bude prijatna za jelo, jer je integralna i u sirovom obliku nezgodna za žvakanje. Radimo na tome da se samelje do fine strukture a da pritom zadrži lep ukus. Sada smo došli do prijatne teksture i ukusa, ostaje nam da rešimo rok trajanja i onda će novi kolači biti spremni da ugledaju svetlost dana.
U isti mah, novi proteinski barovi su baš revolucionarni i nadam da će otvoriti i neka nova tržišta, kao što su možda teretane.
